Seoski turizam Srbije

Restoran „Naš salaš“ je jedinstven i autentičan objekat protkan etničkim obeležjima vojvođanskog područja, a u isto vreme i obogaćen modernim konceptom savremenog ugostiteljstva.

Nalazi se na međunarodnom putu 325, pored naselja Čenej, samo 15 km od Novog Sada i svega 90km od srpske prestonice.

Наш Салаш
Адреса:
Међународни пут 325
Ченеј
Војводина
Србија



Информације: тел:
021/717-704
064/873-91-01

Dida hornjakov salas

Arhitektonska celina salaša Hornjak,locirana u salaškom naselju tzv.bokor tipa,predstavlja klasican primer ove vrste ruralnog gradjevinarstva na podrucju panonske nizije,gradnja XIX i pocetak XX veka,sa jasno definisanim ekonomskim i stambenim delovima,predstavlja emanaciju gradjanskog duha sa osloncem na tendenciju razvoja intenzivne poljoprivredne proizvodnje farmerskog tipa.

Salas Bosnjak

Predstavljamo Vam našu ponudu u najiskrenijoj želji da svako nađe sebe. Kome je dosta mora, planina, velike gužve, kome je ravnica srcu bliža a ujedno u zelji da prikažemo jedno lepo i tiho mesto gde vreme drugačije prolazi, ali na sebi osebeni način.

Salas.org.rs

Putnici su dobro informisani o mogućnostima plaćanja. Ali, većina njih aranžmane plaća u kešu ili daje čekove. Poneko plati karticom, ali kredite za letovanje vrlo retko uzimaju.

SA MORA BEZ DUGA

Gotovo svi aranžmani za Grčku u predsezoni plaćeni su deponovanim čekovima. Agenciji se ostave potpisani čekovi koji se realizuju u naznačenom datumu. Rok otplate je do devet meseci. Najveća prednost ovog načina plaćanja je što oni koji su u januaru deponovali čekove kada se vrate s letovanja neće imati nikakav dug.

VOLE INOSTRANSTVO

U Komercijalnoj banci kažu da je interesovanje za kredite namenjene turističkim putovanjima u inostranstvo veće nego za domaća odredišta. Razlog treba tražiti u tome što je ponuda agencija daleko bolja za strana letovališta.

Skoro sam se zadesio u jednoj lovackoj avanturi ...

Specijaliteti seoskog turizma su pre svega zdrava hrana, pa gosti tu mogu od seljaka da kupe domaće slatko i pekmez od šljiva, jabuka, krušaka, jagoda, kuvani paradajz, ajvar i ostalu turšiju, kao i kozji sir i mleko, koje gosti obožavaju. Ako imaju sre'e od nekog lovca mogu da probaju i divljac.

Hranu za goste priprema Perca, na način kako su to nekad radili nasi stari, corbicu sa domaćim rezancima, pečeno pile, lepinje i pogače, proju, sarmice od zelja, prokelj sa suvim mesom, ili ako zalozi vurnju ima da mirise celim poljem ...

A na kraju, zna se – med!

Pazite ovu vest,

Investiranje i edukacija meštana u seoskom turismu se isplatila, jer je broj domaćih gostiju sve veći, a ovog leta očekuju se i prve grupne posete iz Nemačke, Norveške i Finske. Zvanična statistika govori da je seoski turizam jedina turistička grana koja u Evropi beleži rast tokom finansijske krize, tako da gružanski domaćini neće zažaliti ako zapostave poljoprivredu na uštrb turizma.

Sela opštine Knić, koja se nalaze duž obale Gružanskog jezera, odlikuju izuzetne prirodne lepote, ali i istorijske zamenitosti.

To je postaklo 18 domaćina, da svoja vrata otvore i za goste. U selu Borač trude se da etno ambijentom, zdravom domaćom hranom, udobnim smeštajem, ali i tradicionalnim šumadijskim gostoprimstvom privuku turiste.

Etno selo Latkovac, prvi put ove godine, domaćin je internacionalnog volonterskog kampa, koji se realizuje u saradnji sa Mladim istraživačima Srbije. Volonteri iz Ujedinjenog Kraljevstva, Rusije, Španije, Poljske, Belgije i Koreje uređivaće Latkovac, jedno od najznačajnijih mesta u ponudi ruralnog turizma Srbije.

Kamp će biti održan od 1. do 10. jula 2009. godine.

Kamp se organizuje kao podrška razvoju ruralnog i održivog turizma Srbije, koji treba da bude ekološki i socijalno odgovoran i služi očuvanju etničkog nasleđa. Latkovac, smešten u predivnom Župskom kraju, u podnožju planina Kopaonik, Goč i Željin, nudi svoju bogatu tradiciju i istoriju koja svakog ko se u njemu zatekne vraća kroz vreme čak u XVI vek. Volonteri će imati priliku da postanu deo zajednice i upoznaju lokalnu tradiciju i običaje, ali i da utiču na svest o neophodnosti odgovornog ponašanja prema ovom nacionalnom blagu i životnoj sredini. Volonteri će očistiti seosku rečicu i napraviti stazu koja bi turistima i meštanima omogućila pristup i uživanje u čarima prirode. Takođe, postaviće drvene klupe, korpe za otpatke i natpise koji bi treblo da, na duhovit način, ostave multikulturalni trag.

Ekološki kamp u Latkovcu je jedan od mnogobrojnih kampova koji će ovog leta biti održani u organizaciji Mladih istraživača Srbije i lokalnih partnera.

Pozivimo Vas da nas posetite u ponedeljak 6. jula 2009. godine od 16 časova u Etno selu Latkovac i proverite koliko smo uradili snagom dobre volje!

Srdačan pozdrav.

Sanja Knežević
Koordinatorka programa Etno sela Latkovac
063 10 770 92

@Traveler

Odlicna reportaza,

Sta bi bilo kad bi bilo,

Ali valjda ce doci trenutak i za Srpsko selo, tj samo oslanjajuci se na sebe, a to je zdrava hrana i prirodna lepota, Srpski seljak i Srbija imaju sanse,

a upravo zato mislim da je ova ideja i odrziva , pa ce i selo lagano da stane ne noge i dobije poziciju u drustvu koja mu i pripada!!!

@Energeticer

Ma jesi lud,

Sustina funkcionisanja nama drage drzave Srbije je u manipulaciji seljakom, tako da sumnjam da ce mu i ovoga puta drzava izaci u susret,

Jedino cinjenica je da ce ljudi u slobodno vreme stegniti malo svoje vikendice, salase, ambare, vurnje, plevnje, furune,

Tako da ne iskljucujem mogucnost da kaplje neki dinar, i to samo kod unapred zacrtanih domacinstava ...

O masovnom seoskom turizmu, i nekih milijardi dolara ... nema ni govora ...

Odmor na salašima i u selima

Jagoda Jovićević, savetnik Turističke organizacije Srbije, skreće pažnju na činjenicu da znatan broj sugrađana ove godine odmor provodi na selima i da, osim salaša u Vojvodini, seoski turizam cveta i u okolini Gornjeg Milanovca, Ivanjice, Knića i Valjeva.

„Cene na salašu ’137’ kreću se od 5.000 do 7.000 dinara za dve osobe a onaj ko želi da se odmori u nekom od milanovačkih sela za pun pansion treba da izdvoji od 1.200 do 1.800 dinara. Cene su najniže i najpopularnije u valjevskim selima, u kojima pun pansion košta od 1.000 do 1.600 dinara”, zaključuje Jagoda Jovićević.

Izvor: Politika
Višnja Dugalić
Katarina Đorđević

Pazite ovu cinjenicu:

Španija obezbedila četiri miliona dolara za razvoj ruralnog turizma

Španski fond za ostvarenje Milenijumskih razvojnih ciljeva obezbedio je četiri miliona dolara za razvoj sela u Srbiji, saopšteno je danas u Vladi Srbije.

Zajednički programski dokument o upotrebi tog novca preko agencija Ujedinjenih nacija potpisali su srpski ministri za ekonomiju i poljoprivredu Mlađan Dinkić i Saša Dragin, ambasador Španije u Srbiji Injigo De Palasio Espanja i stalni kordinator UN u Srbiji Vilijam Infante.

Ujedinjene nacije su u septembru 2000. godine usvojile document Milenijumski razvojni ciljevi koji obavezuje sve zemlje članice da zajednički rade na smanjenju ekstremnog siromaštva do 2015. godine. Program finansiranja turizma u nerazvijenim područjima Srbije trajaće do aprila 2012. godine i trebalo bi da pomogne seoskim gazdinstvima da spoje svoju poljoprivrednu proizvodnju sa turističkom ponudom, a žene će imati prednost u zapošljavanju na osnovu španske donacije.

To je, kako je na konferenciji za novinare u Vladi rekao Dinkić, trenutno najveći pojedinačni projekat u oblasti turizma UN što je svojevsno priznanje Srbiji koja je na poslednjoj Generalnoj skupštini Svetske turističke organizacije izabrana u njen Izvršni savet.

On je ocenio da je seoski turizam velika šansa za smanjenje siromaštva i stope nezaposlenosti u selima, ali i za ravnomerniji regionalni razvoj. Srbija je, kako je istakao Dinkić, jedina zemlja u Evropi gde je u vreme ekonomske krize povećan broj dolazaka stranih gostiju, za pet odsto, dok je porast noćenja stranih turista bio 11 odsto.

Prošlogodišnja zarada od turizma u Srbiji bila je milijardu dolara, a približno toliko se, prema rečima Dinkića, očekuje i u ovoj godini.

Dragin je rekao da za ostanak mladih na selu nije dovoljno da se samo podstiče razvoj poljoprivrede, već i da im se pruži mogućnosti da zarade i u drugim delatnostima kao i da u mestu gde žive mogu da zadovolje sve svoje potrebe.

Srbija, gde od turizma živi 300.000 ljudi, kako je ukazao ambassador Espanja, može mnogo da nauči na primeru Španije koja je treća zemlja u svetu po broju stranih turista i gde je godišnja zarada u toj delatnosti 56 milijardi dolara.

Izvor: Ministarstvo za turizam

Gostilje je selo na Zlatiboru, oko 7 km jugozapadno od Sirogojna. U selu Gostilje se nalazi rodna kuca Dimitrija Tucovica [ 1881. - 1914.]. U s. Gostilje, u tipicnoj drvenoj planinskoj kuci pokrivenoj sindrom postavljena je memorijalna izlozba o Dimitriju Tucovicu, istaknutom vodji socijalistickog radnickog pokreta u Srbiji.

Dobroselica je selo oko 20 km juzno od Cajetine.

Crkva brvnara u s. Dobroselica ubraja se u najmanje i najlepse u svojoj vrsti.

Sagradjena je 1821. godine od crnog bora. Vrata su ukrasena profilisanim letvama, koje cetvrtastim

Evo malo aktuelnih vesti,

Razvoj ruralnog turizma Srbije

Povodom početka realizacije Zajedničkog programa agencija Ujedinjenih nacija „Održivi turizam u funkciji ruralnog razvoja“, državni sekretar za turizam Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja Goran Petković i regionalni predstavnik Svetske turističke organizacije za Evropu Eduardo Fayos Sola posetili su region Donjeg Podunavlja, jedno od ciljnih područja gde će se projekat sprovoditi i susreli se sa predstavnicima lokalnih samouprava, turističkih organizacija, nevladinog sektora i obišli reprezentativna seoska domaćinstva koja imaju smeštajne kapacitete.

Državni sekretar Goran Petković tim povodom je izjavio da je reč o izuzetno važnom projektu koji podrazumeva 2,5 godine rada u tri faze.

„Prvo će biti urađena strategija razvoja seoskog turizma, dokument za kakve se do sada plaćalo iz republičkog budžeta sada će biti finansiran zahaljujući ovom projektu“, rekao je Petković i dodao da će zatim biti napravljene institucije koje će to nadalje, na održiv način raditi, stvoriće se neka nova radna mesta, a treća faza podrazumeva pilot projekte u četiri važna regiona – Južni Banat, Donje Podunavlje, Zapdana Srbija i Timočka Krajina.

Regionalni predstavnik Svetske turističke organizacije za Evropu Eduardo Fayos Sola kazao je da je vrlo optimističan kada je reč o uspehu ovog projekta, te da raspolažemo dobrim potencijalima, ljudskim resursima i velikim etuzijazmom ljudi na terenu gde će se ovaj projekat sprovoditi.

„Održivi turizam u funkciji ruralnog razvoja“ je najveći projekat Ujedinjenih nacija posvećenom razvoju turizma vredan četiri miliona dolara, a finsira ga Fond za ostvarenje Milenijumskih razvojnih ciljeva. Projekat je kompleksan i zbog toga što šest agencija Ujedinjenih nacija učestvuje u njegovoj realizaciji, na čelu sa dve agencije – Svetska turistička organizacija i Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO), dok je STO u ovom projektu vodeća.

Ravna je selo 33 km juzno od Zajecara, odnosno 11 km severno od Knjazevca.

U s. Ravna se nalaze ostaci rimskog grada Timacum Minus. Arheoloska iskopavanja, koja su zapoceta jos 1899. godine, pokazala su da je ovaj grad zauzimao povrsinu od 20 ha.

Na mestu zvanom Kuline otkriven je vojni logor, a van njegovih bedema su otkriveni kupatilo, koje je sagradjeno u ll v, jedan hram, arhitektonski ukrasi velikih javnih gradjevina, mermerne skulpture, reljefi, oltari, kao i raznovrsni predmeti od bronze, stakla i keramike.

Sa nekropole, koja se nalazi zapadno od vojnog logora, potice veliki broj kamenih nadgrobnih spomenika, koji sadrze dragocene podatke o stanovnistvu ovog velikog rimskog grada. Ti spomenici, kao i oltari posveceni Dijani, Marsu i drugim rimskim bozanstvima, izlozeni su u lapidariju velikog arheolosko - etnoloskog parka koji je uredjen pokraj stare skole u Ravni.