Turska

Istanbul – šta videti? Turistički vodič za putovanje

Aja Sofija

Istanbul je naslednik prestonice drevne Vizantije, koja sa preko 1123 godina postojanja je najduže bivstvujuća imperija čovečanstva. Tokom istorije bio je slavljen, paljen, prekrštavan, osvajan. Centar kulture, trgovine, raskršće civilizacija i religija oduvek, a centar sveta više od jednog milenijuma. Sasvim dovoljan argument zašto ga posetiti. Nazivaju ga jedinim gradom na dva kontinenta, ondosno, reč je o Konstanitnoplju, zatim Carigradu, tj. današnjem Istanbulu.

Pre nego opišemo šta je ono što obavezno treba videti u Istanbulu, par rečenica o veličini ove metropole.

Panorama Istanbula sa Kule GalateDanašnji moderni Istanbul se sastoji od evropskog i azijskog dela koje povezuje bosforski most. Evropski deo je podeljen na stari i novi deo koje razdvaja istorijski zaliv Zlatni rog, a povezuje Galata most.

Statistike govore da današni Istanbul broji preko šest miliona stanovnika, sa preko sto hiljada turista dnevno. Uprkos svojoj veličini on nije skupa metropola, potpuno je prilagođen masama turistia, a o svemu se možete dogovarati sa Turcima. Puno toga se da videti, probati, kupiti i doživeti za razumnu cenu.

Neverovatno dinamičan grad, pravi megalopolis, a o tome šta je novo, a posebno zanimljivo u Istanbulu pratite na našem video vodiču, u odeljku putopisi o Turskoj. Turistički vodič se stalno ažurira marljivo probranim, a pre svega smisleno odabranim pričama sa putovanja iz svih delova Turske. Drugi pragmatični savet je sledeći: fotografisanje je u Istanbulu dozvoljeno svuda. Tako da ponesite rezervne baterije i dovoljno memorije, jer posle dugo vremena samo slike iznova osvežavaju emociju doživljenog.

Šta videti u Starom evropskom delu Istanbula

Aja Sofija

1) Aja Sofija – nekad najveća hrišćanska crkva na svetu, pa najveća džamija, danas muzej – vreme potrebno za ulaz i obilazak je oko sat vremena – ulaz se plaća 20 lira; Pogledajte detaljnu reportažu na forumu. Nije prijatno gledati ostatke mozaika prekrivene arabeskama, al istorija je učinila svoje.

2) Tri obeliska; Prva 3 lokaliteta su zaštitni znaci Istanbula i nalaze se jedno do drugog, na platou zvanom Sultanahmet;

3) Rimski podzemni rezervoar za vodu „Cisterna Basilica„, na mapi označen kao Yerebatan – nalazi se preko puta Aja Sofije, tj. preko puta glavne ulice u tom delu grada, kojom prolazi laki metro – vreme potrebno za ulaz, obilazak i kafu (čak su u sred toga pod zemljom napravili i kafe) je pola sata do 40 minuta – ulaz se plaća 10 lira;

OBAVEZNO posetiti, ambijent je prilično nestvaran. Pola sata provedenih tamo ostavlja vrlo jak utisak.

Plava džamija (Blue Mosque)

4)  Plava džamija (Blue Mosque)jedna od 3 najveće džamije u Turskoj, i jedina pored one u Meki sa 6 minareta, impozantna i spolja i iznutra, obavezno uđite, izuvanje naravno obavezno, dobija se kesa za obuću – vreme potrebno za ulaz i obilazak 20 minuta do pola sata – ulaz je bespatan;

5) Topkapi palata – palata sultana od 15. do 19. veka – nalazi se odmah iza Sultanahmeta tj. Aja Sofije – po izgledu, parku u kom je smeštena, mestu na kom se nalazi i pogledu odatle jako podseća na Kalemegdan – obavezno svratiti u riznicu gde se nalazi drugi najveći dijamant na svetu i popiti kafu na terasi kafea sa pogledom na Bosforu – vreme potrebno za sve je bar 3 sata, gužve su ogromne, pa dođite što ranije. Ulaz se plaća 20 lira;

6) Egipatski bazar na Misirli čaršiji – tzv. „Pijaca začina i slatkiša“ – mesto odakle nećete lako izaći. Na forumu je ova pijaca detaljno foto dokumentovana.

Totalno živopisno i egzotično, osećaš se kao u nekoj od emisija serijala „Svet na dlanu 🙂 Vreme potrebno za obilazak minimu sat vremena, u zavisnosti od emocije prema slatkišima i začinima. Sa slika se da videti veliki izbor ratluka, alve, bombona, njihovih sitnih kolača i poslastica, začina, čajeva, egzotičnog voća.Misirli Čaršija

7) Sulejmanova džamija – takođe jedna od tri najveće u Turskoj – nije obavezno, trenutno se renovira, pa se ne može bog zna šta videti;

8) Valensov akvadukt – jedan od najbolje očuvanih rimskih akvadukta u Evropi, impozantnog izgleda, zaista vredi videti;

9) Sirkedži, kultno mesto iz romana Agate Kristi i nekadašnja poslednja stanica Orijent Ekspresa – veoma impresivna zgrada, vrlo egzotično. Ako putujete vozom, onda obavezno obiđite zgradu, a ako dolazite autobusom, od Sultanahmeta je udaljna pola sata opuštene šetnje.

Arheološki muzej u Istanbulu10) Grand Bazar na Kapali čaršiji – ogroman starinski bazar sa stotinama radnjica sa suvenirima, tkaninama, nakitom, odećom, raznim sitnicama. Neverovatan utisak je da skoro svaki trgovac razume srpski. Vreme potrebno za obilazak dva do četri sata, u zavisnosti od pola. Cenkanje je obavezno.

11) Kafić Pjer Loti na Ejupu sa upečatljivim pogledom na Zlatni Rog. Više o njemu u reportaži ovde.

I kao šlag na torti, preporučujemo Arheološki muzej u Istanbulu. Jedan od svakako najbogatijih muzeja antičkim kulturnim nasleđem na svetu. Ulaznica je 10 lira, a kad jednom uđete, Antički svet zadržaće vas više časova. Uživajte u slikama na forumu.

Šta videti u evropskom delu Istanbula

Kula GalataU novom evropskom delu Istanbula posetiti sledeće:

1) Galata kula – vidikovac sa kog se pruža fenomenalan pogled na stari evropski deo grada, na zaliv Zlatni rog (Halic), na Bosfor sa njegovim mostovima i na azijski deo grada – vreme potrebno za ulaz i razgledanje pola sata – ulaz se plaća 10 lira; Obavezno posetiti i to u suton, kada su boje čarobne, kao na prvoj slici.

Dolombahče palata 2) Palata Dolmabahče – palata Sultana iz 19. veka, nalazi se tik uz more – po mnogima među 5 najlepših palata Evrope, takođe i jedna od najvećih (285 prostorija, obilazi se naravno samo 15-ak glavnih), glavni ulaz je sa mora što daje poseban šmek – vreme potrebno za ulaz i obilazak dva sata – ulaz se plaća 20 lira; Obratite pažnju i na izuzetnu džamiju pored palate.

3)  Tržni centar Dževahir – treći najveći tržni centar u Evropi – na mapi crna tačka pored parka Šišli – ako idete prevozom tačno 7 stanica bilo kojim busom koji ide od trga Taksim pa do parka Šišli, kod njih za razliku od nas na busevima sve lepo piše, čak i usputne stanice 🙂 Ako se odlučite da tu nešto i pojedete posetite etno restoran „Gelik“. Inače od Galata kule imate uzbrdo 10 minuta i izlazite na početak pešačke zone Ištiklar – turska Knez Mihailova, samo duplo duža – takođe puno radnji, kafića i restorana, završava se na Trgu Taksim; Vožnja tramvajem obavezna. Sve je deteljno dokumentovano na forumu.

Šta videti u azijskom delu Istanbula

prodavac sokova ispred Sulejmani džamije

1) Vidikovac Čamlidža – najlepši noćni pogled, vidi se ceo Istanbul sa sve Bosforom i njegovim mostovima – jedan od najlepših utiska koje ćete poneti kući. Nažalost nije moguće doći gradskim prevozom jer je prilaz autobusom jako težak, turistički busevi se jedba popnu, tako da bi tamo mogli samo kolima ili taksijem, pri čemu nažalost nikad se ne zna koliko bi taksi izašao – ako budete smešteni u starom evropskom delu grada odlazak tamo zbog udaljenosti od centra i vremena koje potrebno da stignete (morate prvo preko jednog mosta u novi evropski deo grada pa onda peko drugog u azijski deo) a donekle i nepristupačnosti, zavisi od toga koliko ostajete, ali ako idete idite obavezno predveče ili uveče, tada je doživljaj nemerljivo lepši!

Ako planirate ozbiljnu kupovinu najkorisnija reportaža o jeftinom šopingu u Istanbulu vas čeka.

Eto, za sve one koje su bili u dilemi da li posetiti Istanbul, verujem da su se prelomili. Danas su turističke agencije jako konkurentne kada je odlazak u Stambol u pitanju.

Savete kako se najjeftinije organizovati za individualano putovanje smo detaljno prezentovali u donjem delu ovog putopisa, a jeftin hotel možete naći na ovom linku. Budite pažljivi i po svaku cenu izbegavjte čistače cipela, koji će slučajno ispuštati četke pored vas, a kasnije tražiti i do 20 evra. Uživajte u cenkanju, i ponesite što više para, jer ima se puno toga za kupiti!

Galata Most
Galata Most preko Zlatnog roga u suton. Fotografija je snimljena sa kule Galate.

Priči o Turskoj nikada dosta. Jedna od naših želja je da TT Group postane najveća online riznica tekstova orijentalne tematike na srpskom.

Za sada nam dobro ide, jer svakim danom dobijamo sve više vernih čitalaca, ali ono što je iznenađujuće i za pohvalu i odličnih pisaca i putopisaca.

Pozivamo svakog ko ima zanimljiva  iskustva sa istoka vredna širenja da nam se pridruži i ispriča svoju priču.

Dodatne znamenitosti Istanbula

Naravno Istanbul ima još mnogo toga, te evo i dodatnih znamenitosti koje su do danas nezaobilazne atrakcije jedinog višemilenijumskog grada na dva kontinenta. Ipak, Istanbul je ono jezgro turske pripovesti oko kojeg se sve vrti. Bogatstvo i lepota ove zemlje na zapadu istoka i na istoku zapada najbolje se ogleda u raskošnim suprotnostima i neočekivanim mešavinama kultura, običaja i tradicija koje postoje u njenom najvećem gradu.

Istanbul je jednako ekonomski, koliko i kulturno-istorijski centar Turske, a znamenitosti se ovde sreću na svakom koraku. Nimalo ne zaostajući za razvijenim metropolama sveta, ovaj grad će vam ponuditi sasvim dovoljno od moderne kulture i arhitekture savremene Turske, ali kada se iza tog modernog sjaja pogleda dalje sa svih strana se nailazi na očuvane i neprocenjive spomenike kultura koje su ovde ostavile svoj trag – grčke, rimske, vizantijske, arapske, otomanske.

 

Zlatni rog

Zlatni rog

Zlatni rog iz vazduha
Zlatni rog iz vazduha (Google Earth)

Zlatni rog ime je bosforskog estuara koji zajedno sa Mramornim morem okružuje poluostvo koje se danas naziva i „istorijsko poluostrvo“ i predstavlja stari deo Istanbula. Na mestu svog širokog uliva u Bosfor i Mramorno more, Zlatni rog je dovoljno dubok da bi baš tu formirao prirodnu luku koja je igrala presudnu ulogu u mnogim istorijskim događajima prilikom borbi za ovaj grad.

Evropski deo Istanbula podeljen je na stari i novi deo upravo Zlatnim rogom. Ovaj rukavac dugačak je 7,5 kilometara i u svom najširem delu razdvaja dva kopna na udaljenost od 750 metara. Najveću dubinu dostiže upravo na mestu ulivanja u Bosfor, 35 metara. Preko Zlatnog roga pružaju se četiri mosta, a gradi se i peti, koji će povezati stari i novi grad linijama metroa.

Zlatni rog imao je tako veliku ulogu u istorijskim dešavanjima oko bitaka za Konstantinopolj (odnosno aktuelno ime tokom vremena) da se slobodno može tvrditi da ovaj estuar nije samo geografski odredio grad, već je bio autor i ključni faktor njegove istorije, kulture, religije, umetnosti i arhitekture.

Kada danas govorimo o Istanbulu, to je grad na mnogo većoj površini nego što su bili njegovi gradovi preteče na ovom prostoru. Grad koji su osnovali stari Grci i nazvali Vizant, koji je obnovio car Konstantin i imenovao ga Konstantinopolj, potonji Carigrad, Istanbul iz doba Otomanskog carstva, nalazio se upravo na poluostrvu koje je omeđeno Zlatnim rogom i danas je poznato kao Stari grad. Zlatni rog je tako bio prirodni bedem čitavog grada u odbrani od osvajača.

Duž obale kojom se pružao Zlatni rog grad je bio dodatno obezbeđen i visokim zidinama koje su ga štitile od napada sa mora. U svrhu odbrane veliku ulogu je igrao i ogromni, dugački lanac. On se pružao na ulazu u rukavac spajajući dve obale, ali sprečavajući brodove da bez oštećenja prođu preko njega. Svaka ofanzivna taktika morala je pronaći način kako izaći na kraj sa Zlatnim rogom i lancem koji poput brave zaključava njegova vrata.

Zlatni rog
Strateško prostiranje Zlatnog roga

Lanac se pružao od samog Konstantinopolja do kule Galata na suprotnoj obali. Istorija beleži tri slučaja da je lanac u borbama za grad bio „prevaren“ i svaki svedoči o tome koliko je sile ili domišljatosti bilo neophodno da se savlada ova prepreka.

Najpre su Kijevski Rusi napali Konstantinopolj u desetom veku. Zamku sa lancem izbegli su tako što su brodove iskrcali na obalu i kopnom zaobišli sa njima Galatu, da bi ih ponovo vratili u more, gde su ipak bili poraženi. Tokom Četvrtog krstaškog rata, venecijanski brodovi su 1204. naišli na prepreku na ulazu u Zlatni rog, ali su je savladali silom, jakim udarcima borbenog ovna. I sultan Mehmed Osvajač 1453. sukobio se sa ovom preprekom pri osvajanju budućeg Istanbula. On je lanac najpre pokušao da slomi upotrebom sile, ali, kada se to pokazalo uzaludnim, iskoristio je oprobanu taktiku Rusa, izvukao brodove na kopno i tek iza Galate ih vratio u more. Tim manevrom jeste omogućen prostor jačoj kompnenoj ofanzivi kojom je pao grad.

Po padu Carigrada, na obalama Zlatnog roga, u četvrtima Fener i Balat, naseljeno je pravoslavno grčko stanovništvo, Jevreji, italijanski trgovci koji su ostali u Turskoj i drugi nemuslimani. Ovaj deo obale dugo je bio neatraktivna industrijska zona. Međutim, nedavnim novim urbanističkim rešenjima, obale su pretvorene u uređene kejeve, zabranjeno je ispuštanje industrijskih voda u rukavac i on je stoga dobio prostor i turističku pažnju kakvu i zaslužuje. Za nas sa Balkana veoma je zanimljiva bugarska pravoslavna crkva izgrađena od gvožđa.

O poreklu samog imena Zlatni rog postoje različite teorije. Tako je, po jednoj, poreklo imena izvedeno na osnovu zlatnog odsjaja koji ovde voda dobija na suncu. Po drugima, koji zastupaju prozaičnu varijantu, tajna je u trgovini koja se obilato odvijala na obalama rukavca i donosila bogatstvo trgovcima. Sam rukavac oblikom podseća na rog, a oko tog roga vlada obilje, pa tako on ostavlja utisak roga punog zrelog voća, mitskog simbola bogatstva.

Čuveni most Galata

Galata most

Kako je značajan položaj Zlatnog roga, tako moraju biti značajni i mostovi koji spajaju obale koje on razdvaja. Danas stari i novi grad u Istanbulu spajaju četiri mosta, jedan se gradi, a mi ćemo priču početi jednim koji je davno planiran, ali još uvek nije ugledao svetlost dana.

Drvena Galata
Drveni Galata most

U pitanju je priča koja povezuje čuveni grad sa čuvenim renesansnim umetnikom, naučnikom, arhitektom, inženjerom, Leonardom da Vinčijem. Naime, Sultan Bajazit II naručio je od velikog Italijana da osmisli građevinu koja će povezati obale oko Zlatnog roga. Plan je isporučen 1501. godine u vidu skice mosta koji je trebalo da bude dugačak 240 metara čime bi predstavljao najduži most na svetu u tom ternutku.

Međutim, inovativni konstruktivni principi bili su previše zahtevni za graditelje tog vremena jer je taj princip gradnje unapređen tek tri stotine godina kasnije. Ipak, postoje informacije da turska vlada razmišlja o tome da se most u budućnosti izgradi po prvobitnoj zamisli.

Iako Leonardov projekat nije uspeo, Zlatni rog postao je čuven po jednom mostu. To je most Galata koji još od devetnastog veka predstavlja inspiraciju kako turskim, tako i evropskim pesnicima i slikarima.

Prvi Galata most konstruisan je 1845. od strane sultanije Valide, majke sultana Abdul Medžida i nazivao se Cisr-i Cedid, iliti Novi most. Bio je napravljen od drveta i svoju funkciju obavljao je tokom 18 godina. Preko njega je prvi prešao sam sultan, a za sve ostale, osim za vojnike, prelaz preko mosta se naplaćivao sve do tridesetih godina dvadesetog veka.

Ovaj most je zamenjen novim, takođe drvenim mostom pod pokroviteljstvom sultana Abdul Aziza, u okviru preuređenja grada uoči posete Napoleona III Istanbulu. 1875. godine izgrađena je treća verzija mosta od strane unajmljene britanske kompanije. Most je bio dugačak 480 i širok 14 metara i koristio se sve do 1912. kada su nemački graditelji napravili četvrtu verziju Galata mosta, dugačkog 466 i širokog 26 metara. Ovaj most još uvek je u sećanju mnogima s obzirom na to da je bio u funkciji sve do 1992. kada je ozbiljno oštećen u požaru.

Peti Galata most, onaj koji je i danas u upotrebi, izgrađen je 1994. na samo pet metara od pređašnjeg mosta. Mnogi delovi starog mosta preneti su i ugrađeni u novu konstrukciju koja je dugačka 490 i široka 42 metra. Most je pokretan i ima glavni luk dužine 80 metara. Automobili se kreću u tri trake, a nedavno je ugrađena i tramvajska infrastruktura preko mosta. Takođe, postoji i dovoljno širok trotoar za pešake, što je, zajedno sa električnom prugom,  retkost kada su u pitanju pokretni mostovi.

Šetnja preko mosta Galata jedna je od stvari koje se moraju uraditi pri poseti Istanbulu, kao što je i sam most jedan od zaštitnih znakova grada. Dok na svojim nogama prelazite most koji spaja dve civilizacije, ostavljajući ispod sebe nekada neosvojivi Zlatni rog,  možete da bacite pogled na egzotični pejzaž Bosfora i sam grad, preko ramena brojnih ribolovaca koji sa mosta zabacuju svoje udice.

Pogled na Istanbul, kako kažu, najlepši je u suton, pa tada treba planirati i šetnju mostom. Ukoliko pritom ogladnite, na mostu ima kako jeftinijih tako i luksuznih restorana i kafea, sa morskim plodovima koji mame svojim mirisom, kafom, čajevima i čuvenim turskim slatkišima. Animatori ispred svojih restorana veštinu zavođenja turista uvežbavaju decenijama, a ponekad su toliko uporni pa insistiraju da popijete besplatni čaj ili rakiju.  Verujte, ukusi su odlični. Svakako probajte sendvič sa ribom spremanom na ćumuru, košta oko 2 Lire i ovo je autentičan turski specijalitet. Kolikovijalno se naziva balik ekmek i sprema od sveže ribe ulovljene u Bosforu ili Mramornom moru.

Balik ekmek (sendvič sa ribom)
Balik ekmek (sendvič sa ribom) koji se prodaje oko Galata mosta

Ne treba zaboraviti koliko je ovaj most bitan kao kulturna spona između dva načina života. Naime, odmah po padu Carigrada pod tursku vlast u 15.veku nastalo je raslojavanje koje je dovelo do toga da je jednu obalu Zlatnog roga naselilo muslimansko stanovništvo koje je negovalo tradicionalni, mirniji način života, dok su na suprotnoj obali bili Jevreju i hrišćani, među kojima i pravoslavci i katolici, pa je ta mešavina vera i naroda stvorila i jednu moderniju kulturu. Ta razlika može se i danas videti na samim ulicama sa suprotnih strana mosta.

Dakle, obavezno upišite Zlatni rog i Galata most kao dodatni par atrakcija u spisak stavki koje se moraju posetiti u Turskoj. Najbolje je uživati u panorami Zlatnog roga sa Ejupa, o kojem smo veoma iscrpno pričali, ili iz kule Galate, čuvara ovog mosta.

Muzej tepiha i ćilima

Muzej tepiha i ćilima u Istanbulu

Kaliografija i arabeska su umetnički motivi neotuđivo povezani sa islamskom umetnošću. Ukoliko apstrahujemo religijsko tumačenje, njeno bogatsvo motiva i šarenilo boja, fantastično se kombinuju u mnogobrojnim dezenima tepiha i ćilima. Pre nego odlučite da li će neki od njih sa Grand Bazara ukrašavati vaš enterijer, predlažemo da posetite najveći muzej tepiha i ćilima u ovom delu sveta.

Muzej tepiha i ćilima
Muzej tepiha i ćilima
Turski tepisi na Grand Bazaru
Turski tepisi na Grand Bazaru, za više kliknite na sliku

U muzeju se nalaze unikati ovih rukotvorina iz 12. veka, koji datiraju sa prostora Anadolije, Kapadokije, Jedrena, Izmira i tako dalje. Radno vreme muzeja je od 09.00 do 6.00 osim nedelje i ponedeljka. Sam muzej se nalazi pored Plave Džamije. Pored muzeja postoji stanica za laki metro.

Bosforski most

Bosforski most

Jedna od savremenih, impozantnih međukontinetalnih građevina je Bosforski most. Ako boravite u Istanbulu više od 3 dana,  jedan dan iskoristite za posetu azijskom delu. Ako krenete gradskim prevozom, ili taksijem ali po unapred dogovorenoj ceni, uživajte u panoramama koje se smenjuju sa Bosfora. Ljubitelji noćne fotografije imaće inspirativan prizor koji treba ovekovečiti jer egzotično osvetljenje su projektovali najveći majstori svetla.

Bosforski most
Bosforski most

Spomenimo da se Bosforski most proteže između mesta Bejlerbeji i Ortakoj kvarta. Sam most, viseće konstrukcije čine  međusobno povezane horizontalne trake sa dve kule. Visna kula je oko 165 m i napravljene su od visoko otpornog čelika. Visina između centra mosta i nivoa mora je 64 metara što govori da se radi o respektabilnom arhitektonskom podvigu.

Unutar kula postoje liftovi za putnike. Most je dugačak 1.560 metara, a rastojanje između kula je 1.074 metara. Dnevni saobraćaj je oko 180,000 vozila. Spomenimo da pešačenje preko mosta nije praksa, pa imajte na umu ovu činjenicu. Od praktičnih servisa podsećamo vas da mapu grada imate ovde, a dugoročnu prognozu vremena za čak 10 dana možete pratiti ovde.

Devojačka kula

Devojačka kula – upečatljiv detalj Mramornog mora

Devojačka kula je još jedan upečatljiv detalj koji se masovno koristi kao motiv u turističkim brošurama, turskim serijama, TV prilozima i slično. Ako se odlučite na odlazak na Prinčevska ostrva verovatno ćete proći pored nje.

Devojačka kula
Devojačka kula (Maidens Tower)

Strateški omeđena grebenima u blizini mesta Uskudar, gde se spajaju Bosfor i Mramorsko more ova kula svetionik je inspirisala mnoge stvaraoce još iz antičkih vremena. Pa tako u antičkoj mitologiji, Hera iz Afroditine kapele u Sestos-u se zaljubila u Leandrosa. Ushićen ljubavnim zanosom, Leandros je svake noći preplivavao more kako bi se sretao sa svojom izabranicom. Jedne noći, usled jakog vetra, vatra na kuli se ugasila i Leandros izgubivši pravac se udavio. Zbog ovoga se Hero bacila u more, a sam svetionik dobio ime po njoj.

U vizantijskom periodu tkani su drugačiji mitovi. Pa tako, poznata vračara toga vremena prorekla je vizantijskom caru da će njegova kćer stradati od ujeda otrvone zmije. Čuvši to, car je dao da se napravi mali zamak na grebenima u kome je čuvao svoju kćer. Ali jednoga dana, sa svežim grožđem stigla je i zmija koja se slučajno krila u korpi grožđa i proročanstvo se obistinilo. Devojka je umrla, a kula je nasledila njeno ime.

Istorijski ova građevina se prvi put pominje u 12-om veku. Podaci svedoče da je za vreme Cara Manuela Komnena (1143-1180) izgrađena mala utvrda radi bolje navigacije i opažanja brodova koji su prilazili Zlatnom rogu. Kao takva, bila je obavezan detalj na svim trgovačkim srednjevekovnim mapama i putokazima kao tačka carinske kontrole.

Danas se u njoj vide minijature načinjene u Otomanskom periodu. U zemljotresu 1510-te godine biva oštećena, a obnovljena je po naredbi Javuz Selim Sultana.

Bejlerbeji palata

Palate najbolje oslikavaju veličinu jednog podnevlja, jedne nacije, njenih vladara i tako redom. O Topkapi palati već smo pisali, a o Dolombahče palati vas ubrzo očekuje jedna prezentacija krcata slikama. Ovog puta tema je Bejlerbeji palata. Ovo je palata koja Istanbulu daruje evropsku nit obavijenu oko otomanske odore.

Bejlerbeji palata
Bejlerbeji palata

Palata je izgrađena između 1861. i 1865. godine kao letnja rezidencija najviših diplomatskih zvaničnika.

Sam kompleks se sastoji od letnjikovca uz more, dela namenjenog muškarcima (selamlik) i naravno harema (ženskog dela). Unutar dvospratne palate postoji 6 velikih salona sa 24 soba. Prvi sprat Bejlerbeji palate je u potpunosti izgrađen od mermera. Unutrašnjost i spoljašnost je simetrična sa izuzetno elegantnim detaljima. Enterijer soba, saloni i tavanice su tipično ukrašene u rokoko stilu. Enterijeri imaju epski izgled sa dragocenim vazama, kristalom na sve strane, nameštajem od orahovine sa umetnutim sedefima, vrhunskim porcelanom što je karakteristika sjaja vremena njenog ustrojstva.

Enterijer palate
Enterijer palate

Otvorena je za posete svakog dana od 9:00 ujutru do 17:00 časova poslepodne osim Ponedeljka i Četvrtka po ceni od 10 turskih lira. Posle ovih, ako možemo reći, romantičnih znamenitosti, na redu su dva vojno istorijska kompleksa.

Anadolijska tvrđava

Ako vozom ulazite u Istanbul, obilazićete kilometre drevnih zidina Konstantinopolja. Na primer, o Beogradskoj kapiji pričali smo ovde, a panoramu sa preživelih zidina sa Bosforom na horizontu možete pogledati i iz Topakapi palate.

Anadolijska tvrđava
Anadolijska tvrđava

Na najužem delu Bosfora, koji iznosti nešto više od 650 metara, sa azijske strane podignuta je Anadolijska tvrđava. Ovo je u principu zamak koji se nalazi na ušću reke Goksu (Aretas) u Bosfor.

Anatolijsko utvrđenje je izgrađeno u tipičnom otomanskom arhitentonskom stilu. Ovaj hisar, što bi rekli naši stari, karakteriše centralna donžon kula visine oko 25 metara koju omeđuje petougaoni zid. Po uglovima zidova se nalaze okrugle stražarske kule visine oko 10-15 metara. Korišćena je i kao zatvor za osuđene janičare.

Anadolijska tvrđava je danas besplatan muzej, možete zakoračiti svaki dan kroz njegove tajne, i ukoliko planirate obilazak Azijskog dela grada, ubacite ga na svoju listu prioriteta.  Neposredno uz tvrđavu postoji pristanište za trajekte pa možete i vodenim putem planirati posetu.

A sa one strane Bosfora u odnosu na Anadolijsku tvrđavu se nalazi Rumelijska tvrđava.

Rumelijska tvrđava

Dobila je ime po Rumeliji, a podignuta je od strane Mehmed II Fetiha 1451-1452. godine, par godina pred osvajanje Konstantinopolja koje će se desiti 1453. godine. Simbol je Otomanske imperije, adaptirana je u muzej, a leti se organizuje desetine kulturnih predstava.

Rumelijska tvrđava
Rumelijska tvrđava

Sama tvrđava se sastoji od tri velike cilindrične kule, koje su povezane manjim pomoćnim kulama i bedemima. Tvrđava, o čijoj uređenosti fotografije dovoljno govore, živ je svedok jednog od najvećih događaja, događaja koji je promenio obrise čovečanstva. Sa padom Konstantinopolja, naučnici, umetnici i ostali intelektualci kreću put Evrope i bivaju plodne klice humanizma i renesanse posle kojeg čovek je opet merilo svih stvari.

Putovanje sa turističkim agencijom ili u sopstvenoj organizaciji?

Odgovor na pitanje da li putovati u Istanbul preko turističke agencije ili u sopstvenoj organizaciji više je pitanje o stilu života. Naime, konformisti, više vole da im neko skocka sve, a oni na gotovom da se prepuste planiranoj trasi. Sa druge strane avanturisti i pustolovi vole da o svakoj sitnici sami donose odluke, pa na primeru Istanbula iznećemo neke opšte važeće smernice.

Turistički aranžmani za Istanbul sa aspekta cena dovedeni su do maksimalne povoljnosti. Konkurencija i potražnja jesu velike, pa agencije bukiraju smeštaj na veliko, a time i prevoz i onda na takozvanoj grupnoj kupovini dobija se cena koju pojedinačni putnik ne može da iskamči. Tako na primer, preko Argusa, avio prevoz do Istanbula, smeštaj u Hotelu sa 3 zvezdice na bazi dva noćenja sa doručkom (ukupno četiri dana u Istanbulu) sa putničikm osiguranjem, košta neverovatnih 160 Eura. Ako birate hotel sa 4 zvezdice onda je cena 190 Eura.

Slična kombinacija sa autobuskim prevozom u trajanju od 6 dana košta 130 Eura za hotel sa 3 zvezdice, te 160 Eura za hotel sa 4 zvezdica. Ovo je nešto najjeftinije na domaćem tržištu, al naravno pojedinci vole sami da izaberu tajming, tj. vole individualna putovanja pa sledeći deo teksta posvećen je ovakvim turistima.

Prevoz do Istanbula

Jedna od skupljih stavki na vašem putovanju u Istanbul je prevoz. Postoje nekoliko varijanti za prevoz, pa svakom od njih posvetićemo par pasusa:

– Auto stop
– Putovanje automobilom
– Vožnja autobusom,
– Vozom i
– Let avionom do Istanbula. Moguće je u Istanbul i brodom, al o krstarenjima drugom prilikom. Naravno, kombinacija više prevoza je uvek moguća.
1. Ako govorimo o putovanju auto stopom trebate znati da je stopiranje na auto putu zabranjeno. Naravno, maldi ljudi, mahom studenti se dovijaju na razne načine, najbolja postavka je kada stopiraju muško i devojka u paru. Krišom od policije, uz neku naplatnu rampu, parking ili kafanu iz Srbije je relativno jednostavno ubediti turskog kamiondžiju i krenuti put Bliskog Istoka. Obrnut postupak, povratak iz Istanbula put Srbije je mnogo kompleksniji, koga više zanima neka pretražuje malo ovakva iskustva po specijalizovanim forumima. Naravno, mi ne preporučujemo ovakav vid prevoza, ali pravi pustolovi kažu da je neizvesnot čekanja i konverzacija sa nepoznatim šoferima jedan od najlepših momentata putovanja.

2. Putovanje automobilom takođe ne preporučujemo za vašu prvu posetu Istanbulu. Naravno ova preporuke ne važi za eksperte za volanom, al divlji saobraćaj Istanbula nije za nekog ko nema velikog međunarodnog iskustva. Međutim, postoji puno domaćih trgovaca koji kombijima i karavanima idu po robu u Istanbul. Obično su to vredni ljudi, raspitajte se malo među vlasnicima butika ili tezgi, pa možete im se pridružiti i dati svoj doprinos za vožnju u jednom ili oba pravca. Udaljenost Beograd Istanbul iznosti nešto manje od 1000 kilometara, i u zavisnoti od gužvi na graničnim prelazima van sezone vam treba od 10 do 12 sati vožnje. U dizel varijanti sa cenom od 6-8 Eura na 100 kilometara, plus putarine treba vam do 100 Eura u jednom pravcu.

3. Stigli smo do autobusa. Ovo je verovatno najispaltiviji prevoz, a relacija je sledeća. Iz Niša idete autobusom do Sofije. Iz Sofije na svakih sat vremena imate direktne linija za Istanbul.

Polazak iz Niša, 04:30 Niš-ekspres NIŠ-SOFIJA dolazak 07:45
Polazak iz Niša, 16:00 Niš-ekspres NIŠ-SOFIJA dolazak 21:00

Iz Sofije za Niš,

Polazak iz Sofije, 07.07 07:30 Matpu SOFIJA-NIŠ 10:30
Polazak iz Sofije, 07.07 15:00 Niš-ekspres SOFIJA-NIŠ 19:00

Cena karte u jednom smeru je 1250 dinara plus 100 dinara stanične usluge. Cena karte u jednom smeru iz Sofije do Istanbula se kreće od 20 Eura pa naviše, a cena povratne karte se može naći i od 33 Eura u zavisnosti od prevoznika.

3. Voz,  najromantičniji prevoza za Istanbul. Zamislite da sa voljenom osobom rezervišete spavaću sobu i Orjent Ekspresom u cik zore ulazite u grad koji je bio žila kucavica čak četiri velike imperije: Rimskoj, Vizantijskoj, Latinskoj i Otomanskoj. Ako niste pasionirani ljubitelj vozova ovo je najsporiji vid prevoza za posetu Istanbulu. Savet je da od Sofije obavezno rezervišete spavaća kola. Dešava se da taman kad zaspite,  probude vas carinici zbog odlaska na šalter za carinjenje.

Ako se ipak odlučite za ovaj vid prevoza obavezno rezervišite povratnu kartu, jer ovim prevozom putuje puno mladih iz Španije, Francuske; totalno internacionalna atmosfera u vozu i ume da bude gužva. Povratna karta od Beograda do Istanbula je oko 80 Eura, za mlađe od 26 negde oko 50, a dodatak za kušet kola je od 10 do 20 Eura u zavisnosti od klase koju izaberete.

Sirkeči - železnička stanicua
Sirkeči – železnička stanica u Istanbulu i poslednja stanica Orjent Expresa

4. Na redu je avio prevoz za Istanbul. Preleteti Balkan je uvek interesantno, dužina leta je oko 800 kilometara, a aerodrom u Istanbulu je odlično povezan sa svim većim u svetu. Ako planirate da uštedite na ovom vidu prevoza, merkajte karte po nekoliko meseci unapred. Aktuelna cena povratne karte do Istanbula je u trenutku pisanja ovog teksta preko Air Serbia oko 17000 dinara. Cene taksija od aerodorma pogledajte u donjem delu teksta.

Smeštaj u Istanbulu

Nakon odabira prevoza, sledeća tema je smeštaj. Smeštaj u Istanbulu je toliko raznovrstan kao verovatno nigde u svetu.

Pored hotela i hostela, postoje i putničke kuće za mlade za koje se malo zna, a generalno Turci na Couch surfing-u su prepoznati kao dobri domaćini. Naravno, smeštaj u Istanbulu iziskuje posebnu pažnju, pa o njemu u nekom od narednih tekstova.

I još nešto, jako važno ako dolazite po prvi put u Istanbul. Reč imaju čistači cipela i taksisti.

A čistači cipela?

Svaki grad ima svoje karakteristične trikove. Čistači cipela u Istanbulu znaju sigurno dva opasno dobra trika, a možda i više. Prvi je u tome da vas mole i preklinju da će besplatno da vam očiste cipele. Onda to urade za nekoliko sekundi i traže velike svote novca, reda veličine 10-20 Eura (20-40 Turskih Lira) sa obrazloženjem kako je njihov posao častan i dostojanstven, a ne bedan i prosjački. Da vidite samo kako glume da se ljute. Uvežbani do perfekcije. Savet je, ne nasedajte i ne dopustite im da ostvare komunikaciju sa Vama, jer ne možete posle izaći na kraj sa njima.

Drugi trik je, da čistač cipela prođe pored vas, onako zahuktan i posebnom polugom gurne četku koja mu se nalazi na zadnjem dalu ranca i četka padne pored vas. Vi kao pristojan građanin, kažete mu da mu je ispala četka. Na to, on vam se beskrajno zahvaljuje i predloži da vam očisti cipele besplatno. Vi pristanete, a posle čišćenja traži opet 10-20 Eura (20-40 Turskih Lira).

Lek je prost, nikako se ne upuštati sa njima u bilo kakvu interakciju, a ako vas nekako ubede da vam očiste cipele dajte im 2 Lire i zapretite policijom, i oni će se umiriti. Turska policija je na strani turista a čistači cipela znaju šta ih čeka ako ih neko prijavi.

Taksi u Istanbulu

Drugi standardni trik je prevencija od taksista. Naime, kao i u svim gradovima, tako i u Istanbulu koji ima oko 20,000 taksi vozila dnevno na ulicama, možete naići na svakojake šofere.

Postoje dve vrste prevara sa taksistima.

Prvi se sastoji u opšte važećem principu, da ako ukapiraju da ste turista, dolazite po prvi put u grad i ne poznajete Istanbul, prave kvazi krugove i petlje pa umesto 15 TL, oni voze dok ne naprave 50TL.

Drugi trik je izgovor da nemaju kusur, pa ako nemate sitnog novca, prosto prave pritisak usled gužve da im ostavite veliki bakšiš.

Evo standardnih cena taksija u Istanbulu

Uglavnom cene taksija su sledeće:

– Start taksi vozila je oko 3 TL,
– Na svakih kilometar taksimetar će dodavati oko 2 TL,
– Čekanje po minutu je oko 0,3 TL,
– Ne postoji dnevni i noćni red vožnje, tj. uvek je ista tarifa, pa ne nasedajte na ubeđivanje u suprotno,
Taksi od međunarodnog Ataturk aerodroma do Sultanhameta je 40TL, a do Taksima oko 50 TL. Taksi od aerodroma Sahiba Gokcen do Sultanhameta je 90TL, a Taksima oko 80 TL. Obrnuti smer košta isto.

Ako se upustite u šoping ili obilazak atrakcija Istanbula baš taksijem evo najčešćih trasa:

Od Sultanhameta do Taksima prevoz je do 15 TL, do Akmerkez Shopping Mola oko 25 TL, do Bebeka 30 TL, Besiktasa 20 TL, Buzde 30 TL, Fatiha 12 TL, Galata kule 15 TL, Pjeri Loti Kafea 20 TL, Cehavir Šoping Mola oko 15 TL, Dolmabahče palate 15 TL, Ortakoj Džamije 25 TL, Rumelijske tvrđave 35 TL i tako dalje.

Ako niste osoba sa povećim budžetom, naš savet je da koristite laki metro, koji odlično funkcioniše, ukapirate mapu Istanbula, i putujete javnim prevozom (autobusa ima u izobilju, pa doživite tursku na pravi način). Ako se ipak, odlučite za taksi, ugovorite cenu unapred i imajte uvek sitan novac! Iako su turci očajni vozači iz ugla Evropljana, generalno posmatrano taxi u Istanbulu je jedan od sigurnijih vidova transporta.

Prognozu vremena za Istanbul za 10 dana pratite neposredno pre polaska, a ako vam prestoji koji kišni dan, planirajte da isti provedete u zatvorenim muzejima poput Aja Sofije, Plave Džamije, Topkapi palate i slično. Eto, ispričali smo sve što treba da se zna, ostalo je da iznova krenete Carigradskim drumom i doživite Istanbul na nov način!

Turistički Vodič

Turistički Vodič

TT Group turistički vodič kroz vašu novu destinaciju. Moj moto: na kraju samo iskustva ostaju.

Dodajte komentar

Klikni i ostavi svoj utisak

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Komentari putnika

Pratimo se!

Podelite sa prijateljima: