Grčka leto | Letovanje 2014 u Turskoj | Bugarska | Letovanje u Hrvatskoj 2014 | Turizam Srbije



Pretraži turistički forum:




     TOP PUTOVANJA:     Istanbul     Turska     Vremenska prognoza za 10 dana     SEO cene    Euro to Dollars     Igrice za dečake





Pokrenite novu temuReplicirajte Strana 1 od 1   [ 4 posts ]
Putopisac Poruka
 Naslov teme: M A K R O B I O T I K A
ČlanakObjavljeno: Uto Jun 02, 2009 4:14 pm 
User avatar

Priključio se: Sub Apr 05, 2008 7:48 pm
Članaka: 443
Preuzeto sa Wikipedije:

Makrobiotika dolazi od grčke riječi «macro»(velik) + »bio» (život) i znači dug život.
Pojam je prvi sastavio Christoph Hufeland 1796. Popularizirao ju je George Ohsawa pravim imenom Joichi Sakurazawa, japanski filozof (1893-1966) i njegovi nasljednici Michio Kushi i njegova supruga Aveline Kushi koji su otvorili institut makrobiotike East-West (Istok-Zapad) u Bostonu 1978.


Principi
Temelji makrobiotike nalaze se u principima yin i yanga, drevne istočnjačke filozofije koja spajanjem suprotnosti postiže jedinstvo. Yang koji predstavlja pozitivni, muški princip, sunce i snagu odgovara slanoj, prženoj, mesnoj hrani. Yin koji predstavlja negativni, ženski princip, mjesec i nježnost odgovara slatkoj, kuhanoj, mlječnoj hrani. I jedan i drugi ekstrem trebaju se izbjegavati.


Grm čajevca Po makrobiotičkom vjerovanju u sredini između ekstrema je uravnotežena hrana i to cjelovite žitarice, prvenstveno riža, mahunarke, voće i povrće, te fermentirani sojini proizvodi. Poželjno je koristiti organski uzgojene ekološke proizvode, a izbjegavati one uzgojenu u plastenicima, onečišćenu pesticidima.

Svakodnevni obrok trebao bi se sastojati od 50% cjelovitih žitarica (smeđa riža, kukuruz, zob, pšenica, ječam). Pri tome su rjeđe zastupljeni kruh, tjestenina odn. proizvodi od brašna. Otprilike 30% pretstavlja povrće (zeleno lisnato i dr.) kuhano, pirjano i povremeno sirovo. Oko 10% čine mahunarke (grah, grašak i sl.) te sojini proizvodi, kao tofu, tempeh i natto. Poželjno je obrok započinjati juhom, miso ili shoyu, a od deserta konzumirati one bez šećera. Iznimno koristi se riba i morski proizvodi jednom tjedno. Upotrebljavaju se biljna ulja, hladno prešana: maslinovo, sezamovo i sojino. Izuzetno je važno prožvakati svaki zalogaj, te piti dovoljnu količinu tekučine, ali ne gazirana pića, već vodu, čaj i voćne sokove. Izbjegavaju se meso, sol i šećer. Dijetne upute variraju ovisno o dobi, spolu, te klimatskim uvjetima.

Dodatni linkovi:

http://www.macrobiotc.org
http://www.macrobiotics.org
http://www.macrobiotics.co.uk
http://www.makronova.com



_________________
"Be yourself no matter what they say!" A.
Privatni casovi engleskog u Beogradu | Najbolji prevod sa srpskog na engleski jezik


Top
 Profile  
 
 Naslov teme: Osnove makrobioticke kuhinje
ČlanakObjavljeno: Ned Jun 14, 2009 8:58 am 
User avatar

Priključio se: Sub Apr 05, 2008 7:48 pm
Članaka: 443
Osnove Makrobioticke Ishrane

Makrobioticka ishrana se zasniva na svakodnevnom balansiranju dve osnovne energije: jin i jang. Jin je zenska energija koja je u ekspanziji (sirenju), srodna niskim temperaturama, rastu i kretanju navise, dok jang energija predstavlja sve suprotno. Ona je srodna muskom polu, kontrakciji (skupljanju), rastu i kretanju nadole.

Prilikom kuvanja, svrha makrobiotike je da uravnotezi ove dve energije i stvori balans koji se unosi kroz hranu sto se moze postici razmerom za zdrave osobe 7:1 u korist jin energije. cesto se u makrobiotici pominje integralni (mrki) pirinac kao jedna od najizbalansiranijih namirnica, te se on preporucuje za svakodnevnu upotrebu.

Pored jin i jang odnosa, veoma je vazno unositi pravilnu kolicinu razlicitih grupa namirnica: zitarica, povrca, mahunarki, morskih algi, supa itd. Makrobioticar Kusi preporucuje b__Piramidu savrsenog zivotab__ gde se moze videti odnos namirnica za zemlje u kontinentalnom pojasu:

Glavne grupe namirnica:
Zitarice

Integralni (mrki) pirinac je jedna od nastarijih uzgajanih biljaka, koja predstavlja najidealnije balansiranu namirnicu i sadrzi aminokiseline, protein, calcijum, gvoz|e, vitamin B i minerale.
Pirinac je podeljen na cetiri grupe:
- kratko zrno je najmanje i najtvr|e i sadrzi najvise minerala i visok nivo glutena. Prirodno je slatkastog ukusa i preporucuje se za svakodnevnu upotrebu
- srednje dugo zrno pri kuvanju postaje malo mekse i vise vlaznije nego pirinac kratkog zrna. Preporucuje se za svakodnevnu upotrebu
- dugo zrno je lako i kasasto skuvano, te se preporucuje u toplim podnebljima. Moze se koristiti za pudinge i poslastice
- slatki pirinac sadrzi najvise glutena i bogat je proteinima. Moze se nekad pripremati za obrok, pogotovo pomesan sa pirincem kratkog zrna. Od njega se pravi moci (mochi), praznicna jela itd. Preporucuje se za decu, bebe i doljije zbog svog hranjivog sastava.
Pirinac se drzi na hladnom, tamnom mestu u dobro zatvorenoj posudi. Treba ga drzati uzvisenog od poda da bi se sacuvao od vlage.

Jecam
je lako varljiva i hranjiva namirnica, te podpomaze razbijanju nagomilanih proteina i masti zivotinjskog porekla u organizmu. Tako|e je dobar za prociscavanje koze. Obicno se dodaje u supe, kuvanje ili pecena jela zajedno sa pirincem ili nekim drugim zitaricama. Moze se dodati jelima sa povrcem, koristiti kao punjenje za tivkice ili dodati kao celo zrno u hleb i peciva. Prepeceni jecam se moze samleti i koristiti kao brasno za hleb ili pecivo. Takodje se moze kuvati kao caj - mugi cha.

Proso
je malog zrna okruglog oblika koje prilikom kuvanja nabubri stvarajuci lagani obrok. Moze se pripremati kao posebno jelo ali je dosta suv, te se uglavnom dodaje u sosove ili kombinuje sa mahunarkama. Dobar je kao dataka supama, salatama, hlebu i pecivu ili samleven kao brasno za hleb i peciva. Njegova svojstva su blagotvorna za jetru, zeludac i pankreas.

Pahuljice od zitarica
sadrze vise ulja nego ostale zitarice. Prilikom kuvanja postaju dosta mekane i predstavljaju veoma lagan obrok sto ih svrstava u jedno od omiljenih jela za dorucak. Moze se naci tri vrste pahuljica:
- cele: samo je spoljasnja opna odstranjena, potrebno ih je duze kuvati
- skotske: obarene i isecene, obicno se proprze pre kuvanja
- valjane: obarene i izgnjecene

Psenica
je podeljena prema njenom proteinskom sastavu i vremenu uzgajanja.
- tvrda psenica: sadrzi visok nivo glutena i koristi se za pripremu hleba
- meka psenica: sadzi vise ugljenih hidrata te se koristi za pravljenje peciva ili u kombinaciji sa ostrijim brasnima
- prolecna psenica: posejana u prolece i ozanjana u jesen, moze se svrstati u tvrdu ili meku psenicu. Psenica za peciva je u ovoj grupi i ona sadrzi malu kolicinu glutena
- zimska psenica: posejana u jesen i ozanjana u prolece
- durum psenica: sadrzi nizak nivo glutena i koristi se za testenine
- bulghur: psenica cije zrno nije celo vec je izlomnjeno masinskim procesom.

Raz
potice iz severnih krajeva Evrope i Azije. Retko se koristi kao celo zrno i uglavnom se upotrebljava kao brasno zbog njegove cvrste teksture.

Povrce se moze podeliti u tri grupe: korenasto, okruglo nadzemno, zeleno lisnato povrce.
- korenasto povrce je ono koje raste pod zemljom i obiluje sa dosta energije. U tu grupu spadaju: sargarepa, rotkva, rotkvice, koren cicka, lotusov koren.
Prilikom ciscenja ovog povrca potrebno je paziti da se ne osteti kora, te treba koristiti cetku i ocetkati necistoce pod mlazom vode.
Priprema ovog povrca moze biti na razne nacine: kratko ili dugo kuvano dovodi do slabog ili jakog ukusa, sveze, rendano itd. Korenasto povrce se moze sluziti odvojeno kao posebno jelo ili u kombinaciji sa zitaricama, mahunarkama, morskim algama.
- okruglo nadzemno povrce predstavlja grupu u koju spadaju luk, kupus, tikvice, karfiol, brokoli. Ove biljke rastu veoma blizu zemlje sto im daje vise slatkast ukus.
- zeleno lisnato povrce je najmekse povrce i za njegovu pripremu ne treba mnogo vremena (obicno 1-2 minuta). Obiluje snaznom uzlaznom energijom i stvara balans sa zitaricama i drugim namirnicama kojima je potrebno dosta vremena da se pripreme. Zbog svoje slabe strukture, treba se pazljivo pripremati za kuvanje, a najbolje ga je potopiti u vodi i odvajati list po list. U ovu grupu spadaju: rotkvino lisce, praziluk, list celera, sargarepino lisce, proklijalo zrno, kelj, lisce slacice itd.
Razne vrste divljeg povrca se mogu koristiti u makrobiotickoj ishrani: pecurke, kopriva itd.

Mahunarke
tj. razne vrste pasulja obiluju proteinima i uljima, a sadrze malu kolicinu ugljenih hidrata. One su namirnice koje osloba|aju energiju postepeno i dugo, a mogu se koristiti kao posebno jelo ili u kombinaciji sa drugim namirnicama. U makrobiotici se cesto koristi b__azukib__ pasulj, socivo, leblebije i sve ostale mahunarke malog zrna koje sadrze male kolicine ulja, dok se pasulji krupnijeg zrna koriste povremeno.
Vecinu mahunarki je potrebno potopiti u vodi pre kuvanja da bi se poboljsalo njihovo varenje.
Pojava unutrasnjih gasova je posledica nedovoljno dugog potapanja pasulja u vodi pre kuvanja ili neodgovarajuce duzine kuvanja, tako|e zbog nedovoljnog zvakanja hrane ili preteranog unosa mahunarki za jedan obrok. Ako se mahunarke potope u toploj vodi pre kuvanja, vreme potapanja se moze smanjiti do 25% (sa 6-8 sati na 5-6 sati).

Morske alge
Morske alge su bogate gvoz|em, kalcijumom, jodom, vitaminima: A, B12, C i drugim sastojcima koja su odlican dodatak zitaricama, mahunarkama i povrcu koje raste na zemlji. Na Istoku, morske alge su veoma poznate po svom lekovitom dejstvu. Tamne i ljubicaste alge daju jedinstven ukus i boju, te su tradicionalno koriscene za jacanje bubrega, creva, digestivnog trakta, reproduktivnih organa. One su tako|e koriscene za rastvaranje masti i holesterola natalozenog tokom dugog koriscenja mesa i drugih zivotinjskih namirnica.
Za pocetnike se predlaze da pocnu sa algama koje imaju slabiji ukus i miris: arame, nori, dulse te postepeno se mogu uvesti: kombu, wakame, hiziki koje su snaznije i sa jacim ukusom.
Arame alga ima svoj prirodni slatkast ukus i slabiju teksturu, te se ona moze koristiti kao mali dodatak jelu.
Nori je alga koja izgleda kao list papira i koristi se za zavijanje susija, testa, pirincanih kuglica. Moze se izlomiti i dodati u supe, salate, zitarice ili povrce.
Dulse je obicno u trakama ili u prahu, a koristi se kao dodatak hrani (zacin).
Wakame, kombu, hiziki se koriste u malim kolicinama, uglavnom u miso supi i u kombinaciji sa korenastim povrcem ili sa celim zrnom soje. Dugo kuvanje menja njihovu aromu, te njihov miris i ukus polako iscezava, sto ih pravi meksim i lakse varljivim.
agar-agar
ciscenje: pogledati pakovanje
kolicina: -
vreme kuvanja: 5-10 min
izgled skuvane alge: belicasta
upotreba: zelatin za voce, aspik za povrce

arame
ciscenje: isprati 2-3 puta
kolicina: 1 soljica
vreme kuvanja: 30-40 minuta
izgled skuvane alge: tamno sme|a
upotreba: decoracija za proprzeno povrce, tofu, mahunarke, salate

dulse

ciscenje: isprati
kolicina: -
vreme kuvanja: 5-10 minuta
izgled skuvane alge: crvena/ljubicasta
upotreba: prosusena/propzena kao dodatak supama, salate

hiziki
ciscenje: isprati 2-3 puta ili potopiti 5 minuta
kolicina: 1 soljica
vreme kuvanja: 45-60 minuta
izgled skuvane alge: crna
upotreba: decoracija za proprzeno korenasto povrce (pecena ili kuvana), salate

kombu
ciscenje: isprati ili potopiti 3-5 minuta
kolicina: 3x3cm
vreme kuvanja: 40-tak minuta
izgled skuvane alge: zelena/crna
upotreba: dodatak, kuvana sa zitaricama i mahunarkama

nori
ciscenje: -
kolicina: -
vreme kuvanja: (moze se zagrejati na tiganju 1 minut)
izgled skuvane alge: zelena
upotreba: susi, pirincane kuglice, dodatak supama, salatama, testeninama

wakame
ciscenje: isprati i potopiti 3-5 minuta
kolicina: 1 soljica
vreme kuvanja: 5-10 minuta
izgled skuvane alge: zelenkasta
upotreba: dodatak glavnom jelu, miso supa, salate.

Tursija
(ukiseljeno povrce) povecava apetit i pospesuje varenje. Tokom procesa fermentacije enzimi i bakterije pretvaraju secer iz namirinice u lakticku kiselinu koja ojacava floru organa za varenje sto dovodi do poboljsanog iskoriscenja hranjivih sastojaka.
Tursija ne mora biti samo u vidu kiselih krastavcica, vec se moze kiseliti u solju ili u tamari sosu razno povrce, voce, morske alge, riba. Pripremanje tursije moze biti proces od jednog ili vise dana (presovana salata) ili visemesecan.
Zitarice
Supe
Povrce
Pasulji

Clanak preuzet sa www.makrokutak.net



_________________
"Be yourself no matter what they say!" A.
Privatni casovi engleskog u Beogradu | Najbolji prevod sa srpskog na engleski jezik


Top
 Profile  
 
 Naslov teme: Re: M A K R O B I O T I K A
ČlanakObjavljeno: Sre Jul 27, 2011 8:11 pm 
User avatar

Priključio se: Uto Jul 26, 2011 7:33 pm
Članaka: 22
Stanica: Mediana Nais
Da čuo sam negde, da je najzdravije da hrana ne bude termički obradjena, znači bazirana na povrću, mleku i voću, al da li je ovo održivo ne znam.




Top
 Profile  
 
 Naslov teme: Re: M A K R O B I O T I K A
ČlanakObjavljeno: Ned Okt 23, 2011 10:57 am 
User avatar

Priključio se: Sub Dec 18, 2010 12:01 am
Članaka: 137
Svaka čast, neko se baš potrudio da napiše dobar članak o makrobiotici! Samo napred. Inače ja se zalažem za primenu makrobiotičke ideje u našoj ishrani.

Pozz!



_________________
Energija Vetra


Top
 Profile  
 
Display posts from previous:  Poređaj  
Pokrenite novu temuReplicirajte Strana 1 od 1   [ 4 posts ]


Ko trenutno putuje

Putnika pretražuje forum: MSNbot Media i 4 putnika


You cannot post new topics in this forum
You cannot reply to topics in this forum
You cannot edit your posts in this forum
You cannot delete your posts in this forum
You cannot post attachments in this forum

Pretraži destinaciju:
Skoči na:  




Svi tekstovi su vlasništvo sajta:TT Group turistički portal za leto 2014


PRETRAZITE PUTOVANJA FORUM