Seoski turizam Srbije

Moderan čovek u postinformatičkom društvu vapi za čistim vazduhom, livadom, bistrom vodom potoka, a da to nije ni svestan. Šansa na putu da očuva zdravlje je aktivnost u prirodi. U tu svrhu seoski turizam privlači ljude koji bi voleli da nadju mir i da se odmore u prirodi, daleko od gradske buke i uz tradicionalan način života.

To je takođe i način očuvanja tradicije i starih zanata, kao i netaknute prirode. Seoski turizam je trend u svetu. Mozda najbolji primer seoskog turizma u Srbiji je turističko selo Sirogojno na Zlatiboru.

Evo jednog primera seoskog turizma na Staroj planini,



Srbija ima izvanredne uslove za razvoj ovog vida privrede. Od seoskog turizma Srbija može godišnje da ostvari i milijardu evra. WTO, Svetska Turisticka Organizacija, preporucuje Srbiji da razvija seoski turizam. Medjutim, i pored toga, još uvek nema materijalnih uslova za dolazak velikog broja stranaca na odmor u srpskim selima.

Osnovni razlog što seoski turizam u Srbiji nije razvijen je što oni koji su za to nadležni uopšte ne rade ono što bi svi drugi u svetu radili - ono što su vec radili ljudi u primorju, u početku razvoja kupališnog turizma, i ono što rade ljudi u Francuskoj, Italiji, Austriji...!


Zbog toga narod u Srbiji uglavnom nije svestan mogućnosti za bolji život. Zbog toga bi mediji trebalo da se mnogo više posvete ovom pitanju i na taj nacin objasne stanovnicima Srbije:

1. Kolika korist za Srbiju može biti od razvijenog seoskog turizma?
2. Zbog cega bi veliki broj stranih turista rado dolazio da se odmara u uredjenim selima Srbije?
3. Šta je potrebno da mi uradimo kako bismo iskoristili svoje prirodne prednosti?

Da bi se politicari primorali da rade svoj posao neophodno je da se seljaci udruže.

Najpoznatija turistička sela u Srbiji su:

Borac,
Žunje,
Koštunici,
Klaticevo,
Rudnik,
Gojna Gora,
Trudelj,
Brusnica,
Sicevo,
Sirogojno,
Gostilje,
Mokra Gora i dr...

Ovo je stranica sa konkretnim cenama najpoznatijih destinacija seoskog turizma u Srbiji:

Opština sela koja se bave turizmom, pansion po osobi u 1/2 sobi (u dinarima), turisticka organizacija/agencija

Kosjerić
eča Reka, Donji Taor, Mionica, Skakavci
1.300 dinara
Kosjerić
031 782 155

Valjevo Stave,
Kamenica, Brankovina, Suvodonje 900-1.500 Valjevo
014 221 138

Mionica Struganik, Ključ 1.500-2.000 Mionica
014 62 080

Lučani-Guča Kaona 1.200 Guča
032 854 110

Knić Borač, Žunje, Knić, Grabovac 1.250-1.350 Knić
034 510 115

Ivanjica Lisa, Kušići, Katići, Međurečje, Devići 1.300-1.500 Ivanjica
032 665 085


Nova Varoš-Zlatar Drmanovići, Akmačići, Radoinja, Jasenovo, Radjevići, Vilovo, Brdo 1.200 Nova Varoš
033 62 621

Gornji Milanovac Koštunići, Savinac, Pranjani, Gojna gora, Rudnik, Brusnica, Bogdanica, Klatičevo, Bogranica, Leušići, Velereč 1.000-1.800 Gornji Milanovac
032 720 565


Čačak Prislonica, Ovčar, Preljina 1.200 Čačak
032 342 360


Kraljevo Lopatnica, Studenica 1.250-2.100 Kraljevo
036 316 000


Ljig Slavkovica, Belanovica 1.200 Ljig
014 83 300


Zlatibor Gostilje, Rožanstvo 960-1.600 Zlatibor
031 841 646

Sirogojno, Trpkova, Kriva reka, "Sirogojno company" 2.600
Prijepolje Sopotnica, Kamena gora 800-1.200 Prijepolje
033 710 140

Majdanpek-Donji Milanovac Rudna glava, Crnajka 1.380 Majdanpek
030 590 184, 596 184

Užice Kremna, Potpeć, Ribaševina, Kremna, Jelova gora, Vrutci i dr. 1.600 Užice
031 500 555, 513 485

Bački Petrovac Bački Petrovac, Kulpin, Gložan, Maglić 1.400 Bački Petrovac
021 780 478, 782 925

Negotin Rajac, Rogljevo 900 Negotin
019 647 555

I tako dalje, kako se tema bide razvijala, tako ćemo plasirati konkretne informacije.

Mora mnogo veće učešće država da se desi, ako želimo napred u ovom pravcu ...

Jesenas sam posetila Kusturicino etno selo u Zapadnoj Srbiji i odusevljena sam...

Evo nekoliko pitanja koja bi mogli sebi da postavite:



1. Da li ste u poslednjih par godina otkinuli jabuku sa grane?
2. Da li ste se ikada popeli na tresnju?
3. Da li ste probali ukus grozdja u vinogradu?
4. Da li ste probali ukus grozdja neposredno posle cedjenja?
5. Da li ste probali svez paradajs i papriku direktno u basti...
6. Da li ste se ikada igrali sa jaganjcima?
7. Da li vas je ikada petao probudio?
8. Da li ste skoro nahrnili neku zivotinju ili gledali je kako jede?
9. Da li ste ikada na livadi skupljali seno?
10. Jeste li ove zime zalozili sporet i slusali pucketanje vatre?
11. Da li ste ikada skupljali pecurke?
12. Da li ste ikada brali lipov cvet?

Ovakvih pitanja je puno, a odgovor je jedan. Seoski turizam Srbije!!!


Sela Srbije poseduju izuzetno povoljne prirodne i kulturne vrednosti za razvoj seoskog turizma. Odmor, rekreacija, lov, ribolov, planinarenje, jahanje, branje lekovitog bilja, izleti i druge aktivnosti, predstavljaju pravu priliku da uživate u lepotama netaknute prirode naše zemlje. Ne zaboravite, dočekaće vas gostoljubivo lokalno stanovništvo sa bogatom trpezom domaće hrane i očuvanom tradicijom seoskih domaćinstava.

Tek sada sam, ustvari, videla sve one korisne brojeve telefona o iznajmljivanju soba u etno selima i odusevljena sam!!! Uskoro, cim prodje jos jedan hladan talas ove ostre zime, sigurno cu posetiti neko od ovih mesta, a do proleca, nadam se, sva mesta! Mislim da nema nista prijatnije od provodjenja vremena u prirodi, tako se covek odmara, oplemenjuje, postaje bolji, iskreniji, vraca se sustini...

Malo fotografija sa sajma turizma od entuzijasta koji su uložili sve što imaju u ovu privrednu delatnost kada se posao i ljubav ka istom dodiruju,





Za sada imamo neki utisak da je Zlatiborski kraj poodmakao, a da se u Istočnoj Srbiji sve kreće nekako sporije.

Zanimljiva informacija:

U Srbiji je 2004. godine radilo oko 50 seoskih domaćinstava koja su se bavila turizmom. Danas je taj broj uvećan na 500 i ima tendenciju rasta. Zbog toga je nedavno osnovana Nacionalna asocijacija za razvoj seoskog domaćinstva, koja ima zadatak da ova domaćinstva udruži i da unapredi njihovo poslovanje.

SEOSKA IGRAONICA

Pod nazivom "Seoska igraonica",Turistička organizacija Bačkog Petrovca realizuje program đačkih ekskurzija namenjen individualno organizovanim grupama i turističkim agencijama. Turističko-edukativni program obuhvata upoznavanje sa istorijom graditeljstva, običajima i životom na selu, posetu zavičajnoj kući, ornitološkoj zbirci u Gimnaziji i Evagelističkoj crkvi u Bačkom Petrovcu, Muzeju poljoprivrede, Srpskoj pravoslavnoj crkvi i šumi u Kulpinu, boravak u zabavno-edukativnoj radionici (grnčarstvo, metlarstvo, tkanje...) uz izradu sopstvenog suvenira, kao i ručak sa specijalitetima kraja.

Kako je politika objavila brosuru Etno sela Srbije, i http://www.tt-group.net se uključiou akciju u cilju promovisanja seoskih turistickih potencijla Srbije, pa u vezi s tim prezentovaćemo najpopularnije seoske destinacije u Srbiji:

Rajski Konaci,
Rajski-konaci.com/

Rajski konaci su seosko domaćinstvo Slobodana Jevtovića, s 4 zvezdice, i mesto je vrhunskog seoskog turizma.

Nalaze se u selu Leušići, tridesetak kilometara udaljenosti od Gornjeg Milanovca i Čačka, u ambijentu cvetnih livada i voćnjaka.

Rajski konaci su ušuškani i skriveni u senci starog šljivika. Ovaj etno raj je omeđen potocima i izvorima pitke vode, i nudi potpuni odmor tokom cele godine.

Moravski konaci

Etnoselo.rs

Etno selo "Moravski konaci" vlasništvo je ciglane Progres iz Velike Plane i u sklopu nje i posluje, kao posebna radna jedinica. Vlasnik ciglane Progres je gospodin Dragan Kostjerčević, koji je i idejni tvorac i arhitekta "Moravskih konaka".

Zeleni Cardaci
Zelenicardaci.net

Tara je jedna od najlepših srpskih planina i kao nacionalni park, sa posebnim režimom zaštite i korišćenja, nudi
retku mogućnost susreta sa čistom, netaknutom prirodom i njenim neslućenim lepotama.

Zeleni čardaci, apartmanski kompleks sa četiri zvezdice, smešten na zelenom, cvetnom proplanku i okružen
stoletnim stablima četinara, uz stalni žubor vode i najlepšu pesmu slavuja, nudi potpuni odmor, porodični boravak
u prirodi ili diskretnu varijantu susreta u tišini i lepoti prirode ...

Torlaci
Malareka-torlaci.com

Torlaci je osnovana 2006. godine sa većinskim stranim kapitalom i osnovnom idejom da se bavi ruralnim – seoskim turizmom sa najvećim brojem sadržaja koji se podrazumevaju pod ovim pojmom, kao i da pruža razne vrste intelektualnih usluga u cilju podrške lokalnom ekonomskom razvoju.

U tu svrhu je formirana i materijalna baza, kupljeno i adaptirano imanje sa objektima u napuštenom zaseoku sela Jakovac, pod nazivom BELJIČI, u opštini Knjaževac, svojevrsna etno-celina kojoj je dato ime ETNO-KUĆA „TORLACI“.

Nastavljamo sa postom etno sela Srbije:

Latkovac
Ethno.co.rs

Šta sve možete u Etno selu Latkovac?

U toku godine moci cete da iskusite veliku raznovrsnost domace kulture, tradicije i prirode. Boravak u prirodi pružice vam mogucnost za šetnje, rekreaciju, bavljenje sportom, mogucnost lova, branje šumskih plodova i lekovitog bilja kao i mnoge druge rekreativno - zabavne aktivnosti u prirodi. U etno selu Latkovac možete da ucestvujete u umetnicko–edukativnim radionicama:
•Slikarstvo
•Etno muzika
•Pozorište
•Kaligrafija
•Keramika
•Poezija
•Istorija
•Arheologija
•Ekologija


Čuvena Terzica Avlija
Zlakusa.com

ZAŠTO DOĆI U ZLAKUSU?
Zato što je Zlakusa selo od onih koja imaju dušu i kolorit, tradiciju i budućnost, istoriju i mladost, zato što privlači čistim vazduhom, očuvanom prirodom, šumama sa dobrim prinosima ukusnih pečuraka, livadama punim jagodica i lekovitog bilja, sa mnogobrojnim malinjacima i košnicama pčela...


Selo Katici
Selo-turizam.com

Катићи су минијатурна варошица која се налази у центру месне заједнице Брезова у Старом Влаху.

Ово место је незаобилазно у туристичкој понуди Србије када је у питању сеоски туризам. Атрактивност природе, потпуно чиста и здрава средина, на идеалној надморској висини од 1000 метара, уврстили су ово место у најлепше бање Србије.



Vrh polje
Etnoselovrhpolje.com


Gornja Kravarica
Vajati.com

Čak bi i najuporniji i najsumnjičaviji tragači za rajem na zemlji priznali da je pravi edenski vrt nikao u selu Gornja Kravarica, na imanju porodice Radičević.

Porodica Radičević je uspela u (ne)mogućoj misiji da spoji nespojivo - drevno i moderno, i da u živopisno dragačevsko selo, ne narušavajući njegovu idiličnost, unese svetlost velegrada.
“Vajati” su apartmani sa četiri zvezdice, što znači da ovde gost uživa u punom komforu, kakav omogućavaju najsavremenija dostignuća civilizacije, ali i u netaknutim prirodnim lepotama. To je ambijent koji svakom gostu pruža utočište i daje priliku za istinski …


Ključ raja
Kljucraja.com

Етно центар ''Кључ раја'', налази се у подножју Дивчибара на подручју предивне општине Мионица. Река Лепеница протиче кроз етно центар. На улазу у село Кључ, река се рачва у три тока који се поново спајају у један при крају етно центра. У склопу етно центра налазe се: ресторан у етно стилу, воденица, вајат-апартман, кућа за помељаре и рибњак.

Festival etno muzike u selu Latkovac


U sredu, 17. juna od 17 časova u etno selu Latkovac će se održati dečiji festival etno muzike pod nazivom EtnoVizija.

Festival etno muzike EtnoVizija je manifestacija kulturno-obrazovnog sadržaja koja promoviše najlepše u našoj kulturno-umetničkoj tradiciji - etno muziku.

EtnoVizija se ove godine održava treći put. Prethodnih godina na festivalu je učestvovalo preko 60 dece iz Aleksandrovca, Kruševca, Trstenika, Vrnjačke Banje i okolnih sela.

Specijalna gošća festivala i predsednica žirija biće naša istaknuta umetnica Maja Odžaklijevska.

Festival EtnoVizija smešten je u ambijentu etno-sela Latkovac iz 18. veka, sela koje u magičnom ambijentu oživljava tajne svoje duge tradicije.

Par redova o Salašima U Vojvodini,
majkinsalas.rs

(Ono sto su etno kuće u Srbiji, to su salaši u Vojvodini),

Cvetni i Majkin Salaš,

Cvetni Salaš u svom sastavu ima: 15 konfornih soba, trpezariju, TV salu, saunu, teretanu, salu za sastanke sa 50 mesta, turističku agenciju, suvenirnicu

Telefon: (+381) - 024 / 753 032 ili 753 130
Fax: (+381) - 024 / 753 130
Adresa: Horgoški Put 144, 24413 Palić, Srbija

Rokin Salas

Etnološka zbirka na tzv. Rokinom salašu ima cilj da prikaže život na vojvođanskim salašima na prekretnici XIX i XX veka i da sačuva vrednu arhitektonsku građevinsku baštinu. U blizini starog salaša nalazi se i seosko domaćinstvo sa gostinskom kućom koja je u funkciji seoskog turizma. Salaš se nalazi na istočnom delu Ludaškog rezervata, a sa ovog dela obale pruža se izuzetna panorama prelepog jezera.

U hladu stogodišnjeg hrasta, lipa, bagrema, svega dvadesetak minuta od gradske vreve, čeka na sve putnike namernike koji žele da pobegnu u oazu mira porodični CVEJIN SALAŠ.

Kontakt
Ive Vojnovića 3 ( ulaz iz Nušićeve )
24000 Subotica
Tel: +381.24.523.332 ,
Mobil : +381.63.554.120

Salaš 137 je jedinstveno mesto ako želite da uživate u domaćoj hrani i piću uz autentučni ambijent i lokalnu Vojvođansku etno muziku. Salaš 137 je već afirmisan po ovako koncipiranom načinu svoje kuhinje i društvenog života.

Salaš 137
salas137.rs

Međunarodni put
21233 Čenej (Novi Sad)
Srbija