Mistična mesta

Svi Bogovi, Muze i Nimfe antičke Grčke

Mitologija je u drevna vremena nastajala kao posledica ljudske potrebe da objasni uzroke različitih njemu neobjašnjivih pojava poput munje, groma, suše, zemljotresa, oluje, kiše, bolesti…

Motivi grčke mitologije na keramici
Motivi grčke mitologije na keramici

U vreme kada čovek nije imao razne naučne metode, aparate i laboratorije, sve te pojave su plašile i fascinirale pa ih je trebalo objasniti, povezati sa nečim na šta se može uticati, jer je strah od bespomoćnosti jedna od najjačih emocija kod ljudi. Zbog toga je čovek oduvek težio da da objašnjenje i da na neki način makar i prividno mogućnost da utiče na svoj život.

 

Tako su u različitim kulturama sveta nastajala mnoga božanstva, mitske ličnosti, heroji nadljudske snage kojima su pripisivane velike moći. Čovek im se molio, veličao ih i obožavao nadajući se da će na taj način sebi obezbediti bolji i mirniji život. Jer drugačije nije umeo da se bori sa nedaćama koje nije razumeo i nije mogao racionalno da objasni.

Grčka mitologija je jako zanimljiva i do današnjih dana privlači veliku pažnju, jer je satkana od fantastičnih priča koje su oduvek inspirisale umetnike da o njima pišu, slikaju, pevaju, vajaju… Grčka božanstva i mitske ličnosti ljudima su zanimljivi pre svega zbog toga što su i sami bili nalik ljudima. A priznaćete da se, na osnovu mnogih dostignuća čovečanstva i želje da se svime upravlja, čovek oduvek trudio da dokaže da je vrhovno božanstvo, zar ne?

Grčku mitologiju čini veliki broj priča u kojima su glavni junaci njihovi bogovi, heroji i priroda i iz njih se puno može naučiti o načinu života starih Grka, njihovim običajima i kulturi. Posebnu ulogu u njihom životu su imale proročice, od kojih je najpoznatije proročište u Delfima. U to vreme često se na grčkim trgovima održavala predstava u kojoj polubog poput Herkulesa umire i kasnije vaskrsava. Ideja koja je kasnije pretočena u danas najuticajniju konfesiju.

 

U njihovoj verziji sveta na početku je bio tamni Haos iz koga je nastao svet, a iz njega se izdigla i boginja Geja – Majka Zemlja. Iz Hoasa je nastao Eros– ljubav, najjača sila koji sve oživljava. I tako je počeo da se stvara svet. Majka Zemlja u snu je rodila Nebo – Urana koji je zavladao svetom i oženio se Zemljom sa kojom je dobio šest sinova i šest kćeri.

Tolos, proročište u Delfima
Tolos, proročište u Delfima

Bili su to moćni titani i i tri jednooka kiklopa. Uran je u jednom trenutku počeo da mrzi svoju decu titane pa ih je kaznio tako što ih je zatvorio u mrak. Najmlađi od njih, Hron, uspeo je lukavstvom da svrgne oca sa vlasti. Znajući kako je on to uradio, Hron se uplašio da bi njegova deca to mogla njemu da učine pa je zbog toga svojoj ženi Reji naredio da mu prinosi svako njihovo dete koje bi on gutao.

Među njima su bili Demetra, Hera, Had i Posejdon, a Reja je uspela da sakrije najmlađeg sina Zevsa koji se pobunio protiv oca i naterao ga da vrati svu decu koju je progutao. Zevs se onda oženio Herom i postao vrhovni bog Olimpa.

Bista Zevsa, vrhovnog Boga Antičke Grčke
Bista Zevsa, vrhovnog Boga Antičke Grčke

Tako su stari Grci videli početak i nastanak sveta, a sada ćemo vam nabrojati najpoznatija grčka božanstva i razne mitske likove koji su živeli u njihovim pričama i prenosili se sa kolena na koleno, da bi, eto, sada bili i sa nama…

Zevs – vrhovni bog Grka, gospodar neba, munje, oluje i groma, otac mnogih bogova i junaka – vladar sveta

Hera – Zevsova žena, boginja ljubavi, braka i rađanja – vrhovna boginja

Posejdon – bog mora, Zevsov brat

Had – bog podzemnog sveta i srebra, Zevsov brat

Atina – boginja mudrosti, zaštitnica ratnika i zaštitnica grada Atine

Hefest – bog vatre, zaštitnik kovačkog zanata

Haos – ništavilo iz koga je nastao svemir i celi svet

Ereb – večni mrak, nastaje iz Haosa

Nikta – tamna noć, a prema nekim izvorima nastala je spajanjem Haosa i Ereba

Eter – večna svetlost, čisti vazduh gornjeg neba koji dišu bogovi

Hemera – svetli dan, kćer Ereba i Nikite

Eros – ljubav, bog seksa i požude, prvorođeni jer je morala postojati snaga i moć koja će spojiti svemir

Geja – Majka Zemlja, nastala iz Haosa

Brijarej, Gig i Kot – storuki džinovi, Titani, Gejina i Uranova deca deca

Bront, Sterop i Argej – jednooki kiklopi, Gejina i Uranova deca, graditelji džinovskih zidova i majstori kovači. Bron je bio grmljavina, Sterop grom a Argej snaga i moć zanata.

Tartar – Gejina utroba, podzemlje još dublje od Hadovog

Uran – zvezdano nebo, rođen od Geje bez začeća. Vrlo zanimljiv motiv, koji je isto kasnije često korišćen.

Pont – dubine mora i planine

Feba – boginja Meseca

Hiperion – bog svetla i Sunca

Hron – drugi vladar sveta, posle Urana, Zevsov otac

Mnemozina – majka devet Muza

Okean – bog mora, najjači Titan, stvorio je sa svojom suprugom Tetijom bogove reka, mora i nimfe

Teja – boginja sjaja i dragulja

Tetija – boginja mora, Okeanova žena, proklela je zvezde da večito budu na nebu

Helios – bog Sunca, Hiperionov i Tejin sin

 

Selena – boginja Meseca, Hiperionova i Tejina kćer

Eja – boginja zore, Hiperionova i Tejina kćer

Temida– boginja pravednosti i reda, druga Zevsova supruga

Demetra – boginja žita, plodnosti i zemljoradnje. Zevsova sestra

Afrodita – boginja ljubavi i lepote. Jedna od najpopularnijih boginja, a retko da postoji mesto u kojem danas ne figuriše neka firma sa ovim imenom.

Ares – bog rata

Dionis – bog plodnosti, vina i veselja

Apolon – bog Sunca, lepote i zaštitnik umetnosti, otelotvorenje muške lepote

Artemida – boginja lova, Meseca i divljih  zveri

Hermes – glasnik bogova, zaštitnik putnika i lopova

Heba – boginja mudrosti

Nika – boginja pobede

Adonis – bog žita, smrti i ponovog rođenja

Asklepije – zaštitnik medicine

Eol – bog vetra

Hestija – boginja srca i vatre

Leta – boginja stočara

Pan – bog šuma, njiva i pastira

Tanatos – bog smrti

Persefona – Demetrina ćerka, Hadova žena

Erinije ili Furije – boginje osvete i prokletstva

Morfej – bog sna

Harpije – boginje brzog vetra koje su odnosile duše mrtvih u Had

 

Muze stare Grčke

Nabrojimo sada neke od najzanimljivijih muza.

