Grčka leto | Letovanje u Turskoj | Bugarska | Letovanje u Hrvatskoj | Turizam Srbije



Pretraži turistički forum:




     Preporuka:     Vremenska prognoza Beograd     Putopisi iz Turske     SEO cene    Euro to Dollars     Igrice za dečake     Hrono ishrana    Temperatura mora Grčka     Istanbul





Pokrenite novu temuReplicirajte Strana 1 od 1   [ 1 post ]
Putopisac Poruka
 Naslov teme: Zasićenost vazduha
ČlanakObjavljeno: Sre Dec 03, 2014 11:57 am 
Site Admin
User avatar

Priključio se: Pet Sep 21, 2007 1:12 am
Članaka: 1482
Stanica: Beograd - Nis - Vranje - Caribrod
Pojavi padavina prethodi <b>formiranje oblaka na nebu</b>, skupa vidljivih sićušnih kapljica vode i/ili kristalića leda. Formiranju oblaka prethodi kondenzacija, odnosno pretvaranje vodene pare iz vazduha u tečnost. Da bi došlo do kondenzacije, vazduh prvenstveno mora biti zasićen vodenom parom. Pojam zasićenja najbolje se može shvatiti ako se zamisli zatvorena posuda do pola napunjena čistom vodom iznad koje se nalazi suv vazduh na istoj temperaturi. Kako voda počinje da se isparava sa površine, uočava se izvestan porast pritiska u vazduhu iznad vode. Porast pritiska je rezultat kretanja molekula vodene pare koji su došli u vazduh putem isparavanja. U slobodnoj atmosferi ovaj pritisak se zove pritisak vodene pare i predstavlja deo ukupnog atmosferskog pritiska koji se odnosi na sadržaj vodene pare. Kako sve više molekula napušta površinu vode, stalno rastući pritisak vazduha iznad vode nagoni sve više molekula da se vraćaju nazad u tečnost. Konačno, broj molekula vodene pare koji se vraćaju na površinu vode izjednačava se sa brojem molekula koji je napuštaju. Za vazduh u tom stanju se kaže da je zasićen, a količina vodene pare u stanju zasićenja se naziva kapacitet vodene pare. Međutim, ako se poveća temperatura vode i vazduha u zatvorenoj posudi, više vode će ispariti pre nego što se uspostavi ravnoteža. Stoa je na višim temperaturama, potrebna veća vlažnost da bi vazduh bio zasićen. Drugim rečima, kapacitet vodene pare zavisi od temperature. Sadržaj vodene pare u vazduhu izražava se i pomoću relativne vlaćnosti. Relativna vlažnost vazduha na datoj temperaturi je odnos količine vodene pare u vazduhu i kapaciteta vodene pare na toj temperaturi.

Formiranje oblačnih kapljica i oblaka

Prvi preduslov za kondenzaciju je, dakle, da vazduh bude zasićen, odnosno da <b>relativna vlažnost vazduha bude 100%</b>. Drugi preduslov za kondenzaciju u atmosferi je postojanje površine na kojoj bi vodena para mogla da se kondenzuje. U slučaju rose, u ovu svrhu služe objekti na zemlji ili pored nje. Kada se kondenzacija dešava u vazduhu iznad zemlje, sićušne čestice poznate kao jezgra kondenzacije služe kao površine za kondenzaciju vodene pare. Postojanje jezgara kondenzacije je veoma značajno. Kada ovih jezgara ne bi bilo, za formiranje oblaka bi bila potrebna relativna vlažnost blizu 400%. Srećom, u atmosferi se nalazi mnoštvo jezgara kondenzacije, kao što su mikroskopska prašina, dim i čestice soli pa je relativna vlažnost u retkim slučajevima veća od 101%.


Pri kondenzaciji, početna brzina rasta oblačnih kapljica je velika, ali se ona brzo smanjuje, jer višak vodene pare lako potroše brojne čestice koje se u tome takmiče. <b>Tako nastaje oblak</b> koji se sastoji od milijardi sićušnih vodenih kapljica, sa prečnikom u proseku manjim od 10 mikormetara. Ovako male oblačne kapljice imaju i veoma malu brzinu padanja, pa one praktično lebde u vazduhu. Pri napuštanju baze oblaka, oblačne kapljice bi isparile već nekoliko metara ispod baze oblaka na putu ka zemljinoj površini čak i u slučaju veoma hladnog vazduha.


Spori rast oblačnih kapljica dodatnom kondenzacijom i ogromna razlika u veličini između oblačnih kapljica i kišnih kapi govori da za <b>formiranje dovoljno velikih kapi koje padaju kao kiša</b> nije presudna samo kondenzacija. Kišna kap koja je dovoljno velika da stigne do zemlje, i da ne ispari, sadrži, grubo rečeno, milion puta više vode od oblačnih kapljica. Stoga, <b>da bi se formirale padavine, milioni oblačnih kapljica se nekako moraju spojiti u kapi</b>, dovoljno velike da se održe tokom padanja. Beržeronov proces i proces spajanja sudarima dva su predložena mehanizma za objašnjenje ove pojave. Ovde će biti opisan jedan od njih.


Čuveni švedski meteorolog Top Beržeron je na interesantan način otkrio značaj kristla leda za iniciranje padavina u prehlađenim oblacima. Proces formiranja padavina za koji je on, na osnovu svojih zapažanja, dao objašnjenje nazvan je – Beržeronov proces.


U februaru 1922. Beržeron je proveo nekoliko nedelja u planinskoj banji. Na brdu u toj banji se često javljaju prohlađeni <b>stratusni oblaci</b> (niski slojasti oblaci po svom izgledu slični magli). Šetajući se duž uskog puta kroz jelovu šumu paralelno konturama obronka, Beržeron je primetio da pri temperaturi od recimo -5 do -10 stepeni C „magle“ nema duž puta, a da pri temperaturama većim od 0 stepeni C magle ima svuda između drveća.


Razlika je bila jako upečatljiva i Beržeron je zaključio da nije mogla poticati samo od mehaničkog zarobljavanja kapljica. U njegovoj svesti, tokom ovih šetnji, skriveno su ležali principi termodinamike koje je mnogo godina ranije čitao u knjizi nemačkog naučnika Alfreda Vegenera. Vegener je ukazao na to da je pritisak pare leda manji od pritiska pare vode na istoj temperaturi. Na osnovu toga, Beržeron je zaključio da će kristali leda kada se pojave u sred oblaka prehlađenih kapljica, brzo rasti na račun molekula vode koji difunduju ka njima iz kapljica koje se isparavaju. Shvatio je da se pri -10 stepeni C, na igličastim granama jela pokrivenim kristalima leda dešava upravo ovaj proces. Neke kapljice su, naravno, direktno zarobljene „mrežom“ jelovih iglica.


Na osnovu ovih opažanja, Beržeron je objasnio <b>proces nastajanja padavina koji se zasniva na dva interesantna svojstva vode</b>. Prvo, oblačne kapljice se ne mrznu na 0 stepeni C kao što bi se očekivalo. U stvari, čista voda, koja lebdi u vazduhu, ne smrzava se dok temperatura vazduha ne dostigne -40 stepeni C. <b>Voda u tečnom stanju ispod 0 stepeni C se uobičajeno naziva prehlađenom</b>. Prehlađena voda se lako mrzne ako je dovoljno uzburkana. To objašnjava zašto avioni skupljaju led kada prolaze kroz tečan oblak sačinjen od prehlađenih kapi. Pored toga, prehlađene kapi se mrznu u kontaktu sa čvrstim česticama koje imaju oblik kristala sličan kristalima leda. <b>Ove čestice se zovu jezgra mržnjenja</b>. Potreba za jezgrima mržnjenja, da bi započeo proces mržnjenja, slična je potrebi za jezgrima kondenzacije u procesu kondenzacije. Međutim, nasuprot jezgrima kondenzacije, jezgra mržnjenja su veoma raspršena u atmosferi i u opštem slučaju ne postaju aktivna dok se temperatura ne spusti do -10 stepeni C ili niže. <b>Samo na temperaturama dosta nižim od temperature mržnjenja kristali leda će početi da se formiraju u oblacima</b>, a čak i pri tako niskim temperaturama biće ih malo i biće daleko jedni od drugih. Nastali kristali leda počinju da se takmiče sa prehlađenim kapljicama za trošenje vodene pare iz oblaka.


To vodi do drugog interesantnog svojstva vode. Kada je vazduh zasićen (100% relativna vlažnost) u odnosu na vodu, on je prezasićen (relativna vlažnost veća od 100%) u odnosu na led. Iz tabele se vidi da na -10, kada je relativna vlažnost 100% u odnosu na vodu, relativna vlažnost u odnosu na led je blizu 110%. Tako kristali leda ne mogu mirno da postoje pored kapljica vode, jer se vazduh uvek „pojavljuje“ prezasićen u odnosu na kristale leda. Tako kristali leda počinju da troše „višak“ vodene pare, to smanjuje relativnu vlažnost oko kapljica. Za uzvrat, kapljice vode isparavaju kako bi nadoknadile količinu vodene pare u vazduhu koja se smanjuje, na taj način obezbeđujući kontinualni izvor pare za rast kristala leda.



Temperatura u C | Relativna vlažnost u odnosu na led | Relativna vlažnost u odnosu na vodu (%) |
| 0 | 100 | 100 |
| -5 | 100 | 105 |
| -10 | 100 | 110 |
| -15 | 100 | 115 |
| -20 | 100 | 121 |


Kako nivo prezasićenja, u odnosu na led, može biti veoma visok, rast kristala leda je u opštem slučaju tako brz da stvara dovoljno velike kristaleda bi počeli da padaju. Tokom padanja, ovi kristali leda se uvećavaju, pošto naleću na oblačne kapi koje se na njima mrznu. Kretanje vazduha nekad razbija ove fine kristale, a delovi na koje se oni raspadnu služe kao jezgra zamrzavanja za druge kapljice tečnosti. Tako se razvija lančana reakcija; stvaraju se mnogobrojni kristali leda koji se uvećavanjem razvijaju u veće kristale – pahuljice. Kada je temperatura na površini zemlje iznad 4, pahuljice se obično istope pre nego što stignu na zemlju i <b>nastavljaju da padaju kao kiša</b>. Čak i letnja kiša može da počne kao snežna oluja u oblacima iznad nas.



_________________
Glavni admin za turistički portal TT Group.


Top
 Profile  
 
Display posts from previous:  Poređaj  
Pokrenite novu temuReplicirajte Strana 1 od 1   [ 1 post ]


Ko trenutno putuje

Putnika pretražuje forum: Nema registrovanih korisnika i 1 putnika


You cannot post new topics in this forum
You cannot reply to topics in this forum
You cannot edit your posts in this forum
You cannot delete your posts in this forum
You cannot post attachments in this forum

Pretraži destinaciju:
Skoči na:  






Svi tekstovi su vlasništvo sajta:TT Group turistički portal 2018


PRETRAZITE PUTOVANJA FORUM