Klima Srbije

Da bi mogli da izvršimo kvalitetnu prognozu vremena, trebamo prvo razčlaniti neke osnovne pojmove i procese sa aspekta meteorologije. Nizom postova obradićemo najbitnije pojmove i zakonitosti potrebne za dublje razumevanje tačnog vremena i dugoročne prognoze.

1. Klima:

Klima po definiciiji je karakteristična za određeno podnevlje, tj. klima je srednje vremensko stanje, ili prosečno stanje svih meteoroloskih elemenata neke oblasti, zemlje, kontinenta, tokom dužeg vremenskog perioda.

Najvažniji elementi klime su: osunčavanje ili nsolacija, temperatura, vlažnost vazduha, oblačnost, količina i raspored vodenog taloga, vazdušni pritisak i vetrovi.

Merenje vremenskih prilika se odvija u meteorološkim stanicama, a svaka stanica poseduje sledeće uređaje:

1. Barometar je instrument za merenje atmosferskog pritiska. Prema principu dejstva postoje barometri sa tečnošću [ obično sa živom ], metalni ili aneoridi, termobarometri [ hipsotermometri ], gasni barometri i barograf sa automatskim registrovanjem promene pritiska.

Barometar sa živom zasnovan je na zakonima hidrostatike, te se atmosferski pritisak meri visinom živinog stuba koji mu drzi ravnotežu, a pronašao ga je Toričeli 1643.god. Normalni vazdušni pritisak na nivou mora na 45 stepeni geografske širine i pri temperaturi od 0 stepeni C iznosi 1013 milibara odnosno odgovara 760 mm živinog stuba [ jedna atmosfera ]. U Paskalima ima vrednos 101325 Pa.

Aneroid sadrži samo metalne delove; elastična kutija s talasastom površinom različito se uleže pod različitim pritiskom; to se prenosi osetljivim polugama na kazaljku i skalu koja je graduirana prema živinom barometru; kružnog je oblika, slično časovniku.

Termobarometar je zasnovan na korišćenju zavisnosti tačke ključanja vode od spoljašnjeg atmosferskog pritiska. Gasnim barometrima meri se atmosferski pritisak pomoću zapremine stalne količine gasa izolovane od atmosfere pomičnim stubom tečnosti. Služe i za razne meteorološke prognoze, gde se obično koriste barometri sa živom i aneoridi.

Ako ne možete lako da zapamtite vrednost normanlnog atmosferskog pritiska evo fore,
Pn= 101 325 Pa, zastava 101, a 3+2=5, nije teško zar ne?

Ako govorimo o kvalitetnom predviđanju, oblačnost i praćenje oblaka je jedna od najbitnijih stavki u dnevniku jednog meteorologa.

Pa evo nekih signala:

Kumulusi [lat.], su gomilasti sjajnobeli debeli gusti oblaci u obliku lopti, kubeta, svodova ili kupola čije je dno zaravljeno. Postoje dve vrste: manji beličasti oblačići, većinom posebno izdvojeni jedan od drugog, koji ukazuju na lepo vreme, i gusto zbijeni veliki kumulusi, koji se cesto pretvaraju u kišovite kumulonibuse.

Kumulonibusi su veliki gomilasti, masivni, tamni oblaci u vidu planine čiji se gornji delovi ili vrhovi uzdižu po više hiljada metara iznad osnove. Gornja površina je neravna i svetla, a donja ravna i mutna.
I ono što je veoma važno:kumulonibusi su predznak oluje, pljuska i grmljavine, iz njih padaju jake kise ili grad.

Ono što nema u Grčkoj, a ima u Srbiji je inje, pa malo da objasnim,

Inje nastaje uglavnom u toku zime, kada su temperature vazduha niske, a nema snežnog pokrivača. To su smrznuti kristali koji su nastali od vlage i zadržavaju se na hladnim predmetima.

Inje se uvek stvara na onoj strani odakle duva vetar. Spada u niske padavine, a deli se na tvrdo i obično inje.
Tvrdo inje je slično ledu i snegu, neprovidno je i zrnasto, a obično inje su beli slojevi ledenih kristala.

@admin, da se nadovezem na jednostavnu i odokativnu procenu da li će biti kiše prostim pogledom u nebo,

modri oblaci u daljini su siguran znak, ali ako ih vetar nnosi na nama, pratite kretanje da li je krenula kiša i jednostavno možete sami da je predvidite, ali evo nešto i iz teorije,

Cirokumulusi su vrsta visokih oblaka na 6 000 - 8 000 m. koji čine prelaz izmedju cirusa i kumulusa.
Cirostratus oblak je razvučen u vidu tankog beličastog vela na visini od 8 000 - 9 000 m koji čini prelaz izmedju cirusa i stratusa.

Stratusi su oblaci koji se sastoje uglavnom od horizontalnih slojeva; javljaju se na visini ispod 2 000 m, a kao alto-stratusi na visini od 2 000 - 6 000 m.

Strato - kumulus je prelazna ili kombinovana forma oblaka izmedju stratusa i kumulusa na visini do 2 000 m; na istim visinama su i nimbo - stratusi, kombinacija stratusa i nimbusa.

Zanimljiva kombinacija reči i nadmorske visine, ali tako je