Afrika Mistična mesta

Mali i veliki Bogovi drevnog Egipta

Turista na kamili

Čak i ako mislite da dobro znate sva imena bogova drevnog egipatskog panteona (Amon, Anubis, Oziris, Ra..) verovatno ne znate neke manje spominjane članove živopisnih „dvorjana“ i pratilaca. Evo prilike da upoznate i njih – možda nisu lepši, ali su verovatno luđi od velikih bogova i boginja sa glavom lava, telom krokodila, skarabeja ili patuljka.

Svi koji su bili ili tek planiraju za leto Egipat, znaju da njegova istorija oduvek nosi veliki pečat verskog u sebi. Sve egipatske kosmogonije su se bavile božanstvima prirode kao što su nebo, zemlja, vetar, sunce, mesec i zvezde.

Nebo je, recimo za Egipćane bila boginja Nut (prikazivana kao krava koja stoji na zemlji i koju podupiru druga božanstva).

Sunce je, kao najvažnije egipatsko božanstvo imalo brojna imena: kao jasni sunčani disk na nebu – Aten; kada se diže na nebu – Khepri; kao veliki skarabej koji valja pred sobom sunčanu kuglu i penje se ka zenitu – Ra; Sunce koje je u zalasku zvalo se Atum.

Mesec je bio brat Sunca i sin Nut (boginje neba), a Zemlja (Geb) je kao ostrvo izronila iz okeana Nun (praiskonsko vodeno prostranstvo). U egipatskim verovanjima postoji više vrsta kosmogonija koje na razne načine objašnjavaju nastanak sveta: memfiska, heliopolska, hermopilska, tebanska kosmogonija. U njima je bezbroj bogova, bezbroj načina nastanka bogova i ljudi, Zemlje i Neba.

Aton ili Aten je bog  Sunca

„Aten“ je bilo tradicionalno ime za sunčani disk. Tokom Novog Kraljevstva (najperspektivniji period egipatskog carstva, od 16 do 11. veka p.n.e) smatralo se da je Aten aspekt trojnog božanstva Ra-Amun-Horus. Ra je predstavljao dnevno Sunce, Amun je predstavljao Sunce u podzemlju, a Horus izlazak Sunca.

Ovaj bog je slikan kao solarni disk koji svojim zracima obasjava članove kraljevske porodice. Neki od zraka na svom kraju imaju egipatski krst Ankh.

Jedna je istorijska zanimljivost vezana za Atena. Naime, istoričari veruju da je naredba faraona Ehenatona da se napuste stari bogovi i da se obožava samo Aten prva zvanična pojava monoteizma kod ljudi – o tome je pisao i Sigmund Frojd u knjizi „Mojsije i monoteizam“.

Činjenica je da je kralj Amenofis IV došavši na vlast promenio ime i da je to imalo veliki uticaj i na društveni sistem i verska određenja podanika. Njegovo je novo ime glasilo Ehnaton, u slobodnom prevodu „Ono što je Atonu korisno„. Enhaton Atona proglašava jedinim bogom, a pored toga naređuje i da se sa svih starih spisa, sa reljefa, stubova i zidova hramova brišu imena ostalih bogova. Čak je i prestonicu izmestio iz Tebe i u pustinji sagradio grad Ahet- Aton (Izvor svetlosti Atonove). Aton je bog Sunca, te kao takav istovremeno i apstraktan i na neki način univerzalan jer se odnosi na  svekoliko prostranstvo koje Sunce obasjava.

Egipatski hram

Bes – zaštitnik je dece i trudnica

Prikazivali su ga potpuno neuobičajenog za jedno božanstvo: bucmasti patuljak dugih ruku, kratkih krivih nogu i s repom. Ponekad je izgledao i kao savim običan patuljak velike glave sa ispupčenim očima, izbočenim jezikom, bradom i lavljom grivom, klempavih ušiju. Najsmešniji od svih bogova! Bio je zaštitnik i kraljevskog doma, ljude je štitio od štetnih pustinjskih životinja, od zmija i drugih glodara. Ovaj simpatični bog došao je u Egipat u vreme dvanaeste dinastije, iz Sudana, tako da je stranog porekla.

Besovoj popularnosti doprinela i činjenica da je bio i bog humora, muzike i plesa. Ovom bogu nisu građeni hramovi, nije imao visokih sveštenika – a ipak je bio omiljeni bog svih klasa, od kraljevske porodice pa sve do siromašnog radnika u polju. Ljudi su tokom verskih ceremonija nosili masku ili kostim u liku Besa. Poštovanje ovog patuljka doseglo je svoj vrhunac u rimsko doba. Postao je veoma poštovan u Sredozemlju kao hrabri lik iz mita o Horusu koji štiti dete sa sokolovom glavom od ubice, ujaka Seta. Bes je postao maskota i u vojsci – rimski legionari stavili su mu oklop i dali mu mač i okrugli štit.

Zanimljivost vezana za boga Besa: hodočasnici bi proveli noć u odajama prekrivenim slikama Besa kako bi se izlečili od neplodnosti.

Geb je personifikacija Zemlje

Zaduženja su mu bila telesno i duhovno ozdravljenje. Sa svojom sestrom bliznakinjom Nut (boginjom Neba) čini važan božanski par. Pre stvaranja sveta, Geb je bio udružen s Nutom, ali to nije svidelo velikom bogu Ra, pa je naložio Šuu da ih podeli. Geb je tako ostao močvarna Zemlja, koja potrbuške leži ispod Nut, s rastinjem koje niče iz njegovih leđa.

Jedan deo te zemlje bio je crven (i na njemu su živeli pustinjaci), drugi deo bio je crn (glib i mulj plodne zemlje nilske doline). Nekada su ga prikazivali kao gusku, ili s guskom na glavi, jer se verovalo da u tom obliku nosi jaja iz kojih se izleže Sunce, kao ptica feniks (Bennu). Geb i Nut su bili roditelji Ozirisa i Izide, Neftisa i Seta.

Među Egipćanima ostao je mit da njegov smeh izaziva zemljotrese.

Hapi/Hepi je bog reke Nil

Prikazuje se kao muškarac koji ima ženske grudi (hermafrodit), božanstvo je plodnosti i potopa. Bio je poštovan kao nosilac plodnosti, govorilo se da Hapi dovodi vode na livade na kojoj pase stoka boga Ra, odnosno on je taj koji pustinjske oaze opskrbljuje vodom i s neba šalje rosu. Zvali su ga ocem bogova,  jer je potpora i gospodar bogova zemlje, plodnosti i stvaranja.

Hapi je bio zaštitnik Gornjeg i Donjeg Egipta. U tom svojstvu on je opisan kao blizanačko božanstvo po imenu Hap-Reset (Gornji Egipat) i Hap-Meht (Donji Egipat). Ova božanstva bila su slikana ili kako izlevaju vodu iz vrča (što predstavlja poplavu) ili uvezuju biljke sa grba Gornjeg i Donjeg Egipta (papirus, odnosno lotos) u čvor u obliku hijeroglifa „sema“ („spojen“). Zato je Hepi jedan od najpopularnijih i najmoćnijih božanstava Drevnog Egipta, ali još uvek nije otkriven hram koji je bio posebno posvećen njemu.

Što se tiče njegovog lika, ne bi se reklo da je lepotan među bogovima: muškarac debelog stomaka, ima dugu kosu i ženske grudi, ponekad sa papirusom na glavi.

Jedan od brojnih tekstova na grobnicama u piramidama govori o tome da je 1.089 koza žrtvovano za obred plodnosti bogu Hepiju.

Nut (Nuit, Nwt) je boginja Neba

Kći je bogova Šu i Tefnut i unuka boga stvaraoca (Atuma). Njen suprug / brat bio je Geb. Međutim, za nju bi se moglo reći i da je majka boga Ra. Drevni egipatski sveti spisi nazivaju je „ona s pletenom kosom koja nosi bogove“.

U jednom mitu Nut svakodnevno rađa boga Sunca koji danju prelazi preko njenog tela da bi ga ona progutala noću i sledećeg jutra ponovo rodila. Prema drugom mitu Ra je brodom Atet (ili Matet) jezdio po njenom telu do podneva, a zatim je brodom Sektet plovio do zalaska sunca. Nut su često prikazivali kao ženu izuzetno izduženog tela, prekrivenog zvezdama, savijenog u luku nad Zemljom, okrenuta prema dole.

Njene ruke i noge bili su stubovi neba, a mislilo se da ruke i stopala dodiruju zemlju u četiri kardinalne točke na horizontu. Geb je često prikazan ispod nje. Povezana je s Kheprijem, ponovno rođenim, uskrsnulim Suncem.  Zbog svoje uloge u ponovnom rođenju Sunca postala je zaštitnica mrtvih, često je njen lik na unutrašnjem poklopcu sarkofaga – štiti mumiju. Njeni su simboli drvene merdevine „maqet“ postavljene unutar grobnice kako bi se pokojnici uspeli popeti na nebo. Tokom godine bilo je mnogo festivala posvećenih Nuti, ali ona nema posebne hramove niti svetilišta.

Sekhmet

Sekhmet  je jedno od najstarijih poznatih egipatskih božanstava. Ime joj je izvedeno od egipatske reči „Sekhem“ („moć“) i nazivali su je „Moćna“ ili „Ona koja je moćna“.  Prikazana je kao žena sa glavom lava, ponekad s dodatkom sunčanog diska na glavi. Njene figure u sedećem stavu prikazuju je kako drži životnu amajliju ankh, ali u stojećem stavu ona drži žezlo od papirusa (simbol severnog ili donjeg Egipta) što sugerira da je povezana prvenstveno sa severom.

Međutim, neki egiptolozi tvrde da ovo božanstvo ima poreklo u Sudanu (južno od Egipta). Glavno svetilište Sekhmeta nalazio se u Memfisu gde su je obožavali kao “onu koja razara” zajedno sa suprugom Ptahom (tvorcem) i Nefertumom (isceliteljem).

Sekhmet se oduvek povezuje sa članovima kraljevske porodice faraona. U tekstovima na tavanicama piramida ponekad su često su je opisivali kao zaštitnika faraona. Kralj Amenotep III je sagradio stotine statua sa njenim likom južno od velikog hrama u Karnaku. Kad je bog sunca Ra ostario, podanici su se okrenuli protiv njega. Da bi ih kaznio, Ra je na njih poslao Sekhmet koja u svom razornom besu, bljuvajući vatru, zamalo nije obrisala sa lica Zemlje celi ljudski rod. Koristna link za komparativnu analizu je članak „Drevni Bogovi Antičke Grčke„.

Egipatski Bogovi freska

Ptah – predložak za ideju boga kao “velikog arhitekte”

Ptah (Pteh, Peteh) bio je jedna od trijade Memfisa zajedno sa Sekhmetom (ili Bastom) i Nefertumom. Kad je Memfis postao glavni grad Egipta, Ptah je postao vrhunski tvorac koji je stvorio i same bogove Ogdoada iz Hermopolisa i Enneada iz Heliopolisa. „On koji je sve bogove postavio na njihova mesta i svim stvarima udahnuo život“, obožavan je u Egiptu. Njegova su kultna središta bila u Memfisu i Heliopolisu. U Egiptu je bio toliko obožavan da se priča da i sam naziv „Egipat“ dolazi od grčkog naziva naziva hrama u Memfisu; „Hwt-kA-ptH“, što znači „hram Ka-Ptaha“.

Često ga opisuju kao apstraktni oblik „samostvorenog čoveka“, koji je stvorio svemir ili srcem (u tom mitu se povezuje sa Hatorom ili Horusom) ili jezikom, govorom (legende povezuju Ptaha sa bogovima Thothom i Tefnutom). Bio je zaštitnik vajara, slikara, građevinara i tesara i drugih zanatlija i smatralo se da je izumeo zidarstvo. U stvari, on je možda stvorio predložak za ideju boga kao “velikog arhitekte” koji je toliko popularan u masonskoj mitologiji i nekim granama hrišćanske teologije, ili kako “Knjiga mrtvih” kaže, „glavni arhitekt i tvorac svega u svemiru”. Međutim, neki mitovi i legende drevnog Egipta govore da je Ptah stvorio nebo i zemlju dok je Khnum oblikovao ljude i životinje na svom grnčarskom točku. Bio je i zaštitnik drugog meseca egipatskog kalendara, kojeg su Grci zvali Paopi.

Ptah je bio veliki zaštitnik Egipta. Prema mitu, spasio je grad Pelusium od asirskih osvajača.

Bio je prikazan kao mumificirani čovek sa lažnom bradom, plavom okruglom kapom na glavi, dok u rukama drži tri amajlije ankh (predstavlja život),  was (predstavlja moć) i djed (predstavlja stabilnost). Obično stoji na postolju koji je bio jedan od hijeroglifa, simbola koji se koristio za pisanje imena Ma´at (koji je predstavljao red ili pravdu).



Glavni urednik TT Group

Glavni urednik TT Group

Glavni urednik, administrator i putopisac turističkog portala TT Group.

Uključi se kroz komentar

Kliknite ovde da bi ste komentarisali

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Povežimo se:

Prijavite se na našu mejling listu


Podelite sa prijateljima: