Grčka leto | Letovanje u Turskoj | Bugarska | Letovanje u Hrvatskoj | Turizam Srbije



Pretraži turistički forum:




     Preporuka:     Vremenska prognoza Beograd     Putopisi iz Turske     SEO cene    Euro to Dollars     Igrice za dečake     Hrono ishrana    Temperatura mora Grčka     Istanbul





Pokrenite novu temuReplicirajte Strana 1 od 1   [ 1 post ]
Putopisac Poruka
 Naslov teme: Sneg i susnežica
ČlanakObjavljeno: Pon Feb 13, 2012 11:04 pm 
User avatar

Priključio se: Čet Okt 07, 2010 11:53 pm
Članaka: 127
Svedoci smo izrazito hladne zime i visokog snežnog pokrivača. Stari kažu da od 1984 nije bila ovako snegovita zima. U ovom postu, probaćemo da obajnimo sneg sa geografskig i meteorološkog stanovišta radi boljeg razumevanja dugoročne vremenske prognoze, pogotovu ako se planira putovanje u planinske predele.

Sneg je vrsta visokih padavina u čvrstom stanju, u obliku sitnijih ili krupnijih belih pahuljica, prečnika oko 2,5 mm, ili većih, koje su sastavljene od sitnih ledenih kristala raznovrsnog, najčešće zvezdastog oblika.
Sneg nastaje sporom i postepenom sublimacijom pare u vazduhu i pada na Zemljanu površinu najčešće pri temperaturi od -2 stepeni do +2 stepeni C;

Na višoj temperaturi obrazuju se krupnije snežne pahuljice, a pri nižoj sitnije. Ukoliko je sneg pomešan sa kišom, zove se susnežica. U toku najvećeg dela godine pada samo u polarnim oblastima i na visokim planinama, u umerenom pojasu samo za vreme zime, a u žarkom oko ekvatora jedino na vrhovima najviših planina [npr. Kilimandžaro i Ruvezori u Africi, Čimboraso u Južnoj Americi i dr.].

Sneg ima veliki uticaj na razvitak biljnog sveta, jer sprečava naglo hladjenje i ispravanje tla, čuva vlagu u zemljištu i štiti biljke od promrzavanja.

Snežna granica je linija u polarnim oblastima i visokim planinskim predelima umerenog i žarkog pojasa iznad koje Sunčeva toplota ne može otopiti sav sneg koji je pao tokom godine, usled čega se vrši njegovo stalno nagomilavanje. Pritiskom novih snežnih masa , odnosno gornjih slojeva snega, dolazi do istiskivanja vazduha iz donjih slojeva i njihovog sabijanja, a uz to u njih prodire voda od otopljenog snega sa površine, koja se u dubini mrzne, i tako u donjim slojevima od snega nastaje zrnast firnski led;

Izložen daljem ogromnom pritisku nagomilanog snega i istiskivanju preostalog vazduha, pretvara se u kompaktan lednički led.

Visina snežne granice se povećava od polova prema ekvatoru: na Antarktiku i sev. Grenlandu je na nivou mora, na Skandinavskim planinama na 750-1 900 m, na Alpima oko 2 400- 3 300m, na Kavkazu 2 500- 2 900m, na Himalajima 3 600- 5 000m, na Ruvenzoriju i Kilimandzaru u blizini ekvatora na 4 900- 5 700m. Na prisojnoj strani planina snežna granica je na većoj visini usled jačeg zagrevanja nego na osojnoj ; na većoj visini je i u suvim predelima, a na manjoj u vlažnim.




Top
 Profile  
 
Display posts from previous:  Poređaj  
Pokrenite novu temuReplicirajte Strana 1 od 1   [ 1 post ]


Ko trenutno putuje

Putnika pretražuje forum: Nema registrovanih korisnika i 1 putnika


You cannot post new topics in this forum
You cannot reply to topics in this forum
You cannot edit your posts in this forum
You cannot delete your posts in this forum
You cannot post attachments in this forum

Pretraži destinaciju:
Skoči na:  






Svi tekstovi su vlasništvo sajta:TT Group turistički portal 2018


PRETRAZITE PUTOVANJA FORUM