Putovanja iz snova

Atrakcije Istanbula – Zlatni rog i most Galata

Galata Most
Galata Most preko Zlatnog roga u suton. Fotografija je snimljena sa kule Galate.

Priči o Turskoj nikada dosta. Jedna od naših želja je da TT Group postane najveća online riznica tekstova orijentalne tematike na srpskom.

Za sada nam dobro ide, jer svakim danom dobijamo sve više vernih čitalaca, ali ono što je iznenađujuće i za pohvalu i odličnih pisaca i putopisaca.

Pozivamo svakog ko ima zanimljiva  iskustva sa istoka vredna širenja da nam se pridruži i ispriča svoju priču.

U ovom tekstu, Dušan Stojanović predstaviće neke od drevnih znamenitosti koje su do danas nezaobilazne atrakcije jedinog višemilenijumskog grada na dva kontinenta.

Mali osvrt na veličanstveni Istanbul

Velika zemlja, bogata istorija i jedinstven geografski položaj – jednostavno, ovde ima toliko toga što treba videti da se putnici uvek ponovo vraćaju, a nove znamenitosti zovu ih da idu još i dalje, iznova i iznova.  Jednu draž ima Turska na moru, drugu njena unutrašnjost. Ipak, Istanbul je ono jezgro turske pripovesti oko kojeg se sve vrti. Bogatstvo i lepota ove zemlje na zapadu istoka i na istoku zapada najbolje se ogleda u raskošnim suprotnostima i neočekivanim mešavinama kultura, običaja i tradicija koje postoje u njenom najvećem gradu.

Istanbul je jednako ekonomski, koliko i kulturno-istorijski centar Turske, a znamenitosti se ovde sreću na svakom koraku. Nimalo ne zaostajući za razvijenim metropolama sveta, ovaj grad će vam ponuditi sasvim dovoljno od moderne kulture i arhitekture savremene Turske, ali kada se iza tog modernog sjaja pogleda dalje sa svih strana se nailazi na očuvane i neprocenjive spomenike kultura koje su ovde ostavile svoj trag – grčke, rimske, vizantijske, arapske, otomanske.

 

Veza starog i novog evropskog dela Istanbula
Veza starog i novog evropskog dela Istanbula

Nije čudo da je ovo bilo poprište tako uzbudljivih istorijskih previranja, jer Istanbul ima jedinstven georafski položaj. Grad na dva kontinenta, kako ga često nazivaju, istorijski Vizant, Carigrad, Konstantinopolj, Istanbul. Ovo je grad koji je toliko puta bio meta osvajanja da je pomalo čudno kako je uopšte sve to preživeo.

Ako ste već upoznati sa čudesnom sudbinom Aje Sofije, ako vam nije strana egzotična lepota Plave džamije, ako već znate sve o Topkapi palati, Bazilici Cisterni, Beogradskoj šumi, starom hipodromu, tržnom centru Dževahir i Grand Bazaru, onda je pravi trenutak da odete korak dalje i upoznate se sa Zlatnim rogom, njegovom značaju za istoriju Istabula i Turske, kao i o mostu Galata koji se nad njim uzdiže.

Zlatni rog – kako ga vidi geografija

Zlatni rog ime je bosforskog estuara koji zajedno sa Mramornim morem okružuje poluostvo koje se danas naziva i „istorijsko poluostrvo“ i predstavlja stari deo Istanbula. Na mestu svog širokog uliva u Bosfor i Mramorno more, Zlatni rog je dovoljno dubok da bi baš tu formirao prirodnu luku koja je igrala presudnu ulogu u mnogim istorijskim događajima prilikom borbi za ovaj grad.

Zlatni rog iz vazduha
Zlatni rog iz vazduha (Google Earth)

Evropski deo Istanbula podeljen je na stari i novi deo upravo Zlatnim rogom. Ovaj rukavac dugačak je 7,5 kilometara i u svom najširem delu razdvaja dva kopna na udaljenost od 750 metara. Najveću dubinu dostiže upravo na mestu ulivanja u Bosfor, 35 metara. Preko Zlatnog roga pružaju se četiri mosta, a gradi se i peti, koji će povezati stari i novi grad linijama metroa.

Zlatni rog – kako ga vidi istorija

Zlatni rog imao je tako veliku ulogu u istorijskim dešavanjima oko bitaka za Konstantinopolj (odnosno aktuelno ime tokom vremena) da se slobodno može tvrditi da ovaj estuar nije samo geografski odredio grad, već je bio autor i ključni faktor njegove istorije, kulture, religije, umetnosti i arhitekture.

Kada danas govorimo o Istanbulu, to je grad na mnogo većoj površini nego što su bili njegovi gradovi preteče na ovom prostoru. Grad koji su osnovali stari Grci i nazvali Vizant, koji je obnovio car Konstantin i imenovao ga Konstantinopolj, potonji Carigrad, Istanbul iz doba Otomanskog carstva, nalazio se upravo na poluostrvu koje je omeđeno Zlatnim rogom i danas je poznato kao Stari grad. Zlatni rog je tako bio prirodni bedem čitavog grada u odbrani od osvajača.

Duž obale kojom se pružao Zlatni rog grad je bio dodatno obezbeđen i visokim zidinama koje su ga štitile od napada sa mora. U svrhu odbrane veliku ulogu je igrao i ogromni, dugački lanac. On se pružao na ulazu u rukavac spajajući dve obale, ali sprečavajući brodove da bez oštećenja prođu preko njega. Svaka ofanzivna taktika morala je pronaći način kako izaći na kraj sa Zlatnim rogom i lancem koji poput brave zaključava njegova vrata.

Zlatni rog
Strateško prostiranje Zlatnog roga

Lanac se pružao od samog Konstantinopolja do kule Galata na suprotnoj obali. Istorija beleži tri slučaja da je lanac u borbama za grad bio „prevaren“ i svaki svedoči o tome koliko je sile ili domišljatosti bilo neophodno da se savlada ova prepreka.

Najpre su Kijevski Rusi napali Konstantinopolj u desetom veku. Zamku sa lancem izbegli su tako što su brodove iskrcali na obalu i kopnom zaobišli sa njima Galatu, da bi ih ponovo vratili u more, gde su ipak bili poraženi. Tokom Četvrtog krstaškog rata, venecijanski brodovi su 1204. naišli na prepreku na ulazu u Zlatni rog, ali su je savladali silom, jakim udarcima borbenog ovna. I sultan Mehmed Osvajač 1453. sukobio se sa ovom preprekom pri osvajanju budućeg Istanbula. On je lanac najpre pokušao da slomi upotrebom sile, ali, kada se to pokazalo uzaludnim, iskoristio je oprobanu taktiku Rusa, izvukao brodove na kopno i tek iza Galate ih vratio u more. Tim manevrom jeste omogućen prostor jačoj kompnenoj ofanzivi kojom je pao grad.

Po padu Carigrada, na obalama Zlatnog roga, u četvrtima Fener i Balat, naseljeno je pravoslavno grčko stanovništvo, Jevreji, italijanski trgovci koji su ostali u Turskoj i drugi nemuslimani. Ovaj deo obale dugo je bio neatraktivna industrijska zona. Međutim, nedavnim novim urbanističkim rešenjima, obale su pretvorene u uređene kejeve, zabranjeno je ispuštanje industrijskih voda u rukavac i on je stoga dobio prostor i turističku pažnju kakvu i zaslužuje. Za nas sa Balkana veoma je zanimljiva bugarska pravoslavna crkva izgrađena od gvožđa.

O poreklu samog imena Zlatni rog postoje različite teorije. Tako je, po jednoj, poreklo imena izvedeno na osnovu zlatnog odsjaja koji ovde voda dobija na suncu. Po drugima, koji zastupaju prozaičnu varijantu, tajna je u trgovini koja se obilato odvijala na obalama rukavca i donosila bogatstvo trgovcima. Sam rukavac oblikom podseća na rog, a oko tog roga vlada obilje, pa tako on ostavlja utisak roga punog zrelog voća, mitskog simbola bogatstva.

 

Čuveni most Galata

 

Kako je značajan položaj Zlatnog roga, tako moraju biti značajni i mostovi koji spajaju obale koje on razdvaja. Danas stari i novi grad u Istanbulu spajaju četiri mosta, jedan se gradi, a mi ćemo priču početi jednim koji je davno planiran, ali još uvek nije ugledao svetlost dana.

Drvena Galata
Drveni Galata most

U pitanju je priča koja povezuje čuveni grad sa čuvenim renesansnim umetnikom, naučnikom, arhitektom, inženjerom, Leonardom da Vinčijem. Naime, Sultan Bajazit II naručio je od velikog Italijana da osmisli građevinu koja će povezati obale oko Zlatnog roga. Plan je isporučen 1501. godine u vidu skice mosta koji je trebalo da bude dugačak 240 metara čime bi predstavljao najduži most na svetu u tom ternutku.

Međutim, inovativni konstruktivni principi bili su previše zahtevni za graditelje tog vremena jer je taj princip gradnje unapređen tek tri stotine godina kasnije. Ipak, postoje informacije da turska vlada razmišlja o tome da se most u budućnosti izgradi po prvobitnoj zamisli.

 

Iako Leonardov projekat nije uspeo, Zlatni rog postao je čuven po jednom mostu. To je most Galata koji još od devetnastog veka predstavlja inspiraciju kako turskim, tako i evropskim pesnicima i slikarima.

Prvi Galata most konstruisan je 1845. od strane sultanije Valide, majke sultana Abdul Medžida i nazivao se Cisr-i Cedid, iliti Novi most. Bio je napravljen od drveta i svoju funkciju obavljao je tokom 18 godina. Preko njega je prvi prešao sam sultan, a za sve ostale, osim za vojnike, prelaz preko mosta se naplaćivao sve do tridesetih godina dvadesetog veka.

Ovaj most je zamenjen novim, takođe drvenim mostom pod pokroviteljstvom sultana Abdul Aziza, u okviru preuređenja grada uoči posete Napoleona III Istanbulu. 1875. godine izgrađena je treća verzija mosta od strane unajmljene britanske kompanije. Most je bio dugačak 480 i širok 14 metara i koristio se sve do 1912. kada su nemački graditelji napravili četvrtu verziju Galata mosta, dugačkog 466 i širokog 26 metara. Ovaj most još uvek je u sećanju mnogima s obzirom na to da je bio u funkciji sve do 1992. kada je ozbiljno oštećen u požaru.

 

Peti Galata most, onaj koji je i danas u upotrebi, izgrađen je 1994. na samo pet metara od pređašnjeg mosta. Mnogi delovi starog mosta preneti su i ugrađeni u novu konstrukciju koja je dugačka 490 i široka 42 metra. Most je pokretan i ima glavni luk dužine 80 metara. Automobili se kreću u tri trake, a nedavno je ugrađena i tramvajska infrastruktura preko mosta. Takođe, postoji i dovoljno širok trotoar za pešake, što je, zajedno sa električnom prugom,  retkost kada su u pitanju pokretni mostovi.

Ribolovci i pešaci na Galata mostu
Ribolovci i pešaci na Galata mostu

Šetnja preko mosta Galata jedna je od stvari koje se moraju uraditi pri poseti Istanbulu, kao što je i sam most jedan od zaštitnih znakova grada. Dok na svojim nogama prelazite most koji spaja dve civilizacije, ostavljajući ispod sebe nekada neosvojivi Zlatni rog,  možete da bacite pogled na egzotični pejzaž Bosfora i sam grad, preko ramena brojnih ribolovaca koji sa mosta zabacuju svoje udice.

 

Pogled na Istanbul, kako kažu, najlepši je u suton, pa tada treba planirati i šetnju mostom. Ukoliko pritom ogladnite, na mostu ima kako jeftinijih tako i luksuznih restorana i kafea, sa morskim plodovima koji mame svojim mirisom, kafom, čajevima i čuvenim turskim slatkišima. Animatori ispred svojih restorana veštinu zavođenja turista uvežbavaju decenijama, a ponekad su toliko uporni pa insistiraju da popijete besplatni čaj ili rakiju.  Verujte, ukusi su odlični. Svakako probajte sendvič sa ribom spremanom na ćumuru, košta oko 2 Lire i ovo je autentičan turski specijalitet. Kolikovijalno se naziva balik ekmek i sprema od sveže ribe ulovljene u Bosforu ili Mramornom moru.

Balik ekmek (sendvič sa ribom)
Balik ekmek (sendvič sa ribom) koji se prodaje oko Galata mosta

Ne treba zaboraviti koliko je ovaj most bitan kao kulturna spona između dva načina života. Naime, odmah po padu Carigrada pod tursku vlast u 15.veku nastalo je raslojavanje koje je dovelo do toga da je jednu obalu Zlatnog roga naselilo muslimansko stanovništvo koje je negovalo tradicionalni, mirniji način života, dok su na suprotnoj obali bili Jevreju i hrišćani, među kojima i pravoslavci i katolici, pa je ta mešavina vera i naroda stvorila i jednu moderniju kulturu. Ta razlika može se i danas videti na samim ulicama sa suprotnih strana mosta.

iz Pjer Loti kafea
Panorama na Zlatni rog iz Pjer Loti kafea

Dakle, obavezno upišite Zlatni rog i Galata most kao dodatni par atrakcija u spisak stavki koje se moraju posetiti u Turskoj. Najbolje je uživati u panorami Zlatnog roga sa Ejupa, o kojem smo veoma iscrpno pričali, ili iz kule Galate, čuvara ovog mosta.



Glavni urednik TT Group

Glavni urednik TT Group

Glavni urednik, administrator i putopisac turističkog portala TT Group.

Uključi se kroz komentar

Kliknite ovde da bi ste komentarisali

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Povežimo se:

Prijavite se na našu mejling listu


Podelite sa prijateljima: