Grčka leto 2018 - turističke informacije

Gde na more? Krit za leto, svi saveti

Agios Nikolaos na Kritu
Agios Nikolaos na Kritu

Napisala Brankica Timotijević.

Krit je bio moj slučajan izbor prilikom razmišljanja gde otići na more, a da to ne bude kontinentalni deo Grčke. Imajući u vidu činjenicu da se mali broj Srba odlučuje za te dalje destinacije u Grčkoj, priprema za ovo putovanje je bila detaljna, jer to je nešto bez čega ja ne mogu da zamislim svoje putovanje.

Upravo zato će i ovaj moj putopis biti podeljen na tri celine:

– prva posvećena samom ostrvu i njegovim prirodnim lepotama,
– druga posvećena kulturno-istorijskom nasleđu, dok će
– treća biti vezana za opis gradića i plaža koje vredi posetiti dok boravite na ovom ostrvu.

Ovo je najveće i najjužnije grčko ostrvo, a prirodna je granica između Evrope i Afrike.

Karakteriše ga predivna sredozemna klima, a bogato je fantastičnom prirodom sa mnoštvom uvala, rtova, planina, klisura i kanjona, po čemu je ovo ostrvo i jedinstveno u Grčkoj; još kad se na to doda i činjenica da je kolevka drevnih civilizacija onda se može razumeti zašto ovo ostrvo mnogi svrstavaju u omiljene destinacije.

Ostrvo ima oko 600.000 stanovnika, koji uglavnom žive u gradićima bogatog i raznovrsnog društvenog života.

Krit u jednoj slici
Odgovor na pitanje „Gde na more“ u jednoj slici.

Krit je podeljen na četiri administrativne regije: Hanija i Retimno na zapadu, Heraklion i Lasiti na istoku. Severna obala je dosta razvijenija kad je turizam u pitanju, dok je južna zadržala onu svoju osobitost i netaknutost prirode.

Iz tog razloga, Krit mi je i postao omiljena destinacija u Grčkoj: mogla sam da uživam u predivnim plažama i gradićima gde sve vri, sa jedne strane i u neobičnim predelima do kojih nije lako doći, ali kad dođete budete nagrađeni predivnim prirodnim lepotama, sa druge strane.

Kako na Krit

Na Krit nemojte ići ako nemate vozačku dozvolu. Prosto, velika greška bi bila sedeti u jednom mestu i okupati se na jednoj plaži; oni kojima je odmor na Kritu bio takav ne mogu reći da su upoznali kritsku „dušu“. Ovo je samo još jedna stvar koja ovo ostrvo po svojoj lepoti i neobičnosti predela i ljudi odvaja od ostatka Grčke.

Pogledajte ovaj kreativni film o turističkoj ponudi Krita:

Pošto je Krit najudaljenija tačka Grčke, u najvećem broju slučajeva ljudi idu avionom, dok oni pravi avanturisti odlučuju se za automobil kojim putuju preko luke Pireja, te iako putovanje traje dugo, sigurno je nesvakidašnje iskustvo koje se pamti celog života. Elem, ako ste ipak došli avionom kao ja, onda iznajmite auto na 10 dana i u potpunosti se prepustite čarima ovog ostrva.

Šta videti na Kritu

Ima nešto krajnje umetničko u načinu kako se uzdiže pejzaž na ostrvu, od osunčanih plaža na severu do dubokih kanjona, uvala i litica na južnoj obali. Između toga, nalaze se doline sa seocima i brdašcima, a ne tako retko se mogu zapaziti i vrhovi planina obučeni u snežno ruho. Region Retimna budi radoznalost posmatrača – svojim raznobojnim pejzažom izuzetno je bogat raznim vrstama divljeg cveća (kažu da ima skoro 2000 vrsta), a od toga 160 je tipično za ostrvo.

Raznovrsnost kritskih orhideja navešće vas da pomislite da niste u Evropi, dok klisure koje su bile van uticaja ljudskog delovanja, sačuvale su brojne endemske vrste. Na celom ostrvu se smenjuju krševite planinske oblasti i plodne doline, dok je impozantna stenovita obala mora ispresecana peščanim plažama.

Živopisni seoski putevi sa bujnom vegetacijom garantuju nezaboravno iskustvo za sve one koji se odluče za vožnju biciklom. Vijugavi putevi će vas sigurno iscrpeti, ali će zato pejzaž biti praznik za oči. Još kad se uveče posle naporne vožnje bućnete u prozirnoj vodi, znaćete da je to odmor kao iz snova.

Ostrvo bez reka

Dok se vozite kroz kritske predele, primećujete da na Kritu nema reka, ali i pored nedostatka površinskih rečnih tokova ostrvo ne oskudeva sa zalihama vode koji izbijaju iz kraških vrela u zimskom periodu godine.

U prošlosti, Krit su prekrivale guste šume čempresa, borova i zimzelenog platana. Međutim usled učestalih šumskih požara u prošlosti, Krit je danas gotovo ogoljeno ostrvo obraslo makijom. Sa zapadne strane ostrvo prekrivaju maslinjaci i plantaže pomorandži. Smatra se da je Krit postojbina maslina.

Tradicija koja živi

Stanovništvo je uglavnom skoncentrisano na severnom delu  ostrva gde se nalaze veći gradovi: Heraklion, Hanija, Retimno i Agios Nikolaos. Na južnoj strani nalaze se manja, uglavnom ribarska mesta. U prošlosti, glavna privredna grana bila je uzgajanje masline i vinove loze, proizvodnja vina, maslinovog ulja i meda.

Detalj iz Hanije
Detalj iz Hanije

Danas je celokupna privreda okrenuta ka turizmu. Upoznajući prirodu, imaćete prilike i da upoznate starosedeoce koji neguju tradiciju uzgajanja maslina i proizvodnje ulja, mlečnih proizvoda, vina i rakije. Berba grožđa, proizvodnja rakije u tradicionalnim kazanima, šišanje ovaca i branje maslina, prožeti su starim običajima.

Nije neobično videti i popularne stare zanate poput grnčarstva, rezbarenja, korparstva, tkanja i sl. Ako volite proizvode koji se izrađuju na ovaj način, onda zastanite u tim mestašcima i bićete zasigurno u mogućnosti da dođete u kontakt sa meštanima, njihovim tradicionalnim načinom života i kuhinjom.

A ispod vode – Kritski akvarijum

Ako ste ljubitelj podvodnog sveta onda nemojte preskočiti kritski akvarijum gde možete naučiti o mnogim neobičnim vrstama životinja koje plivaju Sredozemnim morem. Akvarijum je otvoren 2005. godine u Hersonisusu i danas broji mnogo vrsta riba i gmizavaca.

Ono što je neobično za akvarijum je to da postoji praksa da se posetioci ohrabruju da ostvaruju kontakt sa stanarima akvarijuma. Većina ovih životinja je bila spašena od ranjavanja ili je bila lečena, a danas njihovo stalno stanište predstavlja akvarijum.

Samaria – nacionalni park i jedna od najdužih klisura u Evropi

Ono što je posebno vredno pažnje, kada se umorite od vožnje kolima vijugavim stazicama i puteljcima, je pešačka tura kroz klisuru Samaria. Ova klisura je jedna od najdužih klisura u Evropi. Duga je 13 km. Nalazi se na zapadnoj strani ostrva u okviru istoimenog nacionalnog parka. Klisura je dobila ime po crkvi posvećenoj Bogorodici koja se nalazi u napuštenom selu usred klisure.

Prema legendi, klisura je nastala kada je Titan pešačio ostrvom, a kada se umorio seo je da se odmori. Naslonio se na mač da odrema i od njegove težine tlo je puklo i prepolovilo se na pola. Predeli su čarobni i na momente nestvarni. Klisura je duboka i do 300m, a širina dostiže na pojedinim mestima i 2 – 3 metra.

Nacionalni park Samaria
Nacionalni park Samaria

Nacionalni park Samaria čuva gorepomenute endemske vrste životinja i biljaka. Ovde je utočište za retke Kri-Kri koze (Kritska koza), čije bitisanje je uglavnom ograničeno na klisuru i ostrvo.

Pešačke ture se organizuju uz pratnju vodiča koji vam detaljno objašnjavaju gde i šta možete videti dok prolazite klancem. Ove ture u proseku traju 5 sati, jesu naporne, ali nećete pogrešiti ako se opredelite za njih jer ćete upoznati prelepe divlje predele Krita koje nemate prilike videti na obali mora u turističkim mestašcima.

Ne zovu Krit bez razloga raskrsnicom civilizacija; jedinstveno po raznolikosti prirodnih lepota i brojnim kulturno-istorijskim zaostavštinama, Krit je ostrvo koje će vam ponuditi drugačiji pristup životu i dobrom provodu.

Bilo da se opredelite za biciklističku turu, obilazak kolima ili pešačenje za vrlo kratko vreme stići ćete do božanstvenih predela i uživati u njima. Na malom prostoru se smenjuju krševite planinske oblasti i plodne doline, dok je impozantna stenovita obala mora ispresecana peščanim plažama. Zato i ne čudi što ovo ostrvo zovu “ostrvom čuda”.

Antičko nasleđe Krita

Luka u Heraklionu
Detalj iz luke u Heraklionu

Kada se umorite od istraživanja ostrva, opustite se uz obilazak predivnih arheološkoh nalazišta na tlu Krita. Veruje se da je Krit naseljen u 6 veku p.n.e, ali je tek tri veka kasnije naseljen imigrantima iz Male Azije, koji su tu osnovali prvu civilizaciju.

Oni su sa sobom doneli tehnologiju i smisao za organizaciju, što je ovaj narod transformisalo u jednu od najprosvećenijih civilizacija antičkog sveta.

Krit je idealna destinacija za one turiste koji pored standardnih letnjih sadržaja očekuju i nešto više. Iz svake pore zemlje, iz penušavosti mora, iz vrludavih putića oseća se živost drugačije kulture koju neizostavno morate istražiti.

Upravo ovi detalji obajšnjavaju zašto smo leto na Kritu nazvali super odmorom. Opskrbite se informacijama pre nego što krenete na put.

Tako ćete biti sigurni da ćete obići sve vredno viđenja, a kad se nađete licem u lice sa ostacima ovih civilizacija videćete da se svako čitanje i istraživanje isplatilo, jer se tek na kritskom tlu oblikovalo u jasnu sliku kakvu raskošnu istorijsko-kulturnu tradiciju Krit ima.

Mijonska civilizacija

Minojska boginja zmija
Minojska boginja

Kritska civilizacija, prva razvijena civilizacija u Evropi sa središtem na ostrvu Krit dobila je ime po mitološkom kralju Minosu. Britanski arheolog Sir Artur Evans otkrio je istu pronalaskom ostataka palate Knosos, nedaleko od Herakliona krajem 19. veka. 1900 god. p.n.e. Krit i Minojska civilizacija bili su na vrhuncu svog razvoja. Upravo u tom periodu izgrađene su mnoge palate poput gorepomenute u Knososu.

Smatra se da su Minojci bili prva trgovačka sila istočnog Mediterana i uspeli su da uspostave, zahvaljujući svojoj umešnosti i darom za trgovinu, veze sa sva tri obližnja kontinenta. Veliki uspeh u tome imali su zahvaljujući svojoj miroljubivosti i politici mira, te su bili poznati kao „miroljubivi ostrvski narod“. Dugi period života u miru omogućio je dalji razvoj trgovine i umetnosti.

Kada čitate o ovom narodu, možete svuda zapaziti da se spominje da su bili toliko jaki, da su sve svoje neprijatelje držali na dovoljnoj udaljenosti od ostrva ili su bili toliko značajni da nikome nije bilo u interesu da sa njima ratuje.

Kad se tome pridoda povoljan geografski položaj između tri kontinenta, dobra povezanost sa kopnom, povoljna klima i izobilje vode, onda ne čudi što su postali najuticajnija civilizacija u to doba u Evropi.

Arheološki muzej u Heraklionu

Velika je verovatnoća da ćete Krit posetiti u letnjem periodu. Kada budete obilazili arheološka nalazišta Knosos  i Festos, ponesite adekvatnu odeću i obuću, čeka vas dugo pešačenje, jer su nalazišta (naročito ovo prvo), vrlo bogata i živopisna. Uz priču vodiča (koga morate uzeti da bi doživljaj bio potpun) imaćete utisak na momente da ste se vratili u doba Minojske civilizacije.

Palata Knosos
Palata Knosos

Knosos kao politički centar Minojske civilizacije doživeo je vrhunac oko 3000. god p.n.e. Svi predmeti od vrednosti nađeni na tlu grada nalaze se u Arheološkom muzeju u Heraklionu, a mnoge skulpture i iskopine na samom nalazištu su samo perfektna rekonstrukcija originala.

Na ulazu u arheološko nalazište sačekaće vas obučeni vodiči koje toplo preporučujem, jer su veoma dobro upućeni u temu, te ćete moći razgovarati o svemu što vas interesuje. Živa reč uobličena u metaforu prilagođenu trenutku i okružena višemilenijumskim remek delima arhitekrure duboko se urezeje i sećanje i biće jedna od najdragocenijih utisaka koje treba doneti sa svakog putovanja.

Unutrašnjost Knososa
Unutrašnjost Knososa

Pa tako, saznaćete da je Knosos bio izgrađen kao komplikovani sistem hodnika i prostorija koji mnogi arheolozi identifikuju kao lavirint. Oko centralnog trga uzdizao se kompleks zgrada koje su služile za religijske ceremonije, prodavnice, rezidencije, zanatske radnje itd.

Prva palata koja je podignuta u Knososu u 19. veku p.n.e. porušena je posle samo 200 godina, nakon čega je obnovljena u 16. veku p.n.e. i zadržava izgled koji mi danas vidimo u ostacima građevine. Dok šetate kroz grad, obratite posebno pažnju na boje građevina – iako je jasno da je sve rekonstrukcija, one su fascinantne, upečatljive i oduzimaju dah i ne možete, a da ne pomislite kako je sve izgledalo raskošno u doba najvećeg procvata Knososa.

Čuvene freske sa Krita
Čuvene freske sa Krita

Vrhunac razvoja Knosos dostiže u 15.veku p.n.e., ali ubrzo strada od erupcija vulkana Tira. Bilo je još nekoliko manjih pokušaja obnove Knososa do 1150 godine p.n.e. međutim, to nije urodilo plodom i nešto kasnije grad je potpuno napušten.

Tokom kasnijih vekova, jedino što je sačuvano, bila je legenda o kralju Minosu, sve do početka 20. veka kada je britanski arheolog Artur Evans započeo sistematska istraživanja lokaliteta. Zahvaljujući njemu, neki delovi palate su restaurirani korišćenjem modernih materijala i njemu možemo zahvaliti što je slika Knososa danas veoma živa i realna.

Nakon opuštajuće šetnje po lokalitetu, preporučujem vam da odete u muzej i time kompletirate sliku o ovom prelepom mestu. U muzeju možete videti izložene predmete, nakit, skulpture, oslikane vaze iz minojskog doba, mozaike, oruđe i još mnogo toga što je sačuvano od zuba vremena. U muzeju se, nalazi čuvena glava bika sa zlatnim rogovima koja je možda i najpoznatija zaostavština ovog vremena koja govori o moći i bogatstvu minojske civilizacije.

Arheološki lokalitet Festos

Pored Knososa vredan pažnje je i lokalitet Festos. Nedaleko od Herakliona nalaze se ostaci ovog nekada bogatog grada. Nalazište je dosta manje nego Knosos, ali sa veoma dobro očuvanim predmetima i građevinama. U sezoni je obično gužva, a na izlet ne idite nikako bez vode i adekvatne zaštite od sunca jer nema hlada!

Ostaci palate u Festosu
Ostaci palate u Festosu

Očaravajući pogled na dolinu, ogromni popločani platoi, čuveni Disk iz Festosa, sve će vas to sigurno oduševiti i naterati da pronađete još po neku informaciju o ovom nešto manje popularnom mestu od Knososa.

Disk iz Festosa
Disk iz Festosa

Festos je izgrađen oko 200 godina p.n.e. Gradili su ga Kralj Minos i njegov brat Radamathis. Zadesila ga je sudbina slična Knososu, nakon samo 300 godina od izgradnje desio se zemljotres koji je skoro uništio grad.

Administrativno sedište je prenešeno u Agia Triadu. Minojci su ga odmah rekonstruisali i iako se 150 godina kasnije desila još jedna katastrofa, Festos se brzo oporavio i bio prestonica oblasti sve dok ga nije vojska Gortisa osvojila.

Gortis

Gorepomenuti Gortis je vrlo interesantna antička građevina; bio je prestonica Krita u doba Rimljana. Arheološko nalazište se prostire na nekoliko hektara, ali ono što se može videti je još uvek samo jedan mali deo, jer se iskopavanja vrše i danas.

Gortis
Gortis

Grad je bio naselje i u doba Vizantije, od kada potiče bazilika Svetog Titusa koja je vrlo lepo očuvana. Zakon iz Gortine, otkriven u 19. veku je najstariji i najveći sačuvani pisani dokument o grčkom zakonu. „Legenda kaže da se Zevs pretvorio u bika, oteo Europu i doneo je ispod platana (danas ograđenog i obeleženog na nalazištu Gortis), obljubio i kao rezultat na svet su došli kralj Minos i njegova dva brata Sarpidon i Radamanthis.

Zamak Frangocastello

Pomenuću još zamak Frangocastello, jednu od najlepših mletačkih tvrđava koja je izgrađena 1371. godine, na južnoj obali ostrva, nedaleko od Retimna. Kada krenete da obilazite plaže, ispred jedne prelepe peskovite se nalazi ovaj zamak, ulaz se ne plaća, nema vodiča i sl. ali uđite i pogledajte kako je fantastično očuvana građevina koja odoleva skoro 700 godina.

Za šta god da se odlučite nećete pogrešiti. Krit kao najveće grčko i najjužnije evropsko ostrvo, po još mnogo čemu zaslužuje počasno mesto. Na samoj raskrsnici tri kontinenta – Evrope, Afrike i Azije hiljadama godina unazad predstavlja sastajalište kultura istoka i zapada. Kada upoznate sve lepote i neobičnosti koje nudi Krit shvatićete da ste proveli najboljih 10 dana svog super odmora i poželećete da se vratite na „ostrvo čuda“ ponovo.

Evo poslednjeg dela iz naše trilogije leto na Kritu. Za one koji su odmah otvorili ovaj putopis podsetimo se da je Krit najveće ostrvo u Grčkoj i peto ostrvo u Mediteranu posle Sicilije, Korzike, Sardinije i Kipra, a podeljen je na četiri administrativne regije Haniju, Retimno, Heraklion i Lasiti.

Ljudi se odlučuju za Krit zbog predivnih i divljih predela, neopisive prirode, bogatog kulturno-istorijskog nasleđa, ali najveći broj njih dolazi zbog plaža koje opravdano zaslužuju epitet nestvarno lepe.

Kad govorimo o turizmu, treba imati u vidu da je severna obala ostrva mnogo razvijenija, dok je južna zadržala onu posebnost i netaknutost prirode. Na ostrvu ima oko 500.000 stanovnika koji uglavnom žive u gradovima. Glavni i najveći grad ostrva je Heraklion.

Pored Herakliona gradove koje treba posetiti jer su vredni pažnje su: Retimno, Agios Nikolaos, Elunda, Hersonisos.

Hersonisos

Veći broj turista dolazi avionom na Krit, što je bio i moj slučaj, dok ostatak se odlučuje za vožnju preko luke Pireja. Imajući u vidu da sam bila smeštena u jednom malom mestu Amudara, neophodno je bilo unajmiti kola, koja zaista nisu skupa jer ima dosta rent-a-car prodavnica, te obići kompletno ostrvo i upoznati se sa svim lepotama istog. Hersonisos se nalazi na nekih 20-tak km od glavnog grada Herakliona.

Hersonisos tokom dana
Hersonisos tokom dana

To je grad interesantan za mlade pre svega jer živi dan i noć. Prepun je hotela, restorana, kafića, a ima jako bogat noćni život. Ono po čemu je karakterističan je da su kafići uglavnom smešteni u uličicama koje izlaze na more, tako da osim što možete uživati u dobrom provodu, imaćete i sjajan pogled na kritsku obalu, a opustićete sva čula uz šuštanje talasa. Kada se tome doda i činjenica da Hersonisos ima odlične peščane plaže, onda shvatate da je ovo jedna od destinacija koju ne možete preskočiti dok ste na Kritu.

Heraklion – najveći grad na Kritu

Heraklion je najveći grad na Kritu, a ujedno je i prestonica. Vrlo je moderan grad, a ima bogatu istoriju. Lučki je i industrijski grad, te se ne može pohvaliti lepim plažama, te ako iste tražite ovde nećete ih naći. U neposrednoj blizini Herakliona su plaže: Florida, Karteros i Amnisos. Sve tri su peščane, opremljene ležaljkama i suncobranima. One će u potpunosti zadovoljiti ukus svakog turiste koji se umori od razgledanja prestonice.

Već smo pisali da Heraklion vredi posetiti zbog legendarne 4000 godina stare palate u Knososu, kao i radi obilaska Arheološkog muzeja svetske klase koji čuva najdragocenije primerke onoga što je pronađeno tokom iskopavanja. Heraklion je doživeo procvat u periodu mletačke vladavine od XV do XVII veka kada su i izgrađene čvrste gradske zidine.

Unutar zidina, stari grad se može pohvaliti značajnim venecijanskim građevinama kao i mnoštvom kafea i taverni na otvorenom. Sam grad predstavlja spoj svih kultura i naroda koji su osvajali kritsko ostrvo, a sačinjen je od dva glavna trga:

– Trg Lava, poznat po slavnoj Fontani Morosini, koji se ujedno nalazi i u samom centru grada, i
Trg Platea Elefterias koji se nalazi blizu luke.

Agios Nikolaos

Agios Nikolaos je predivan gradić, nekadašnje ribarsko naselje u jugoistočnom delu ostrva smešten u srcu veličanstvenog zaliva Mirabelo. Glavni je grad Lesiti regije. Prepun je taverni, restorana, kafića, a ništa manje ne zaostaju i luksuzni hoteli i prelepe plaže.

Nalazi se na 70tak km od Herakliona. Slično kao u Hersonisosu, krase ga mnogobrojni restorani uz obalu mora, a ono po čemu je grad prepoznatljiv je malo “jezero” tj. kanal napravljen suženjem morske obale.

Agios Nikolaos na Kritu
Agios Nikolaos na Kritu

Ovo jezero bez dna se nalazi u samom centru grada, a u njemu se prema mitologiji kupala boginja Atena. Danas je Agios Nikolaos mondemsko letovalište, u njemu je sagrađena jedna od najlepših marina i nećete pogrešiti ako se odlučite da posetite ovaj grad, jer u njemu ćete naći obilje zabave i bogat noćni život koji zadovoljava sve ukuse.

Elunda

Na samo 10tak km od Agios Nikolaosa nalazi se kosmopolitsko mestašce Elunda, poznato po tome što ga posećuju poznati političari i muzičari širom sveta. Prepoznatljivo je po najluksuznijim hotelima u celoj Grčkoj, malim kamenim plažama i prelepim terenima za golf.

Elunda je idealno mesto za ljude koji žele odmor u mestu u kojem nema previše gužve, ali koje nije ni previše izolovano. U Elundi ćete naći male, lepe plaže, možete posetiti ostrvo Spinalonga na kojem se nalaze ostaci Venecijanske tvrđave, šetati duž poluostrva Kolokitha i istražiti mnogo malih sela daleko od mora, koja nude prozor u prošla vremena.

Retimno

Retimno se nalazi u centralnom delu ostrva, jedan je od najlepših gradova Grčke. Retimno se može pohvaliti bogatom istorijom koja datira još pre 4500 godina. Vizantija je ostavila veliki broj crkava i manastira, a Venecija predivne spomenike kulture.

Autentičan izgled starom delu grada daju venecijanska luka, uske kamene uličice, fontane, zgrade građene u XVI veku itd. Grad krasi i mletačka tvrđava Forteca koja dominira gradom i koja mu daje prepoznatljiv pečat. Retimno je poznat kao renesansni grad sa beskrajnim plažama uz obalu koje se protežu 12km,  pećinama i jedinstvenom florom i faunom.

Malia

Kada se umorite od razgledanja kulturno-istorijskih spomenika i gradova krenite da istražujete prelepe plaže, posebno one teže dostupne i sigurno se nećete pokajati. Gradić koji gore nisam pomenula, a koji je vrlo specifičan je Malia.

To je mesto gde pretežno dolaze Englezi i to uglavnom mlađa populacija i gde sve vrvi danju i noću. Prepuno je taverni, kafića, restorana gde u svako doba dana možete videti mlade kako se vesele. Malia poseduje inače, jednu od najistaknutijih plaža koju svakako treba posetiti.

Plaže: Matala, Vai, Jerapetra, Plakias, Souda

Matala je plaža duga oko 300 m i jedna je od najpoznatijih ne samo na Kritu, već u čitavoj Grčkoj. Ima prelepi zlatni pesak, udobne ležaljke te je idealna za ljubitelje izležavanja. Matala je smeštena u istoimenom zalivu. Plaža je pod uticajem vetrova sa juga i zapada. Na samoj plaži i njenoj neposrednoj blizini nalaze se ugostiteljski objekti.

Kada krenete ka istoku naići ćete na kažu, najlepšu plažu istočne obale u blizini grada Sitia – to je Vai. Predivna peščana plaža duga nekoliko stotina metara u mirnoj uvali na plantaži banana. Ima preko 5000 palmi što je potpuno nestvarno i imate osećaj da ste u tropskim krajevima sveta. Odličan hlad, mirno more, šuštanje palmi – sve ono što čini jedan idealan odmor.

Vai plaža
Vai plaža

Jerapetra je značajnije mesto na južnoj, teže pristupačnoj obali Krita, a karakteristično je po prelepim plažama. Plaže se protežu između Jerapetre i kompletne jugoistočne obale – Xerokampos, Kato Zakros, Kalo Nero, Makrigialos, Analipsi, većina ovih plaža su usamljene i mirne te su idealne za turiste koji traže upravo to.

Kada ste u Retimnu posetite plažu Plakias, koja se nalazi na nekih 30tak km od mesta. To je jedna od najposećenijih i najpopularnijih plaža u ovom kraju. Poseduje sve pogodnosti turističke plaže. Dugačka je peščana plaža, na kojoj osveženje u vrelim letnjim mesecima pružaju južni vetrovi.

Ako ste fanovi ronjenja onda je plaža Souda baš za vas. Ova plaža se nalazi 3 km zapadno od Plakiasa. To je lepa peščano – šljunkovita plaža sa manje gužve u odnosu na glavnu plažu u Plakiasu. Dobro je opremljena i takođe pod uticajem južnih vetrova. Stenoviti krajevi plaže su naročiti zanimljivi za gorenavedeni vodeni sport.

Koju god plažu da odaberete nećete pogrešiti jer je svaka lepša od one prethodne. Mnoge od njih poseduju plave zastavice, te je i to samo jedan razlog više da dođete na Krit. Ako do sad niste bili na Kritu, možda će vam moja avantura pomoći da se sledeće godine opredelite za ovo fantastično grčko ostrvo. Nakon provedenih 10tak dana odmora na Kritu pamtićete kritsko sunce, kulturno istorijske spomenike, mirise pomorandži i jasmina, penušavost talasa i sigurno ćete poželeti da se vratite opet, baš kao i ja.

Turistički Vodič

Turistički Vodič

TT Group turistički vodič kroz vašu novu destinaciju. Moj moto: na kraju samo iskustva ostaju.

Dodajte komentar

Klikni i ostavi svoj utisak

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Komentari putnika

Pratimo se!

Podelite sa prijateljima: