Amerika Mistična mesta Putovanja iz snova

Čičen Ica – živa inspiracija ili večita enigma

Alternativna istorija o vanzemaljskom elementu se zahuktava. Dokazi se nižu u vidu novih dokumentaraca, teoretičari zavera uspešno komplikuju argumente, običan čovek je zbunjen. Kako su masovni blokovi od 3.500 tona pomerani kada danas najjača dizalica ne može da pomakne više od 350 tona, kako je bronzanom tehnologijom oblikovan granit koji je po tvrdoći jedan od materijala koje samo dijamantsko svrdlo može obrađivati, kako kameni klipovi pasuju do perfekcije, za savremenu nauku, antropologiju i istoriju umetnosti sve skupa naučnim jezikom rečeno je enigma.

Piramida u Čičenicu
Piramida El Castillo u Čičenicu

[php snippet=1]

 

Sa druge strane mistici govore o magičnim moćima, o tajnama antigravitacije, skrivenim znanjima, transpersonalnim fenomenima i ezoteriji. Šta je istina, je milenijumsko pitanje, a prvi korak je svakako upoznavanje ovih odlično dokumentovanih fenomena, pa zaključak neka donese svako, samo za sebe, bar dok nauka ne lupi konačno čekićem i stavi novu temu na dnevi red.

Drugim rečima Čičen Ica je živa inspiracija, pa zavirimo u njene tajne.

Duboko u džunglama Meksika i Gvatemale, na poluostrvo Jukatan, nalaze se misteriozni hramovi i piramide drevnih Maja. Dok je Evropa još uvek bila neobrazovana i “mračna”, ovi ljudi su crtali mape neba, ispitivali i beležili sazvežđa, razvili pismo i bili pravi gospodari matematike. O njihovoj naučnoj naprednosti govori i neverovatna arhitektonska umešnost jer su sa neverovatnim stepenom preciznosti izgradili velelepne gradove i građevine koje i danas fasciniraju i ostavljaju bez teksta. A još više kada se sazna da su izgrađene bez poznavanja točka i bez bilo kakve metalne alatke!

Turisti silaze niz stepenice najveće piramide
Turisti silaze niz stepenice najveće piramide

Maje su najpoznatija i jedna od najstarijih civilizacija na prostorima Južne Amerike. Poreklo im seže u vreme oko 2600. godine pre nove ere, a kolevka njihove civilizacija je poluostrvo Jukatan. Postali su poznati oko 250. godine n.e. kada su se doselili u današnji južni Meksiko.

[php snippet=2]

 

Maje su razvile astronomiju, kalendarski sistem i hijeroglife. Poznate su i po vrhunski ukrašenoj ceremonijalnoj arhitekturi koja je svoje vrhunce dosegla u hramovima-piramidama, palatama i opservatorijama. Bili su, takođe, i vrlo vešti zemljoradnici koji su, krčeći tropske šume u oblastima koje su bile siromašne vodom, gradili podzemne bunare u kojima se skupljala najdragocenija tečnost koje nije bilo dovoljno.

Oko 300. godine p.n.e. Maje su u svom društvenom uređenju uspostavile sistem hijerarhije, sa vladavinom plemstva i kraljeva ali je njihova civilizacija počela da opada oko 900. godine n.e. kada su Maje sa juga, iz još uvek nepoznatih razloga, napustile svoje gradove. Kada su Maje sa severa bile integrisane u društvo Tolteka, dinastije Maja su nestale, iako su neki periferni centri nastavili da se razvijaju sve do dolaska Španaca početkom 16. veka. A poznato je da je sa dolaskom konkvistadora Južna Amerika postala evropska “zlatna koka” ali i poprište sukoba civilizacija u kome je jedna okrutnošću preobratila “divljake” u “civilizaciju”… Koja je vekovima pre njih i pisala i računala i zidala do tada neviđeno.

[php snippet=1]

 

 

Kultura Maja prostirala se na gotovo 1000 km2, a svoju ogromnu „imperiju“ Maje su nazivale „Kraljevstvo Velike Zmije“. Najpoznatiji gradovi Maja su Palenque, Tikal, Tulum, Čičen Ica, Copan i Uxmal. Ipak jedan grad je nadmašio sve ostale. Čičen Ica je bila vrhunac arhitekture Maja i lepotom svojih građevina i raskošnim reljefima zasenila je sve ostale gradove. A i veličinom jer se prostirala na neverovatnih 3,5km2!

Najbolje očuvane građevine civilizacije Maja nalaze se u Čičen Ici. Grad je osnovan u 6. veku i bio je poznat kao “grad hramova” jer je, kao i većina gradova drevnih Maja, grad pre svega bio svetilište. U njemu su živeli sveštenici i plemstvo a poljoprivrednici su živeli izvan kompleksa grada. U njega su dolazili samo u vreme svetkovina i verskih obreda koji su se održavali u velelepnim hramovima. U kojima je umela tada da poteče i krv… Jer Maje su u svojim obredima prinosile i žrtve božanstvima. Evropljani su se još u vreme otkrivanja novih civilizacija “preko bare” čudom čudili tim “obredima” zaboravljajući neka “civilizovana” srednjevekovna evropska…  Kasnije je i Holivud ove verske rituale izvrtao i koristio da ove drevne južnoameričke civilizacije prikaže kao opasne, što nije ni malo tačno.

Motiv zmaja u gradu Maja
Motiv zmaja u gradu Maja

U Čičen Ici bili su razvijeni trgovina i školstvo, a naučnici su pronašli dokaze da je grad bio napušten  u 10. veku, što se podudara sa ranije utvrđenim činjenicama da su Maje u ovom periodu misteriozno odlučile da napuste svoje velelepne gradove.

Jedna od teorija koja je pokušala da objasni ovu neobičnu pojavu bila je prilično logična – nedovoljno obradive zemlje. Pa su se tako pojavila objašnjenja da su se Maje masovno selile kada se obradiva zemlja koju su koristili toliko ispostila da je postajala jalova. Ima logike… Ali gde su otišli, i dalje je misterija. Slično se dešavalo u izgubljenom gradu Inka, o čemu smo već pisali.

Hram ratnika
Hram ratnika

Rekli smo već da je Čičen Ica najreprezentativniji primerak arhitekture Maja i njen vrhunac pa ćemo predstaviti i neke od najpoznatijih građevina. U neposrednoj okolini se nalazi i Kankun, ekskluzivna destinacija sa podvodim muzejom.

[php snippet=2]

 

Hram ratnika“ i susedni „Hram jaguara“ iako u ruševinama građevine su koje zaista zavređuju sve poštovanje jer su najlepše i najinspirativnije u čitavom kompleksu Čičen Ice. Pored ovih hramova je i neverovatna piramida El Castillo, najviša građevina u gradu. Visoka je 24 m ali nije njena visina to što imponuje već znanje koje u svakom svom kamenu “nosi”! Naime, El Castillo je zapravo veliki sunčev kalendar i vrhunac znanja koje su Maje imale o astronomiji, a koje su konkretizovale izgradnjom ove piramide.

Jer svaki od 91 stepenika koliko vodi do vrha je neka vrsta puta ka nebu kroz čitavu godinu. Pitate se sada kako? Svakoga dana senka sunca pada na drugu stepenicu pa je El Castillo zapravo NAJVEĆI KALENDAR NA SVETU! Tako su Maje zahvaljujući njemu redovno sejale kada je za to bilo pravo vreme. Pametno, zar ne? Pogotovu za civilizaciju koja nije znala šta je točak!

Hram Jaguara
Hram Jaguara

Ovde svakako vredi postaviti pitanje da li postoji veza između egipatskih, kineskih i američkih piramida, ili je ovaj geometrijski oblik sam po sebi nametnuo ovu formu kao vid građevinskog rešenja.

Opservatorija El Caracol
Opservatorija El Caracol

Južno od El Castilla nalazi se neobična okrugla zgrada poznata kao El Caracol. To je bila džinovska astronomska opservatorija sa masovnom kupolom i mnoštvom prozora na njoj kroz koje su se videla određena sazvežđa. Dakle, kod Maja ništa nije bilo slučajno!