Kaliopa, u reporodukciji renesansnih umetnika
Kaliopa, u reporodukciji renesansnih umetnika

Muze – Zevsove i Mnemozinine ćerke, zaštitnice nauke i umetnosti:

Euterpa – zaštitnica antičke muzike i lirske poezije

Erato – zaštitnica ljubavne poezije

Kaliopa – zaštitnica epske poezije i govorništva

Klio – zaštitnica istorije i junačkog pesništva

Melpomena – zaštitnica tragedije

Polihimnija – zaštitnica svetih pesama i himni, agrikulture i pantomime

Talija – zaštitnica komedije i bukolike

Terpsihora – zaštitnica horske lirike i plesa

Uranija – zaštitnica astronomije

Nimfe u mitologiji

 

Nimfe – snage prirode oličene u polubožanskim mladim ženama. Često se povezuju sa plodnošću, drvećem i vodom. Često se družbenice boginja (Artemida) ali i smrtnika (Siziv, Odisej).

Glava nimfe
Glava nimfe
  • Drijade – zaštitnice šuma, šumske nimfe
  • Hamadrijade – nimfe hrastovog drveta
  • Melijade – nimfe jasenovog drveta
  • Jamakide – zaštitnice livada
  • Oreade – zaštitnice planina i pećina
  • Napeje – zaštitnice planinskih dolina i uvala
  • Epimelijade– zaštitnice ovaca
  •  Hesperide – čuvale su drvo sa zlatnim jabukama, a njihovo ime znači „kćeri Večernje zvezde“ jer im je otac bio Hasper, bog Večernje zvezde
  • Okenaide – kćeri titana Okeana i titanke Tetije
  • Nereide – nimfe mora
  • Najade – nimfe svežih voda, reka i jezera
  • Plejade – kćeri Okeanide Plejone i Atlasa, dvorile su boginju Artemidu. Bilo ih je sedam: maja, Alkiona, Elektra, Kelena, Tajgeta, Steropa i Meropa
  • Sirene – kćeri rečnog boga Ahela i Muza, bića sa glavom devojke i telom ribe, koje su svojom pesmom mamile mornare i potapale im brodove

 

Ostala mitološka bića

Himera – kćer Tifona i Ehidne, strašno čudovište koje je progutalo puno ljudi i životinja. Prednji deo tela podseća na lava, srednji na kozu a zadnji na aždaju.

Kentaur – polučovek, polukonj, surovo biće koje je često ulazilo u sukob sa ljudima. Više o njima možete saznati u reportaži o Volosu.

Kerber – mitološki troglavi pas sa zmijom na repu, čuvar Hadovog podzemnog sveta

Minotaur – mitološko biće polubik polučovek, koji je bio zatvoren u Dedalovom lavirintu ispor palate kralja Minosa u Knososu. Hranio se mladićima i devojkama sve dok ga nije ubio Tezej.

Pegaz – krilati konj, Posejdonov i Meduzin sin, koji je živeo na planini Helikon, domu Muza

Satiri – poluljudi, poluživotinje koji žive u šumama i pratioci su boga Pana ili boga Dinisa. Najčešće su prikazivani kao polujarci, poluljudi.

Mojre – tri sestre Klota, Lahesa i Atropa, boginje usuda čiji je zadatak bio da određuju sudbinu svakog čoveka

Verovatno zbog svih ovih čudesa letovanje i poseta znamenitostima Grčke ima dodatnu draž. A trudićemo sa da pored kulturno istorijske dimenzije Grčke, dodamo i jednu praktičnu. U tom cilju data je i TT Group dugoročna prognoza za Grčku i ideja nam je da ona bude što tačnija zahvljajujući pomoći koju dobijamo od vas!

Kako god, trudićemo se da sa vremenom i neko zaboravljeno mitsko biće dodamo i objedinimo ih na ovoj strani. Valjda neće biti opasno!

Tagovi


Glavni urednik TT Group

Glavni urednik TT Group

Glavni urednik, administrator i putopisac turističkog portala TT Group.

1 komentar

Kliknite ovde da bi ste komentarisali

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Molimo vas unesite: *

Povežimo se:

Prijavite se na našu mejling listu


Podelite sa prijateljima: