Hrana i vino

Vagus nerv: anatomija, funkcije, važnost

Masaza
Fotografija je preuzeta sa pexels.com

Kakav bi to bio događaj, posmatrati lekara iz 15. veka dok opčinjeno gleda 3D model ljudskog tela! I kako s nevericom, za pola sata saznaje velike, sada otkrivene tajne o stvarima o kojima nije mogao ni da sanja u svoje doba.

Toliko novih informacija o ljudskom telu, toliko novih naziva delova tela… Zamislite kako bi na prikaz virtuelnog modela ljudskih organa i skeleta reagovali veliki flamanski lekar i anatom, Andreas Vezalijus (1514-1564.) autor izuzetne anatomije ljudskog tela “De humani corporis fabrica“ ili iskusni Galen (129-210 p. n. e.) osnivač posebnih disciplina u medicini kao što su patologija, neurologija, farmakologija…

Nemoguće je i zamisliti njihovo oduševljenje savremenim i postignutim metodama lečenja i tehnikama u hirurgiji.

Da li su tada znali za vagus nerv? Verovatno ne, ali su naslućivali da on postoji.

Najduži nerv i njegova uloga u telu čoveka

Da li znate koji je najduži nerv (živac) u našem telu? Zove se vagus nerv i ima ogromnu važnost u pravilnom funkcionisanju našeg tela. U složenom sistemu nervnog sistema tela, stimulacija ovog nerva ima posebnu ulogu. Evo i zašto.

Posebna funkcija vagus nerva u nervnom sistemu

Vagus, 10. kranijalni nerv u nauci je poznat kao vagus nervus ili nervus pneumogastricus, najduži je i najviše razgranati nerv – pruža se od mozga, ide kroz lice, preko grudnog koša sve do stomaka.

Uloga vagusa nemerljivo je važna jer bez njega naše telo definitivno ne bi moglo da funkcioniše. Njegov naziv u stvari definiše njega samog: latinski termin „vagus“ znači “lutati”.

Dakle, vagus putuje u srce, pluća, slezinu, jetru, želudac, creva.

Pre svega, vagus nerv odgovoran je za pravilno funkcionisanje autonomnog nervnog sistema koji kontroliše funkcije unutrašnjih organa (srca, pluća, jetre, genitalija, krvnih sudova, znojnih i pljuvačnih žlezda).

Vagus je odgovoran i za određene motoričke informacije (funkcije pokreta mišića u vratu koji regulišu gutanje i govor).

Vagus je važan deo parasimpatičkog i simpatičkog dela nervnog sistema. Simpatički nervni sistem odgovoran je za regulaciju krvnog pritiska, za broj otkucaja srca i frekvenciju disanja. Vagus nadražuje disajne organe (grlo, pluća) i kontroliše rad srca i funkcionisanje najvećeg dela probavnog sistema.

Kao deo parasimpatičkog nervnog sistema, vagus nerv pomaže u opuštanju mišića, regulaciji krvnog pritiska i radu srca. Odgovoran je za slanje impulsa mišićima da se opuste; posebno u predelu abdomena. Vlakna parasimpatičkog nervnog sistema nastaju iz središnjeg nervnog sistema. Pored vagusa, glavni nervi ovog dela nervnog sistema su i oni kranijalni, posebno  pokretač oka, facijalni i glosofaringealni živac. Najdalje dokle dolaze nadržaji vagusa je deo između srednjeg i zadnjeg creva.

Kao rezime svega nabrojanog zaključujemo: vagus nerv prenosi impulse iz centranog nervnog sistema na poprečno-prugaste mišiće ždrela i grkljana, mišiće jednjaka, traheje, bronhija, želuca i creva. Deo je mehanizma koji povezuje vrat, srce, pluća i stomak sa mozgom.

Vagusni ton i sistem prenosa impulsa kroz nervni sistem

U ljudskom telu, svaki vagus nerv sadrži od 80.000 do 100. 000 nervnih vlakana od kojih 80% ima senzornu ulogu tj. šalju informacije mozgu. Aktivnost vagusa varira od osobe do osobe i može se meriti preko elektro-kardiograma.

Jačina odgovora poznata je kao vagusni ton. Nizak ton povezan je s mnogim hroničnim upalnim procesima, kao što je reumatoidni artritis.

Veoma je složen čitav sistem prenosa senzornih impulsa. Neurohirurzi su dobro upoznati sa tokom impulsa (nadražaja) kroz nervne ćelije i nervne čvorove (ganglione). Oni pomno prate mehanizam funkcionisanja laringealnog nerva koji se grana iz vagusa u donji vrat i gornji deo grudnog koša i nadražuje mišiće larinksa (grkljan).

Vagus nerv ima veliku ulogu u prenosu impulsa do ždrela i grkljana; njegovi impulsi usporavaju otkucaje srca, utiču na sužavanje bronhija i kontrolišu nevoljne mišiće jednjaka, želuca, žučne kese, gušterače i tankog creva podstičući peristaltiku i gastrointestinalne sekrecije.

Kada znamo da vagus nerv ne funkcioniše kako treba?

Da vagus nerv ne radi kako treba, vaše telo će samo pokazati. Ako često imate neki od sledećih simptoma: stalno ste umorni, anksiozni, imate promene apetita, patite od neke autoimune bolesti, imate promenljiv krvni pritisak, kardiovaskularne probleme, depresivni ste, imate digestivni poremećaj, probleme sa neplodnošću, bolujete od dijabetesa, patite od glavobolja, često imate upale u predelu abdomena, patite od migrene ili od multiple skleroze, imate napetost mišića, postraumatski stres, uvećanu štitastu žlezdu, česte promene težine tela, vrtoglavice, mučnine, poremećaje u radu bubrega.

U svakom slučaju biste trebali porazgovarati sa lekarom klasične (alopatske) ili kvantne medicine i pitati za savet.

Važno je uspostaviti balans u organizmu

Stimulacija vagus nerva vraća prirodnu ravnotežu tela. Smanjuje verovatnoću zapaljenja organa i utiče pozitivno na pravilnu imunološku funkciju nervnog sistema.

Ako niste uspeli sami da se izborite sa postizanjem balansa, evo nekih tehnika koje će vam možda pomoći u tome.

Tehnike stimulacije vagus nerva. Bolja modulacija

Vagus nerv se može jačati, vežbati, poput mišića. Evo nekoliko jednostavnih tehnika  kojim biste mogli poboljšati svoje zdravlje i stimulisali vagus nerv:

  1. Pozitivni društveni odnosi – Medicinska istraživanja su pokazala da ljudi koji imaju dobre odnose sa bliskim članovima porodice, prijateljima, kolegama razvijaju pozitivne emocije poput spokojstva, radosti i nade. Važan faktor za bolje funkcionisanje vagus nerva
  2. Hladnoća – Izloženost hladnoći (tuširanje hladnom vodom ili umivanje lica) podstiče nervni sistem. Studije pokazuju da kad se naše telo bori sa hladnoćom, celokupan telesni sastav se aktivira – tome posreduje upravo vagus. Bilo koja vrsta akutnog izlaganja hladnoći, čak i pijenje ledene vode, povećava aktivaciju ovog živca.
  3. Grgoljenje je kućni lek za nadražaj vagusa. Naime, dok grgoljimo vodu u ustima direktno se stimulišu mišići kroz koji prolazi vagus. Preporučuje se svakodnevno grgoljenje vode, a rezultat ćete i sami osetiti
  4. Tiho pevanje, ponavljanje mantre ili molitve, mumlanje, ali i energično pevanje su aktivnosti koje povećavaju varijabilnost otkucaja srca (HRV) na malo drugačiji način; zaista, pevanje je za vagus poput pokretanja male “pumpe” dobrih impulsa kroz nervni sistem. Pevanje aktivira mišiće u zadnjem delu grla koji aktiviraju vagus. Duhovna muzika recimo u pravoslavlju deluje umirujuće i okrepljujuće. Pevanje povećava nivo oksitocina u telu, poznatijeg kao “ljubavni hormon” jer se ljudi tad osećaju bliži jedni drugima.
  5. Masaža – Vagus nerv možete nadražiti masiranjem stopala i vrata (duž karotidnog sinusa koji se nalazi duž karotidnih arterija s obe strane vrata). Masažom stopala smanjujete sebi krvni pritisak i aktivirate vagus nerv. Masaže poput ovih se koriste vekovima kao pomoć odojčadi jer im se tako stimuliše pravilan rad creva za čiji rad je velikim delom krivac upravo vagus.
  6. Smeh – sreća i smeh su prirodni stimulatori imunološkog sistema.
  7. Joga i Tai Chi – povećavaju aktivnost vagusa čitavog parasimpatičkog nervnog sistema. Studije su pokazale da pokreti tokom vežbanja joge deluju pozitivno na umirivanje neurotransmitera u našem mozgu. Posebno blagotvorno za ljude koji se bore sa anksioznošću ili depresijom.
  8. Disanje, duboko i polako – naše srce i vrat sadrže neurone koji se sastoje od receptora-baroreceptora– koji prenose signal neurona u mozak. Taj proces aktivira vagus nerv koji je povezan sa našim srcem i utiče na snižavanje krvnog pritiska i smanjenje broja otkucaja srca. Zato lagano disanje (približno jednaki intervali udisaja i izdisaja) povećava osetljivost baroreceptora i aktivacije nerva; 5-6 udisaja u minuti može biti vrlo korisno.
  9. Telesne vežbe. Nema potrebe pričati o velikom značaju fizičkog pokreta na ljudsko telo. One ne samo da održavaju tonus mišića, relaksiraju celo telo i regulišu pravilan rad hormona rasta, rad pluća i srca, nego su i odlični stimulatori vagus nerva. Sve zajedno blagotvorno deluje na mozak i naše mentalno zdravlje. Blage vežbe su dobre za pravilan rad creva čemu takođe posreduje vagus nerv.

Stimulacija vagus nerva u kliničkom okuženju

Stimulacija vagusa medicinski je postupak koji se koristi u lečenju različitih oboljenja i dugo se već radi na ispitivanju ovih tehnika. Efikasnost stimulacije nerva testirana je u kliničkim ispitivanjima pa je američka Uprava za hranu i lekove (FDA) odobrila njegovu upotrebu u lečenju različitih stanja.

Epilepsija FDA je davne 1997. dozvolila stimulaciju vagus nerva u lečenju epilepsije. Naime, mali, električni uređaj, sličan pejsmejkeru, postavlja se u grudi obolelog gde se imputira tanka žica koja ovaj uređaj spaja sa vagus nervom. U sledećem koraku se kroz žicu šalju električni impulsi u pravilnim intervalima, tokom celog dana, u mozak, preko vagus nerva – kako bi se smanjila jačina ili čak zaustavio napad epilepsije. Nuspojave koje se moju pojaviti kod pacijenta su: promuklost, bol u grlu, kašalj, spori otkucaji srca, otežano gutanje, nelagoda u želucu i mučnina.

FDA je 2005. godine odobrila stimulaciju vagusa u lečenju depresije, anksioznosti, simptoma Alchajmerove bolesti.

Američki neurohirurg, Kevin Trejsi je 90-tih godina sa timom lekara otkrio vezu vagus nerva i zapaljenskih procesa u organizmu. Naime, posle jednog eksperimenta na pacovu otkrio je da u njegovom mozgu postoji „lek“ koji bi onemogućio upalu u ostatku tela-  shvatio je da mozak koristi nervus vagus kako bi eliminisao upalu u celom telu. Do tada je uzajmana povezanost specijalnih ćelija imunološkog sistema organa, krvotoka i električnih veza nervnog sistema bila nepoznanica. Neurohirurg je sa kolegama razvio novu hemikaliju pod nazivom CNI-1493 za koji su dokazali da kontroliše moždane ćelije u aktiviranju vagus nerva: nakon aktiviranja, nerv zaustavlja proizvodnju TNF-a (faktori nekroze tumora).

Tokom 2006. doktor Trejsi je osnovao i kompaniju “SetPoint Medical” koja za cilj ima razvoj uređaja za stimulaciju vagus nerva u tretmanu i lečenju autoimunih bolesti.



Glavni urednik TT Group

Glavni urednik TT Group

Glavni urednik, administrator i putopisac turističkog portala TT Group.

Uključi se kroz komentar

Kliknite ovde da bi ste komentarisali

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Povežimo se:

Prijavite se na našu mejling listu


Podelite sa prijateljima: