Svedoci smo izrazito hladne zime i visokog snežnog pokrivača. Stari kažu da od 1984 nije bila ovako snegovita zima. U ovom postu, probaćemo da obajnimo sneg sa geografskig i meteorološkog stanovišta radi boljeg razumevanja
dugoročne vremenske prognoze, pogotovu ako se planira putovanje u planinske predele.
Sneg je vrsta visokih padavina u čvrstom stanju, u obliku sitnijih ili krupnijih belih pahuljica, prečnika oko 2,5 mm, ili većih, koje su sastavljene od sitnih ledenih kristala raznovrsnog, najčešće zvezdastog oblika.
Sneg nastaje sporom i postepenom sublimacijom pare u vazduhu i pada na Zemljanu površinu najčešće pri temperaturi od -2 stepeni do +2 stepeni C;
Na višoj temperaturi obrazuju se krupnije snežne pahuljice, a pri nižoj sitnije. Ukoliko je sneg pomešan sa kišom, zove se
susnežica. U toku najvećeg dela godine pada samo u polarnim oblastima i na visokim planinama, u umerenom pojasu samo za vreme zime, a u žarkom oko ekvatora jedino na vrhovima najviših planina [npr. Kilimandžaro i Ruvezori u Africi, Čimboraso u Južnoj Americi i dr.].
Sneg ima veliki uticaj na razvitak biljnog sveta, jer sprečava naglo hladjenje i ispravanje tla, čuva vlagu u zemljištu i štiti biljke od promrzavanja.
Snežna granica je linija u polarnim oblastima i visokim planinskim predelima umerenog i žarkog pojasa iznad koje Sunčeva toplota ne može otopiti sav sneg koji je pao tokom godine, usled čega se vrši njegovo stalno nagomilavanje. Pritiskom novih snežnih masa , odnosno gornjih slojeva snega, dolazi do istiskivanja vazduha iz donjih slojeva i njihovog sabijanja, a uz to u njih prodire voda od otopljenog snega sa površine, koja se u dubini mrzne, i tako u donjim slojevima od snega nastaje zrnast firnski led;
Izložen daljem ogromnom pritisku nagomilanog snega i istiskivanju preostalog vazduha, pretvara se u kompaktan lednički led.
Visina snežne granice se povećava od polova prema ekvatoru: na Antarktiku i sev. Grenlandu je na nivou mora, na Skandinavskim planinama na 750-1 900 m, na Alpima oko 2 400- 3 300m, na Kavkazu 2 500- 2 900m, na Himalajima 3 600- 5 000m, na Ruvenzoriju i Kilimandzaru u blizini ekvatora na 4 900- 5 700m. Na prisojnoj strani planina snežna granica je na većoj visini usled jačeg zagrevanja nego na osojnoj ; na većoj visini je i u suvim predelima, a na manjoj u vlažnim.