[php snippet=1]

Drevne Maje su bile i odlični sportisti pa su gradili i posebne terene za „igru loptom“ koja je bila najpopularnija sportska igra na čitavom južnoameričkom kontinentu. Veliko igralište u Čičen Ici je najveće u Meksiku i dugačko je 168 m a široko 70 m. Ova igrališta su postojala u gotovo svakom gradu Maja i prilično podsećaju na današnje fudbalske terene.

Ali sa ipak malo drugačijom igrom… Na svakoj strani terena bili su kameni obruči, a igru koju su Maje igrale najbolje bismo opisali kao mešavinu današnje košarke i fudbala. Igra se igrala tvrdom gumenom loptom, igralo se u timovima, naravno jedan tim protiv drugog, a ono što je naročito zanimljivo za način igre bilo je to što su igrači za zadržavanje lopte u igri smeli da koriste sve delove tela, osim ruku. Poen je postizan kada bi lopta prošla kroz obruč. Zanimljivo i neobično.

A još je zanimljivije i interesantnije otkriće arheologa koje je potvrdilo da ova igra nije bila baš samo “zabavna” jer je kapiten gubitničkog tima zaista i “gubio” nešto… Ko zna, možda bi neke fudbalske lige poboljšale kvalitet igre uvođenjem ovog “kreativnog” obreda…

Canote u Čičen Ici
Canote u Čičen Ici

Istočno od najvećih ruševina u Čičen Ici nalazi se mračni podzemni svet koji su Maje nazivale Canote. To su duboki bazeni koje je napravila voda prolazeći kroz mekano krečnjačko zemljište. Pošto je rastresito zemljište zadržavalo male količine vode na površini, ovi podzemni bunari bili su od vitalnog značaja za život i opstanak grada.

[php snippet=1]

 

Poseta jednom od tih bazena je zastrašujuće, ali nezaboravno iskustvo pa vam ga preporučujemo, ali samo ako zaista imate jako srce ili ste toliki avanturista da ste spremni na sve zarad adrenalina. Ali i nezaboravnih trenutaka. Ulaz u Canote je vertikalna rupa sa uskim stepenicama iz vremena Maja. Vazduh je gust, zagušljiv i ustajao. Samo jedan pogrešan korak na klizavim stepenicama mogu vas odsvesti u večiti mrak… I ko zna šta još tamo dole, u dubini… Ali, kao i svaki veliki trud i napor i ovaj se isplati. Pa nakon što se nekako provučete ispod niskih stalaktita, pred vama se otvara neverovatan prizor.

Onaj za pamćenje: voda predivne tirkizne nijanse, nepoznate dubine čije tajne samo ona zna. Sa tavanice vise masivni stalaktiti koji gotovo da dodiruju površinu vode, a kroz otvor sa tavanice dopire snop svetlosti koji mistično osvetljava i bazen i ovu neverevatnu podzemnu dvoranu. Ipak, uz svu ovu lepotu ide i malo mračnija priča. U bunarima u okolini Čičen Ice pronađeni su ljudski ostaci jer su Maje u njih bacali device, zatvorenike i nakit ne bi li tom žrtvom umilostivili boga kiše.

Amerikanac Edvard Herbert Tompson jedan je od prvih koji je počeo potragu za Čičen Icom, motivisan zapisima biskupa Freja Dijega de Landa o gradovima civilizacije Maja, koje je napisao 1566. godine. Ovaj Amerikanac je baš bukvalno shvatio zapise o žrtvovanjima pre svega NAKITA u ovim dubokim bunarima, pa ga je to i nagnalo da tajanstveni grad i nađe. Tako je 1885. godine Tompson krenuo u opasnu avanturu, a njegova neverovatna vera (ili možda pohlepa) se na kraju isplatila, jer je prvi uspeo da uđe u samo „srce“ države Maja – u „grad sa hiljadu stubova”.

Danas je Čičen Ica uvrštena na UNSESCO’voj listi, se smatra novim svetskim čudom, a sigurno pripada i kategoriji putovanja iz snova. Neko će imati prilike da je doživi, a do tada pogledajte i video koji smo izabrali za vas!

Tagovi


Glavni urednik TT Group

Glavni urednik TT Group

Glavni urednik, administrator i putopisac turističkog portala TT Group.

Uključi se kroz komentar

Kliknite ovde da bi ste komentarisali

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Povežimo se:

Prijavite se na našu mejling listu


Podelite sa prijateljima: