Ako ste ikada borili sa viškom kilograma i tražili načine da smršate brzo, verovatno ste se susreli sa tzv. bolničkom ili VMA dijetom. Postoje razni strogi programi niskokalorične ishrane koji obećavaju efikasan gubitak kilograma. Među njima kao naročito popularna prednjači upravo VMA ili medicinska dijeta.
Uopšteno govoreći, bolničkom dijetom se smatra svaki režim ishrane koji se koristi u zdravstvene svrhe. Međutim, zbog strogog jelovnika koji obuhvata svega 1.000 kalorija dnevno i koji se prema ovoj dijeti jednako propisuje muškarcu od 90 kg i ženi od 60kg postavlja se pitanje da li je rigorozna bolnička dijeta pametan izbor.
Na internetu i u medijima se neretko, ali sasvim neosnovano, tvrdi da je bolnička dijeta program ishrane koji preporučuju lekari sa Vojnomedicinske akademije. Stručnjaci iz ove institucije negiraju da je ovakav režim ishrane put do zdravog mršavljenja i topljenja kilograma. Šta je onda bolnička dijeta, kakav jelovnik propisuje, a kakve rezultate daje? Istraživali smo da li postoje prednosti ove dijete, koji su nedostaci i koliko je zapravo zdrava. Pročitajte.
Bolnička dijeta – osnovna pravila
Osnovna načela VMA dijete podrazumevaju niski dnevni unos kalorija, strogi plan obroka i restrikciju velikog broja namirnica. Da bi dala rezultate, prema izvesnim varijantama bolnička dijeta se drži 30 dana. Postoje i verzije koje preporučuju 15 dana ovakve ishrane sa 15 dana „odmora“, nakon čega možete i ne morate ponoviti ciklus. Prema tome, VMA dijeta propisuje jelovnik za 5 dana, kog se držite dosledno (a potom se isti obroci ponavljaju u narednih 10 dana).
Što se satnice obroka tiče, moguće je prilagoditi svom dnevnom ritmu, ali je neka opšta preporuka da doručak bude pola sata nakon ustajanja. Ručak je 4 do 5 sati nakon doručka, a nakon istog vremenskog intervala se i večera (najkasnije do 20h). Između obroka nema užina, sokova, alkohola, kao i nikakvih grickalica. Potpuno je zabranjen unos šećera, a preporučuje se veći unos tečnosti, odnosno bar 2 litra vode dnevno.
Ukupan dnevni unos kalorija ne treba da prelazi 1.000 kcal.
Višesatne pauze između obroka su “glavni mehanizam” VMA dijete. Naime, sa unosom hrane pola sata nakon buđenja povećava se nivo insulina u krvi. Usled efekta insulina u telu se odvija proces skladištenja masti, koji traje par sati, zavisno od brzine metabolizma. Po skladištenju počinje proces razgradnje masti, odnosno lipoliza, pod dejstvom enzima lipaze.
Međutim, lipaza ne može da deluje sve dok se insulin nalazi u krvi. Prema tome, ako između obroka imate užinu (čak i voće!), povećavate nivo insulina, pa se masti ponovo skladište i eto uzroka viška kilograma.
Još jedan od principa bolničke dijete jeste da nema jela nakon 20h, čime se pokreće intervalni ili povremeni post, za koji se veruje da popravlja zdravlje, poboljšava izgled i elastičnost kože i naravno vodi do mršavljenja.
Bolnička dijeta – jelovnik
Mnogi ljudi se odlučuju za medicinsku dijetu zbog toga što ima jasan i konkretan plan obroka. Iako deluje lako, zapravo ovaj režim ishrane i nije baš održiv. Dovoljno je reći da propisuje isti doručak svakog od 5 dana – jedna pomorandža, komad dvopeka i šoljica kafe, odnosno čaja bez šećera i zaslađivača. Nakon ovako slabog i niskokaloričnog doručka, potrebno je ne unositi ništa u telo skoro 5 sati, da bi ručak ponovo bio, primera radi, narandža, kuvano jaje i kiselo mleko.
Zapravo, prema jelovniku VMA dijete, narandža je u planu za ručak 4 od pet dana, i to u kombinaciji sa kuvanim jajetom, kiselim mlekom, glavicom salate ili mladim sirom. Pojedinih dana za ručak je dozvoljena šoljica kafe ili čaja, da bi se petog dana „počastili“ sa 200 grama kuvanog mesa ili ribe, jednim dvopekom i paradajzom.
Što se večere tiče, ovaj je obrok malo „raznovrsniji“ u odnosu na doručak i ručak, ali se svodi na nekoliko namirnica poput paradajza, jabuke, narandže, te povrća i mlevenog mesa.
Kako to izgleda na dnevnom nivou?
Ponedeljak
Ako ustanete u 7h sati ujutro, potrebno je da već oko pola 8h doručujete dvopek, pomorandžu i popijete svoju šolju kafe ili čaja. Prema ovoj satnici ručak je posle podneva, oko pola 1h, kada na tanjiru imate kuvano jaje i kiselo mleko i možete da se zasladite pomorandžom. Večerate oko pola 6h, i to 2 kuvana jaja, 2 paradajza i pola glavice zelene salate.
Utorak
Pola sata po buđenju – dobro poznati doručak koji vas čeka svakog od 15 dana. Ručak će biti isti kao i prethodnog dana, s tim što možete dodati i šoljicu čaja, odnosno kafe – u zavisnosti od toga šta više volite. Za večeru možete pripremiti 125 gr mlevenog mesa, koje ćete pojesti sa jednim dvopekom i paradajzom i na kraju zasladiti – naravno, narandžom.
Sreda
Treći dan dijete je poprilično sličan drugom. Za ručak ćete umesto kafe moći da pojedete glavicu salate, a za večeru nemate dvopek – ali sada možete da popijete svoju dnevnu dozu čaja ili kafenog napitka.
Četvrtak
Ručak koji je u planu za četvrti dan bolničke dijete „obogaćen“ je mlečnim proizvodima, tačnije sa 125 gr mladog sira koji se jede sa komadom dvopeka. Narandža je takođe planirana za ovaj obrok. Večera je ista kao drugog dana, s tim što možete pojesti dva paradajza i jednu jabuku umesto narandže.
Petak
Pre nego što otvorite novi krug istih obroka, petog dana za ručak možete pojesti termički obrađeno meso ili ribu (naravno, samo kuvanje dolazi u obzir). 200 grama izabranog mesa dopunite jednim paradajzom i dvopekom. Za večeru je u planu pola kilograma kuvanog povrća, po mogućstvu šargarepe i karfiola, sa jednim kuvanim jajetom.
Da li je VMA dijeta efikasna?
S obzirom da se zasniva na drastično smanjenom unosu kalorija, bolnička dijeta neizbežno dovodi do gubitka kilograma. Međutim, da li je ovo zaista zdrav način da se smrša?
Velike su šanse da ćete na internetu naići na pozitivna iskustva, preporuke i opise koji garantuju da nećete biti gladni, malaksali i razdražljivi. U brojnim tekstovima se navodi još i kako nema uobičajenih simptoma slabosti i vrtoglavice koji prate niskokalorične dijete.
Međutim, činjenica je da bolnička dijeta vodi upravo do celodnevne gladi, malaksalosti i slabosti. Kilogrami koji nestaju nisu masne naslage koje se tope, već mišići koji atrofiraju, što dalje za posledicu ima još sporiji metabolizam. Dakle, umesto da se na ovaj način oslobodite problema, ulazite u začarani krug.
Prema nekim iskustvima, bolnička dijeta je dijeta bez jo-jo efekta koja pored mršavljenja pomaže i da se rešite celulita. Tačno je da brze dijete daju brze rezultate, ali težina koju skinete nije iz sala već uglavnom iz mišića. Jednom kad prestanete sa rigoroznim režimom ishrane i povećate unos kalorija, spor metabolizam neće moći da ih troši i sagoreva i eto vaših kilograma ponovo nazad.
Naziv dijete, nažalost, mnoge ljude dovodi u zabludu da je u pitanju plan ishrane iza kog stoje zdravstveni eksperti sa VMA. Tako se i osobe sa hroničnim oboljenjima poput srčanih bolesnika i dijabetičara olako odlučuju da se hrane na ovaj način radi mršavljenja. Međutim, bilo da patite od neke bolesti ili ste zdravi ali imate prekomernu težinu, uvek je pametnije da se pre početka bilo koje dijete konsultujete sa lekarom ili nutricionistom.
Nedostaci bolničke dijete
Kada se uzme u obzir da VMA dijeta dovodi do gubitka težine na račun mišića, a ne na račun masnih naslaga, mogu se naslutiti problemi koji dalje proističu. Pre svega govorimo o opadanju snage i forme. Na ovaj način se ubrzava starenje, oslabljuje imuni sistem i povećava rizik od raznih bolesti. Loše raspoloženje će biti vaš redovni pratilac dok držite bilo koju varijantu bolničke dijete.
Kao niskokalorična dijeta gubi prednost u odnosu na režime ishrane bezirane na malo ugljenih hidrata kao što su Paleo, Keto ili Atkinsonova dijeta.
Na kraju, kalorijski deficit nužno vodi i do hormonskog disbalansa, moguće su vrtoglavice i problemi s kožom, a kilogrami koje ste izgubili vraćaju se brže no što ste ih se rešili (čuveni jo-jo efekat). Prema tome, medicinska dijeta je daleko od zdravog mršavljenja i neodrživ način da osvežite svoj izgled i dovedete telo u željenu formu.
Nema naučnih istraživanja i studija koje mogu potvrditi delotvornost bolničke dijete. Umesto topljenja sala dovodi do gubitka mišićne mase, što dalje otvara novi problem usporenog metabolizma.
Premda nosi naziv jedne od najistaknutijih zdravstvenih ustanova u regionu, VMA dijeta zapravo nije preporuka lekara Vojnomedicinske akademije. Medicinski stručnjaci se zalažu za individualni pristup prilikom kreiranja programa za mršavljenje i odriču efikasnost ovakvog univerzalnog jelovnika.
Ako vam je sadržaj koji ste upravo pročitali pomogao da razumete ovakav režim ishrane, ali želite da saznate više o bolničkoj dijeti, preporučujemo vam i da pročitate tekst Milana Strongmena ovde.
Uključi se kroz komentar