Foto Blog

Zašto štampanje fotografija nikada neće biti prevaziđeno?

Atos

U današnjem digitalnom svetu prilično je lako sakupiti hiljade i hiljade fotografija, proslediti ih nekome i obraditi ih. Digitalizovanje ne samo fotografija, već i knjiga, poruka, razglednica jeste promenilo način na koji funkcionišemo i to u velikoj meri. Nikad nije bilo lakše doći do nekoga, poslati nešto. Ipak i pored toga štampanje fotografija opstaje, iako u manjoj meri nego što je to bio slučaj nego pre digitalne ere.

Mnogi bi rekli da se štampanju približava kraj, ali slučaj je sasvim obrnut. Nikad nije bilo bolje vreme za štampanje fotografija i nikada ih nismo više cenili, baš zato što se ređe štampa nego ranije. Sada kad štampate fotografiju, ona za vas zaista ima neko značenje.

Štampanje fotografija neće nikad totalno nestati, koliko god da se digitalne tehnologije razvijaju. U narednim redovima ćemo detaljnije objasniti zašto je to slučaj i šta je to što će nas uvek vezivati za uramljene fotografije.

Krstarenje Đerdapom
Krstarenje Đerdapom

Aktivira više čula

Da, danas možemo sve digitalizovati i to je dosta praktično. Nikada nismo imali tolike biblioteke, koje su skrivene u našim kompjuterima ili u memoriji eksternog hard diska. Možemo imati hiljade i hiljade knjiga koji zauzimaju gigabajte i terabajte memorije.

Isto je i sa fotografijama, možemo ih imati daleko više nego pre digitalne ere, možemo škljocati bez prestanka fotoaparatom, napraviti bezbroj slika i isto ih čuvati u svom kompjuteru.

Ipak, zapitajte se, da li će vas pre privući knjiga koja se nalazi negde u kompjuteru, ili ona koja se nalazi ispred vas, koja je fizički prisutna u vašoj biblioteci? Da li ćete pre tražiti neku fotografiju među hiljadama drugih, ili ćete prelistati stare albume?

Verovatno ćete se pre odlučiti za ono što je ispred vas i postoji više razloga za to. Jedan od njih je što fizički predmeti aktiviraju više naših čula. Tačno je da smo audio-vizuelna bića, ali u digitalnom svetu često ostaje nezadovoljena potreba za dodirom.

Štampana fotografija je tu, ispred, možemo je dotaći, možemo prelistati album, pa i omirisati, i to kod nas može probuditi neka sećanja i emocije. Mnogi vole miris starih knjiga, baš zato što to upotpunjava doživljaj čitanja knjige.

Dodirivanje predmeta ispunjava ono što je kod čoveka na primitivnom nivou, a razlog leži upravo u toj fizičkoj dostupnosti predmeta. Digitalno jeste praktično, ali nije uhatljivo, opipljivo, pa samim tim kod nas ostaje, barem na nesvesnom nivou i manje stvarno.

Suton u Kladovu
Suton u Kladovu

 

Štampana fotografija budi nostalgiju

Napomenuli smo već u prošlim pasusima da štampana fotografija kod nas budi neka intezivnija osećanja. Jedno od njih je upravo i nostalgija, nostalgija za nekim prošlim vremenima, za nečim što kod nas budi neka lepa sećanja.

Emotivno smo povezani sa štampanom fotografijom, jer su naše slike iz detinjstva štampane, jer imamo mnoštvo albuma sa slikama iz škole, sa drugarima, porodicom i najmilijima. Listanje tih albuma uvek nam probudi osmeh na licu, setimo se nekih ljudi sa kojima smo bili bliski, pa i nekih kojih više nema.

Te fotografije koje se nalaze u našim albumima su nam veoma bitne i one za nas imaju neku sentimentalnu vrednost. Zato i danas štampamo one fotografije koje su za nas najbitnije, koje bude takve emocije u nama.

Dakle, da bi fotografija bila odštampana, ona mora to zaslužiti.

Od stotine i stotine drugih mi smo odlučili da štampamo baš tu, a mnoge druge će biti zaboravljene ili izbrisane.

Ono što nam je vredno to hoćemo nekako da sačuvamo, da približimo, a očigledno je da to ne možemo učiniti ako te vredne fotografije ostanu samo u digitalnom formatu. Štampanjem približavamo taj momenat zabeležen na fotografiji sebi da ga ne bismo zaboravili.

Tironosaurus
Tironosaurus (muzej u Svilajncu)

Praktičnije je za razgledanje

Ono što je vrlina digitalne fotografije, sa druge strane može biti i njena mana. Nije nam neograničeno koliko možemo fotografisati, ograničeni smo donekle samo memorijom, ali i to postaje sve manji problem.

Ako volite da fotografišete, naročito ako ste na nekom putovanju ili bitnom događaju kao što je svadba, krštenje ili rođendan, sasvim sigurno je da ćete na tom događaju napraviti pregršt slika. Mnoge će ličiti jedna na drugu, mnoge će biti mutne, neće biti dobar fokus ili osvetljenje, a samo one najređe će biti savršene, a biće i još bolje kada se obrade.

Sad, setite se onih fotografija što imate sa mora od prošle godine ili sa bilo kog drugog putovanja gde ste napravili dosta slika; kolika je mogućnost da ćete zaista uzeti da ih ponovo sve pregledate, naročito ako ih ima par hiljada.

Verovatno se nikada nećete na to odlučiti, čak i ako to učinite, moraćete naterati sebe na tako nešto. Zašto? Zato što nas sam broj od hiljadu slika zaprepasti, zato što znamo da će nam to oduzeti mnogo vremena. Teže nam je da iskoristimo dva sata listajući hiljadu slika na kompjuteru, ali lako možemo da zamislimo sebe kako dva sata listamo albume sa štampanim fotografijama.

Jednako vreme je utrošeno, ali je kvalitet razledanja drugačiji. Sa hiljadu slika samo hoćemo da ih što pre prelistamo i naretkima se zadržimo, dok sa albumima se duže zadržavamo na slici, prisećamo se šta se sve dogodilo i samim tim nam vreme i brže prođe.

Gradski muzej
Gradski muzej u Vranju

Štampane fotografije drže pažnju

Ova stavka se nadovezuje na prethodne. Štampana fotografija obuzima naša čula i uz momenat emotivne vezanosti u stanju je da znatno duže drži našu pažnju.

Naravno, možemo se zagledati i u fotografiju na kompjuteru i prisećati se i imati osećaj nostalgije. Aki kad te osećaje osetimo prvi poriv će nam biti da tu posebnu sliku i odštampamo.

Druga stvar je što je štampana fotografija fizički ispred nas i samim tim privlači našu pažnju, dok digitalnu fotografiju moramo tražiti u dubinama računara. Hteli mi to da priznamo ili ne, ono što nam je pred očima zaokupira pažnju. Zato su ištampane ili uramljene slike najvažnije.

Listanje digitalnih fotografija može biti prilično dosadno jer mnoge liče jedna na drugu i ima ih bezbroj, a potreban nam je poseban napor da bismo razvrstali te fotografije i očistili memoriju.

Pikova vodenica
Jutro u vodenici, Pikova vodenica, tj. molim ispravku ako sam pogrešio ime

Štampana i digitalna fotografija nisu neprijatelji

Može se steći utisak da su oni koji više vole štampanu fotografiju okrenuti protiv onih koji vole više vole digitalnu. Istina je da nam obe forme fotografija služe i dok god ispunjavaju svoju svrhu obe ćemo ih koristiti.

Ranije kada nam je bila dostupna samo štampana fotografija, nismo imali izbor koje ćemo fotografije štampati, a koje ne, štampalo se sve što se nalazi na filmu i ubacivalo u albume, koji su takođe ostajali zaboravljeni, kao što je to sada slučaj sa mnoštvom fotografija u kompjuterima.

Sada i sa digitalnom i sa štampanom fotografijom imamo izbor da li će neke fotografije biti štampane ili ne. One koje to budu su nam na neki način drage i posebne. Baš iz tog razloga i zbog te sentimentalne povezanosti, možemo reći da je sad zlatno doba štampane fotografije.

Digitalna i štampana fotografija su samo dve forme, dva načina čuvanja događaja i uvek je bolje kad imamo izbor i mogućnost da odaberemo na koj način ćemo to učiniti. Upravo iz tog razloga štampana fotografija nikad neće sasvim nestati i nemoguće je zamisliti svet u kome se fotografije neće uopšte štampati, niti svet u kome će sve biti digitalno.

Fotografija sa tehnološkim razvitkom postaje sve bolja, sada sa telefonima svi možemo praviti umetničke fotografije i sačuvati sećanja koja su nam važnja, a i manje važna. Fotografisanje nikad nije bilo dostupnije i lakše.

Zato je i lakše napraviti lepe fotografije kojima ćemo obeležiti i sačuvati te lepe momente, a štampanjem tih fotki ćemo ta sećanja sebi još više približiti. Najbolje od svega je što danas postoje sve više servisa za štampanje fotografija online te možda je dobar trenutak da odaberete kolekciju fotki za vaš novi album.



Glavni urednik TT Group

Glavni urednik TT Group

Glavni urednik, administrator i putopisac turističkog portala TT Group.

Uključi se kroz komentar

Kliknite ovde da bi ste komentarisali

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Povežimo se:

Prijavite se na našu mejling listu


Podelite sa prijateljima: