Da li ste od onih koji slušaju muziku dok čitaju i nemaju problema sa koncentracijom dok se tonovi prepliću sa rečima? Mnogi upravo ovu kombiunaciju vide kao idealnu pa ne mogu ni zamisliti čitanje bez muzike. Ipak, mora se postaviti pitanje koja je to idealna muzika za čitanje?
Argumenata za i protiv slušanja muzike uz čitanje ima na obe strane. Krenimo od buke i tišine. Sa jedne strane, muzika iz slušalica stvara zvučni zid između nas i okoline. Nekada su to ukućani, nekada automobili sa ulice ili kolege iz kancelarije.
Svakako, lakše je koncentrisati se uz muziku dok čitamo ili se bavimo nekom drugom aktivnošću nego dok slušamo prepričavanje jučerašnje epizode popularne serije ili telefonski razgovor koji nam ne znači ništa, a ipak nam odvlači pažnju. Sa druge strane, mnogi posežu za muzikom čak i u tišini. Kažu da im je teško da se koncentrišu u situaciji kada su jedini zvuci oko njih okretanje stranica knjige. Ništa čudno za ljude iz gradova, okružene bukom, ljudima i žurbom od svojih prvih dana.
Ipak, anketa popularnog sajta Goodreads donosi izveštaj da je više onih kojima muzika odvraća pažnju od čitanja nego onih koji posežu za njom. Na pitanje da li im slušanje muzike smeta tokom čitanja 37.9% odgovorilo je da zavisi od vrste muzike a 31.8% odovorilo je potvrdno. 9.6 % odgovorilo je da im muzika ne smeta, a 9.8% da uvek slušaju muziku dok čitaju.
Ljudi se uglavnom slažu oko toga da je za čitanje najbolja muzika bez teksta. U tom smislu, većina kaže da je gotovo nemoguće čitati uz rep muziku. Najčešće se sluša ambijentalna, instrumentalna ili klasična muzika. Naravno, za ljude koji imaju istančano uho za muziku svaka nota je poput reči pa razlika između instrumentala i muzike sa tekstom za njih i nema.
Posebno je pitanje da li poznate ili nepoznate note više dekoncentrišu. Predvidljivost muzike može imati neutralno dejstvo i manje nam skretati pažnju sa teksta koji čitamo, ali isto tako nas može i ometati ako je reč o melodijama koje volimo. Naravno, uvek je dozvoljeno odložiti knjigu u krilo i poslušati omiljenu sekvencu. Nove melodije nose sa sobom faktor neočekivanosti i iznenađenja, pa tako i mnogo češće mogu zahtevati našu pažnju. Naravno, sve zavisi od toga koliko zapravo uživamo u muzici, a koliko je doživljavamo samo kao zid koji štiti od buke i neprijatne tišine.
Danas postoje knjige koje se objavljuju u paketu sa diskovima koji treba da budu njihova muzička pratnja. Na taj način autor nam sam sugeriše kako treba da čitamo njegovo delo. Da li će ovaj trend zaživeti, ostaje otvoreno.
Za to vreme, prodavnice diskova i sajt YouTube-a puni su kompilacija muzike za slušanje uz knjigu. Iako su nekima te svari nespojive, činjenica je da ljudi vole da spajaju ove dve aktivnosti. Najčešće se kompilacije sastoje od klasičnih kompozicija sporijeg i jednoličnijeg ritma, ali je previše monotona muzika druga krajnost koja može i omamiti.
Vrlo su popularne i ambijentalne melodije, iz ranog perioda elektronske muzike ili one novijeg datuma.
Ko zna, možda jednog dana dobijemo i novi žanr, „muziku za čitanje“?
Napisao: Dušan Stojanović
Uključi se kroz komentar