Kulturni ćošak

Problemi kod adolescenata sa samopouzdanjem i kako ih otkloniti uz pomoć NLP-a?

Adolescent bez samopouzdanja

U teorijama razvoja ličnosti faza adolescencije se dešava nakon puberteta, traje obično u rasponu od 14-te do 20-te godine i obeležavaju je izuzetno burne fizičke, psihološke, kognitivne ali i socijalne promene u procesu sazrevanja osobe.

Sa početkom adolescencije stiče se sposobnost apstraktnog mišljenja uz takozvane višestruke varijable, tj. postavljanje pitanja o smislu, odnosno razumevanje pojedinačnih kvaliteta iz ugla celine. Drugim rečima, po završetku ovog perioda života definiše se i utvrđuje sistem vrednosti (za većinu on ostaje nepromenjen za ceo život), a psiholozi popout Ediksona ovaj proces nazivaju formiranje Ego identiteta.

Najčešči problemi koji se pojavljuju kod adolescenata su manjak samopouzdanja i nedostatak motivacije za učenje
Najčešči problemi koji se pojavljuju kod adolescenata su: manjak samopouzdanja, nedostatak motivacije za učenje, loše upravljanje emocijama, loša komunikacija i slično.

Ako posmatramo biohemijski nivo, tokom procesa adolescencije nastavlja se sa strukturnim promenama na nivou centralnog nervnog sistema:

  • Dešava se dalja mielinizacija neurona (zadebljanje omotača neurona kojom se utiče na provodnost nervnog impulsa). Ovaj sloj ubrzava i pojačava nervni impuls, ali naravno ne možemo se probuditi sa novom navikom, već moramo iznova i iznova ponavljati dobre na uštrb loših navika (drugim rečima idealno je vreme za eliminaciju prokrastinacija i uspostavlanje dobrih navika).
  • Dešava se dalja neuroplastičnost, tj. kreiranje novih veza između neurona unutar hijerhijskih nivoa neuronskih mreža.
  • Dešava se i dalja diferencijacija funkcija leve i desne moždane hemisvere.

Mielinizacija se završava sa poslednjom fazom adolescencije, a naravno, jedan od najvažnijih parametara na ovaj proces je način na koji adolescent interaguje sa okolinom.

I to ne treba prepustiti slučaju.

Zbog preobilne ishrane dolazi do ranijih ulaska u pubertet
Spomenimo da zbog preobilne ishrane i „digitalizovanog“ stila života, tj. zbog minimizacije fizičkih aktivnosti dolazi do ranijih ulazaka u pubertet. Sa druge strane prenaglašena zaštita i finansijsko izobilje koje omogućavaju roditelji čini period adolescencije dodatno produženim.

I ovo ne samo što nije dobro, već može da bude i krajnje opasno po adolescenta.

Zato je za adolescente dobro da ne budu prepuštni sebi i okruženju, već da nauče određene tehnike, a da često (opravdano?) odustvo roditelja nadoknade stručnim mentorstvom koje bi se kroz individualni ili grupni rad bavilo procesom kreiranja sistema vrednosti, ali i jačanja samopouzdanja, javnog nastupa, usavršavanja kreativnih sposobnosti, integracije ličnosti na tom putu i težnji ka samoaktuelizaciji.

Akcenat ni u jednom trenutku ne treba da bude na kreiranju karijere deteta, već na kreiranju njegove ličnosti. Adolescent mora da se posveti kreativnim tehnikama učenja i odgovoru na pitanje: Šta je to sreća?

 

Prijavi svoje dete na radionicu za povećanje samopouzdanaja

 

U daljem toku teksta Ana Bojanović objasniće šta je to NLP i koje benefite NLP tehnike mogu uneti u ovaj proces. Spomenimo da u trenutku pisanja ovog teksta postoje specijalizovani NLP treninzi koji pokrivaju upravo period adolescencije o kojem trenutno pišemo.

Pokušaj definicije NLP tehnika

Pokušaj definicije NLP tehnika

NLP nije jednostavno odrediti, jer je u pitanju veoma široko područje koje sadrži elemente nekoliko različitih pristupa: dubinsku psihologiju, bihejvioralni pristup, lajfkoučing metode, odnosno postavljanje preciznih pitanja kako bi klijent došao sam do svojih odgovora i rešenja.

Ukoliko pokušamo da raščlanimo sam naziv, shvatićemo da se radi o složenoj mreži odnosa između našeg mozga odnosno nervnog sistema, koji povezuje naših pet čula (neuro-), jezika (lingvističko) i modela ponašanja iliti obrazaca (deo koji se odnosi na programiranje). Na koji način se ove veze uspostavljaju i kako ih staviti u službu ličnog razvoja i postizanja ciljeva – najvažnija su pitanja na koja je NLP pokušao i još uvek pokušava da pruži odgovore.

Opšte je poznato da je komunikacija jedna od najvažnijih veština koja omogućava bilo koju vrstu odnosa. Odnos sa samim sobom, pri tom, predstavlja primaran obrazac na koji se nadovezuju obrasci svih drugih odnosa (sa drugim ljudima i grupama ljudi). NLP je specifičan vid rada na sebi, model komunikacije, ličnog razvoja, čak i psihoterapije, zasnovan na iskorišćavanju načina uspostavljanja asocijativnih mreža na način koji sami odaberemo.

Sve ovo su koreni transpersonalne psihologije, koja je danas jedna od četiri osovine psihologije.

Mogući uzori - začeci

Mogući uzori – začeci

NLP su formulisali naši savremenici, Ričard Bandler (1950-…) i Džon Grinder (1940-…) sredinom sedamdesetih godina 20. veka. Ovo učenje se do danas osavremenilo, stičući sve veći broj zagovornika širom sveta i obogaćeno je novim pristupima. NLP predstavlja pokušaj opiranja stihiji delovanja podsvesnog i ovladavanja onim što nam je nekako oduvek izmicalo, još otkako je Frojd ukazao na to da je naša svest tek vrh ledenog brega naše podsvesti.

U pitanju je sličan proces osvešćivanja, na koji je mislio Jung kada je rekao: Sve dok ne osvestimo ono podsvesno, ono će upravljati našim životom, a zvaćemo ga sudbinom.

NLP je pokušaj osvešćivanja podsvesnog i njegovog odgonetanja i iskorišćavanja u dobre svrhe.

NLP se donekle nadovezuje na klasično uslovljavanje kao najjednostavniji oblik učenja na koji je ukazao ruski fiziolog Ivan Petrovič Pavlov (1849-1936). Klasično uslovljavanje deluje na podsvesnom nivou i tipično je za životinje i decu mlađeg uzrasta, do 3-4 godine. Kod starije dece i odraslih više se primenjuju modeli svesnog učenja. Pavlov je pokazao kako se neutralna draž pretvara u uslovnu draž ukoliko je putem višestrukog ponavljanja povežemo sa bezuslovnom draži ili stimulusom (kao što je lučenje pljuvačke). Tako neutralna draž zvona kod psa najpre ne izaziva nikakvu fiziološku reakciju, ali ukoliko je zvono praćeno davanjem hrane, pa taj postupak ponovljen nekoliko puta, pas će ubrzo nesvesno razviti uslovni refleks lučenja pljuvačke kad god čuje zvono. Zvono u tom slučaju postaje signal za to da će biti nahranjen.

Povezivanje stimulusa i interpretacija

 Povezivanje stimulusa i interpretacija

Putem asocijacija, naš mozak uspostavlja veze između različitih stimulusa i pripisuje im vrednost i značenje. Već smo rekli da je pripisivanje značenja odnosno interpretacija uvek subjektivna i veoma bitna.

U središtu NLP nalazi se subjektivna percepcija stvarnosti.

Teorijski, stvarnost postoji nezavisno od našeg opažanja, ali svako od nas ima svoje viđenje onog što ga okružuje i što se naziva realnošću. Moglo bi se čak tvrditi da ništa i ne postoji bez našeg ličnog viđenja, odnosno da je subjektivna percepcija stvarnosti u stvari jedina stvarnost. Ljudska populacija predstavlja jedan veliki skup ličnih tumačenja stvarnosti. Interpretacija događaja ili osoba, praćena evaluacijom ili vrednovanjem, važnija je od onog što ti događaji ili osobe zaista jesu po sebi, objektivno posmatrano.

NLP je zasnovano na uverenju da ono što se u jednoj situaciji uradi (to može da bude dodirivanje ili tapkanje po ramenu, ili dodirivanje nekih drugih delova tela), uz određeno stanje misli, ili upravo izazivajući to stanje, ukoliko se ponovi, bez obzira koliko kasnije, najverovatnije će izazvati pojavu istog ili sličnog stanja svesti (i tela, kao vernog iskaza unutrašnjih stanja). Pri pominjanju određenih reči, koje nas asociraju na određene pojmove, u nama se stvara specifično raspoloženje vezano za taj pojam. Naš mozak automatski, na nesvesnom nivou, registruje reči koje nas vode do pojmova, a zatim ih emocionalno boji i vrednuje, što uzrokuje određenu fiziološku reakciju.

 Najpoznatije NLP tehnike

Neurolingvističko programiranje već nekoliko decenija podrazumeva uspešnu primenu određenih tehnika, koje pokazuju zavidne rezultate. NLP je pristup koji deluje.

Mapiranje

Mapiranje

MapiranjeNLP metodologija naziva individualnu percepciju stvarnosti mapom stvarnosti. Prema NLP učenju postoji živa, interaktivna veza između našeg uma i tela (neuro) i onog što kažemo (jezika), stvarajući našu percepciju sveta, odnosno mapiranje (programiranje).

Mapiranje je zapravo način programiranja koji svako od nas koristi u pokušaju razumevanja sveta oko nas. Najčešće se to zbiva na podsvesnom nivou, a NLP pristup teži dovođenju tog procesa do svesti i usmeravanju prema sopstvenom nahođenju.

Ukoliko su naše mape negativne, što će reći, siromašne a nekad i nerealne, imaćemo ograničenu lepezu izbora i to će često dovoditi do problema i loših izbora.

Stvaranje pozitivnih i širokih NLP mapa je ono na čemu se u okviru NLP obuke radi. Poenta je na uočavanju negativnih, a često i auto-destruktivnih obrazaca razmišljanja, koji su zasnovani na osiromašenim mapama stvarnosti, kako bi se oni preformulisali i obogatili.

Kalibracija

Kalibracija

Kalibracija je sposobnost „skeniranja“ i rukovanja mentalnom slikom određenog emocionalnog stanja. Mentalna slika predstavlja trenutni snimak određenog emocionalnog stanja, npr. samopouzdanog nastupa, zatim se koristi kao model kojim se kasnije upravlja. Kalibracija je merenje, namenjeno povećanju samosvesti: uočavanje promena u disanju, tonu glasa, boji kože, govoru tela, odnosno načinu kretanja, kako naših sopstvenih, tako i osoba sa kojima smo u dodiru.

Na taj način u stanju smo da prepoznamo da li dospevamo u stanje tzv. smanjenih resursa (kao što se dešava u stresnim situacijama) i da ga predupredimo ili preformulišemo. Ovde opet nailazimo na jezik kao moćno, skoro magično sredstvo preobražaja stvarnosti. Kalibracija je odlična tehnika optimizacije životnih programa.

Anchoring – usidravanje

Anchoring – usidravanje

Anchoring, ili usidravanje, kao jedna od najpoznatijih NLP tehnika o kojoj njeni tvorci često i s ponosom govore, je kada neki događaj, ili odlazak na neko mesto, povlači određenu fiziološko-emocionalnu reakciju. NLP sidro u stvari je obrazac odgovora na određeni stimulus koji određena osoba želi da postigne, u okviru NLP obuke na primer. Usidravanje je proces stvaranja asocijacija kao unutrašnjeg odgovora na neki spoljašnji ili unutrašnji okidač, tako da odgovor može da bude brzo, a nekad i prikriveno, prevrednovan. Usidravanje je prevrednovanje uslovnih reakcija, njihovo dovođenje na željeni nivo ili u željeni domen.

Metamodeliranje

Metamodeliranje

Metamodeliranje – slično usidravanju, metamodeliranje je stvaranje nad-mape stvarnosti koja predstavlja željeni model. Metamodeliranje predstavlja popravljanje izbora reči koje upotrebljavamo kada govorimo o određenoj stresogenoj situaciji. U ovom slučaju menjaju se jezički obrasci, kako bi se poboljšala delotvornost našeg odgovora na određene situacije.

Metamodeliranju je sličan tzv. Miltonov modelmodel koji se koristi u okviru NLP, koji je naziv dobio po čuvenom psihologu, Miltonu Eriksonu, koji je obogatio NLP svojim učenjem. U pitanju je način na koji se koristi simbolika jezika, da bi se u konkretnom slučaju došlo do dubljih slojeva ličnosti. Otklanjanjem trauma na ovom nivou, kod adolescenta na primer, dolazi do procesa povećanja njegovog samopouzdanja, i slično.

Miltonov model ima tri osnovna aspekta: pozitivan transfer (između NLP trenera i klijenta), nejasan govor koji predstavlja vrstu svesno nametnute distrakcije za svesni deo uma klijenta (koji će se baviti pokušajem odgonetanja), kako bi trener lakše prodro u nesvesno i indirektna komunikacija – koji služi za omekšavanje meta-modela i prosleđivanje posrednih sugestija ka memoriji traume. Na primer, life couch će pacijentu koji ima fobiju od javnog nastupa reći:

Kada se nađeš u prilici da govoriš pred drugim ljudima, primetićeš kako si sve samopouzdaniji, ili: Kada odlučiš da govoriš pred drugima, svideće ti se kako su se tvoja osećanja izmenila.

Ovakav način govora uopšte nije autoritativan, te ne izaziva automatsku defanzivnu reakciju, već otvara prostor za prodor u nesvesno, a zatim i prihvatanje i primenjivanje pozitivnih sugestija.

Zamišljanje budućih koraka

Zamišljanje budućih koraka

Zamišljanje budućih koraka – kao način pripreme za suočavanje sa situacijama koje izazivaju stres. Zasniva se na sposobnosti vizualizacije i mogućnosti njenog povezivanja sa pozitivnijim odnosom prema datoj situaciji. Ukoliko neka osoba, zamišljajući određenu situaciju koja će se desiti, ima negativan odgovor tela (skup neželjenih fizioloških reakcija), u okviru NLP se ugrađuju pozitivne promene u kontekst očekivanja.

Ovaj pristup predstavlja zapravo svojevrsnu pripremu, a dobra priprema je uvek pola odrađenog posla. Ukoliko unapred pozitivno vizualizujemo, kada se konačno nađemo u datoj situaciji, vizualizovano pozitivno iskustvo će nam služiti kao model ponašanja kojem će se naša podsvest automatski obratiti i izazvati ga u datoj situaciji.

Ovom prilikom smo, zbog ograničenosti prostora, naveli samo neke od najčešće korišćenih NLP tehnika ili alata.  Kao što se može uočiti, neke od njih pojedinac sam može da primeni, a za neke mu je potrebna podrška NLP trenera. Ima ih mnogo više, a svakako su vredne pomena: tzv. reframing, integracija delova, metaforizacija, vizuelno-kinetička disocijacija, ekologija, kontrola stanja i druge.

NLP obuka

Verovatno ne postoji osoba koja ne bi želela da ovlada sofisticiranim modelom upravljanja podsvešću.

Ovo je moguće u okviru NLP obuke, a zasnovano je na poimanju moći koji jezik, u sprezi sa čulima, ima za nas.

NLP je pokušaj razgovora sa sopstvenim umom ili umom druge osobe (ukoliko smo NLP trener), pokušaj ovladavanja načinom na koji naš mozak funkcioniše, na koji uči i bori se sa novonastalim situacijama.

NLP se oslanja na naučne metode zapažanja.

Tako, na primer, magnetna rezonanca mozga pokazuje da se deo mozga koji je zadužen za pokret aktivira pre nego deo mozga koji oseća žeđ.

Praktično, deo mozga koji pokreće ruku koja poseže za čašom vode aktivira se pre nego deo mozga koji javlja našoj svesti da smo zapravo žedni.

Eto kako naša podsvest zna mnogo toga pre nas samih.

Ona nije naš neprijatelj, iako ponekad uzrokuje košmare i razna druga mučna stanja (koja nazivamo neurozama ili čak psihozama), ali ona su tu s razlogom.

Naša podsvest nas opominje da činimo nešto što našem organizmu nikako ne odgovara i da je potrebno da preduzmemo neke promene. Možda je ovladavanje tehnikama NLP upravo ono što dugujete sebi za poniranje u sopstvenu podsvest i njeno preobražavanje zarad ostvarenja kvalitativnih životnih promena i postizanja davno zacrtanih ciljeva.

Prijavi svoje dete na radionicu za povećanje samopouzdanaja

Ako je naš mozak i nervni sistem najsloženiji kompjuter ikad napravljen, svakako bi bilo svrsishodno ovladati tehnikama optimizovanja životnih program, zar ne?

 



Glavni urednik TT Group

Glavni urednik TT Group

Glavni urednik, administrator i putopisac turističkog portala TT Group.

Uključi se kroz komentar

Kliknite ovde da bi ste komentarisali

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Povežimo se:

Prijavite se na našu mejling listu


Podelite sa prijateljima: