DESTINACIJE  VREMENSKA PROGNOZA   SLIKE SRBIJE   PUTOVANJA FORUM   VIDEO VODIČ   KURS EVRA   MAPE   HOROSKOP  KONTAKT
Visit_Serbia

Vremenska prognoza za 10 i 7 dana za gradove u Srbiji:

Beograd
Čačak
Kikinda
Knjaževac
Kopaonik
Kragujevac
Kraljevo
Kruševac
Leskovac
Negotin
Niš
Novi Pazar
Novi Sad
Pančevo
Pirot
Priština
Ruma
Smederevo
Sokobanja
Sremska Mitrovica
Subotica
Užice
Valjevo
Vranje
Vrnjačka Banja
Vršac
Zlatibor
Zrenjanin







Pratite nas:

Pratite TT Group na twiteru







Vremenska prognoza

Vremenska prognoza koja je pri tom tačna u što dužem intervalu je i dalje veliki izazov za informacione tehnologije. Na ovoj strani dat je prikaz vremenskih prognoza najvećih gradova i turističkih mesta u Srbiji i regonu. Prikazani su aktuelni vremenski uslovi, ali i dugoročne prognoze za 7 i 10 dana. Najveći gradovi su obrađeni sa komparativnim prognozama iz više izvora za 2014. godinu. Novina je što smo uveli meteogram koji prikazuje sve atmosferske parametre u narednih 48 časova, a ažurira se u realnom vremenu.

Donje vrednosti opisuju meteorološke uslove za Beograd za 10 dana. Planirajte svoje vreme sa TT Group dugoročnom prognozom vremena!

Trenutna vremenska prognoza u vizuelnom obliku:

Ove informacije se updejtuju na nekoliko sati. Posetite nas opet za par sati, ili pogledajte video prognozu vremena i meteogram.



   

Meteo prikaz za ceo Balkan:


Video prognoza vremena za danas


Novo na turističkom video vodiču

- Kupovina zlatnog i srebrnog nakita u Istanbulu
- Antakija - grad na krajnjem jugu Turske
- Da li je vinčansko pismo najstarije pismo na svetu?
- Jeste li za Brava na Raštanu?
- Lepenski Vir u deset tačaka

Meteogram za narednih 48 sati za centralni deo Srbije

Prognoza za 48 sati

Interesovanje za vreme je verovatno staro koliko i istorija čovečanstva. Vreme, odnosno trenutno stanje atmosfere u nekom mestu, skoro svakodnevna je tema za razgovor, i zimi i leti. Atmosferu čini mešavina gasova koji su u stalnom pokretu, zagrevaju se i hlade. U atmosferi se tako neprestano dešavaju raznovrsni atmosferski procesi i vreme se neprekidno menja. Meteorologija je nauka koja se bavi proučavanjem vremena tj. atmosferskih promena. Grane fizike, najdirektnije povezane sa dešavanjima u atmosferi su termodinamika i dinamika fluida. Matematika u meteorologiji ima sličnu ulogu kao i u fizici. Ona obezbeđuje veoma pogodan i moćan metod izražavanja fizičkih ideja, kao i sredstva pomoću kojih se ove ideje mogu napisati u numeričkom obliku. Drugim rečima meteorologija koristi složen matematički aparat za opisivanje procesa koji se u atmosferi dešavaju. Ipak, kao i u fizici većina atmosferskih procesa se može razumeti i obajsniti opisno, bez upotrebe matematike. Jedan lep primer za opisivanje dešavanja u atmosferi bez upotrebe matematike je opis procesa formiranja padavina. Spomenimo da postoje i jednodimenzionalni i višedimenzionalni modeli simulacije prognoze vremena.



Vremenska prognoza za 10 dana u prestonici Srbije



Poslednji puz ažurirano: Oct 19, 2014, 11:19pm po lokalnom vremenu

DanVremeSlikaMinimalna Temperatura [°C]Maximalna Temperatura [°C]VetarVerovatnoća padavina
Danas
Oct 20
SunčanoSunčano1222 Z J Z sa 6 km na sat 0%
Utorak
Oct 21
Delimično OblačnoDelimično Oblačno1322 Z J Z sa 9 km na sat 10%
Sreda
Oct 22
KišaKiša514 Z J Z sa 16 km na sat 90%
Cetvrtak
Oct 23
KišaKiša28 Z sa 18 km na sat 80%
Petak
Oct 24
Kiša / SnegKiša / Sneg-16 J Z sa 14 km na sat 90%
Subota
Oct 25
Pretežno SunčanoPretežno Sunčano17 J Z sa 8 km na sat 0%
Nedelja
Oct 26
SunčanoSunčano212 J I sa 5 km na sat 0%
Ponedeljak
Oct 27
Pretežno SunčanoPretežno Sunčano513 J J I sa 6 km na sat 0%
Utorak
Oct 28
Delimično OblačnoDelimično Oblačno715 Z J Z sa 7 km na sat 20%

-18-18


Google
 

Vremenska prognoza za ostale države i gradove u regionu:


Crna Gora, pogledajte vremensku prognozu gradova u Crnoj Gori: Podgorica | Herceg Novi

U Bosni: Sarajevo | Banja Luka | Mostar | i ostali gradovi Bosne i Hercegovine ...

U Hrvatskoj: Zagreb | Dubrovnik | Rijeka | Split i ostali gradovi Hrvatske

Makedonija: Skoplje | Ohrid , a vreme za ostale gradove Makedonije možete pogledati ovde

Bugarska: Sofija | Varna | Nesebar & Sozopol

Turska vremeTurska vreme : Istanbul 10 dana | Bodrum i vremenska prognoza u ostalim primorskim gradovima Turske

Vreme GrčkaGrčka: Atina | Zakintos | Krf i vremenska prognoza u ostalim turističkim mestima Grčke

Slovenija: Ljubljana, Kranj

Kao i najvećih država i gradova u regionu: Nemačka | Italija | Beč 10 dana | Moskva | Prag | Budimpešta

Definicija: "Prognoza vremena ili vremenska prognoza je opšte prihvaćen naziv za meteorološke aktivnosti kojima se predviđa stanje atmosfere za konkretnu oblast u predstojećem periodu."

U praksi, vremenska prognoza je višemilenijumsko socijalizovano znanje, od empirijeskih zapažanja do najnovijih opservacija putem multivarijabilnih merenja koje obrađuju superkompjuteri zasnovani na inteligenciji veštačkih neuronskih mreža. Zadatak ovih složenih algoritama je reševanje atmosferskih n-dimenzionalnih diferencijalnih jednačina, tj. praćenje određenih stanja (temperatura, pritisak, strujanje, vlažnost vazduha i td..) sa vremenom u budućnosti na osnovu početnih uslova.

Usled naglog razvoja računarske snage, sve obimnije baze podataka sa merenjima meteo parametra, svakim danom se analizira sve više faktora što dovodi da vremenska prognoza postaje sve tačnija. Sve predikcije duže od 10 dana treba uzeti sa velikom dozom opreznosti.

Zasićenost vazduha

Pojavi padavina prethodi formiranje oblaka na nebu, skupa vidljivih sićušnih kapljica vode i/ili kristalića leda. Formiranju oblaka prethodi kondenzacija, odnosno pretvaranje vodene pare iz vazduha u tečnost. Da bi došlo do kondenzacije, vazduh prvenstveno mora biti zasićen vodenom parom. Pojam zasićenja najbolje se može shvatiti ako se zamisli zatvorena posuda do pola napunjena čistom vodom iznad koje se nalazi suv vazduh na istoj temperaturi. Kako voda počinje da se isparava sa površine, uočava se izvestan porast pritiska u vazduhu iznad vode. Porast pritiska je rezultat kretanja molekula vodene pare koji su došli u vazduh putem isparavanja. U slobodnoj atmosferi ovaj pritisak se zove pritisak vodene pare i predstavlja deo ukupnog atmosferskog pritiska koji se odnosi na sadržaj vodene pare. Kako sve više molekula napušta površinu vode, stalno rastući pritisak vazduha iznad vode nagoni sve više molekula da se vraćaju nazad u tečnost. Konačno, broj molekula vodene pare koji se vraćaju na površinu vode izjednačava se sa brojem molekula koji je napuštaju. Za vazduh u tom stanju se kaže da je zasićen, a količina vodene pare u stanju zasićenja se naziva kapacitet vodene pare. Međutim, ako se poveća temperatura vode i vazduha u zatvorenoj posudi, više vode će ispariti pre nego što se uspostavi ravnoteža. Stoa je na višim temperaturama, potrebna veća vlažnost da bi vazduh bio zasićen. Drugim rečima, kapacitet vodene pare zavisi od temperature. Sadržaj vodene pare u vazduhu izražava se i pomoću relativne vlaćnosti. Relativna vlažnost vazduha na datoj temperaturi je odnos količine vodene pare u vazduhu i kapaciteta vodene pare na toj temperaturi.

Formiranje oblačnih kapljica i oblaka

Prvi preduslov za kondenzaciju je, dakle, da vazduh bude zasićen, odnosno da relativna vlažnost vazduha bude 100%. Drugi preduslov za kondenzaciju u atmosferi je postojanje površine na kojoj bi vodena para mogla da se kondenzuje. U slučaju rose, u ovu svrhu služe objekti na zemlji ili pored nje. Kada se kondenzacija dešava u vazduhu iznad zemlje, sićušne čestice poznate kao jezgra kondenzacije služe kao površine za kondenzaciju vodene pare. Postojanje jezgara kondenzacije je veoma značajno. Kada ovih jezgara ne bi bilo, za formiranje oblaka bi bila potrebna relativna vlažnost blizu 400%. Srećom, u atmosferi se nalazi mnoštvo jezgara kondenzacije, kao što su mikroskopska prašina, dim i čestice soli pa je relativna vlažnost u retkim slučajevima veća od 101%.

Pri kondenzaciji, početna brzina rasta oblačnih kapljica je velika, ali se ona brzo smanjuje, jer višak vodene pare lako potroše brojne čestice koje se u tome takmiče. Tako nastaje oblak koji se sastoji od milijardi sićušnih vodenih kapljica, sa prečnikom u proseku manjim od 10 mikormetara. Ovako male oblačne kapljice imaju i veoma malu brzinu padanja, pa one praktično lebde u vazduhu. Pri napuštanju baze oblaka, oblačne kapljice bi isparile već nekoliko metara ispod baze oblaka na putu ka zemljinoj površini čak i u slučaju veoma hladnog vazduha.

Spori rast oblačnih kapljica dodatnom kondenzacijom i ogromna razlika u veličini između oblačnih kapljica i kišnih kapi govori da za formiranje dovoljno velikih kapi koje padaju kao kiša nije presudna samo kondenzacija. Kišna kap koja je dovoljno velika da stigne do zemlje, i da ne ispari, sadrži, grubo rečeno, milion puta više vode od oblačnih kapljica. Stoga, da bi se formirale padavine, milioni oblačnih kapljica se nekako moraju spojiti u kapi, dovoljno velike da se održe tokom padanja. Beržeronov proces i proces spajanja sudarima dva su predložena mehanizma za objašnjenje ove pojave. Ovde će biti opisan jedan od njih.

Čuveni švedski meteorolog Top Beržeron je na interesantan način otkrio značaj kristla leda za iniciranje padavina u prehlađenim oblacima. Proces formiranja padavina za koji je on, na osnovu svojih zapažanja, dao objašnjenje nazvan je – Beržeronov proces.

U februaru 1922. Beržeron je proveo nekoliko nedelja u planinskoj banji. Na brdu u toj banji se često javljaju prohlađeni stratusni oblaci (niski slojasti oblaci po svom izgledu slični magli). Šetajući se duž uskog puta kroz jelovu šumu paralelno konturama obronka, Beržeron je primetio da pri temperaturi od recimo -5 do -10 stepeni C „magle“ nema duž puta, a da pri temperaturama većim od 0 stepeni C magle ima svuda između drveća.

Razlika je bila jako upečatljiva i Beržeron je zaključio da nije mogla poticati samo od mehaničkog zarobljavanja kapljica. U njegovoj svesti, tokom ovih šetnji, skriveno su ležali principi termodinamike koje je mnogo godina ranije čitao u knjizi nemačkog naučnika Alfreda Vegenera. Vegener je ukazao na to da je pritisak pare leda manji od pritiska pare vode na istoj temperaturi. Na osnovu toga, Beržeron je zaključio da će kristali leda kada se pojave u sred oblaka prehlađenih kapljica, brzo rasti na račun molekula vode koji difunduju ka njima iz kapljica koje se isparavaju. Shvatio je da se pri -10 stepeni C, na igličastim granama jela pokrivenim kristalima leda dešava upravo ovaj proces. Neke kapljice su, naravno, direktno zarobljene „mrežom“ jelovih iglica.

Na osnovu ovih opažanja, Beržeron je objasnio proces nastajanja padavina koji se zasniva na dva interesantna svojstva vode. Prvo, oblačne kapljice se ne mrznu na 0 stepeni C kao što bi se očekivalo. U stvari, čista voda, koja lebdi u vazduhu, ne smrzava se dok temperatura vazduha ne dostigne -40 stepeni C. Voda u tečnom stanju ispod 0 stepeni C se uobičajeno naziva prehlađenom. Prehlađena voda se lako mrzne ako je dovoljno uzburkana. To objašnjava zašto avioni skupljaju led kada prolaze kroz tečan oblak sačinjen od prehlađenih kapi. Pored toga, prehlađene kapi se mrznu u kontaktu sa čvrstim česticama koje imaju oblik kristala sličan kristalima leda. Ove čestice se zovu jezgra mržnjenja. Potreba za jezgrima mržnjenja, da bi započeo proces mržnjenja, slična je potrebi za jezgrima kondenzacije u procesu kondenzacije. Međutim, nasuprot jezgrima kondenzacije, jezgra mržnjenja su veoma raspršena u atmosferi i u opštem slučaju ne postaju aktivna dok se temperatura ne spusti do -10 stepeni C ili niže. Samo na temperaturama dosta nižim od temperature mržnjenja kristali leda će početi da se formiraju u oblacima, a čak i pri tako niskim temperaturama biće ih malo i biće daleko jedni od drugih. Nastali kristali leda počinju da se takmiče sa prehlađenim kapljicama za trošenje vodene pare iz oblaka.

To vodi do drugog interesantnog svojstva vode. Kada je vazduh zasićen (100% relativna vlažnost) u odnosu na vodu, on je prezasićen (relativna vlažnost veća od 100%) u odnosu na led. Iz tabele se vidi da na -10, kada je relativna vlažnost 100% u odnosu na vodu, relativna vlažnost u odnosu na led je blizu 110%. Tako kristali leda ne mogu mirno da postoje pored kapljica vode, jer se vazduh uvek „pojavljuje“ prezasićen u odnosu na kristale leda. Tako kristali leda počinju da troše „višak“ vodene pare, to smanjuje relativnu vlažnost oko kapljica. Za uzvrat, kapljice vode isparavaju kako bi nadoknadile količinu vodene pare u vazduhu koja se smanjuje, na taj način obezbeđujući kontinualni izvor pare za rast kristala leda.

Temperatura u CRelativna vlažnost u odnosu na led (%)Relativna vlažnost u odnosu na vodu (%)
0100100
-5100105
-10100110
-15100115
-20100121

Kako nivo prezasićenja, u odnosu na led, može biti veoma visok, rast kristala leda je u opštem slučaju tako brz da stvara dovoljno velike kristaleda bi počeli da padaju. Tokom padanja, ovi kristali leda se uvećavaju, pošto naleću na oblačne kapi koje se na njima mrznu. Kretanje vazduha nekad razbija ove fine kristale, a delovi na koje se oni raspadnu služe kao jezgra zamrzavanja za druge kapljice tečnosti. Tako se razvija lančana reakcija; stvaraju se mnogobrojni kristali leda koji se uvećavanjem razvijaju u veće kristale – pahuljice. Kada je temperatura na površini zemlje iznad 4, pahuljice se obično istope pre nego što stignu na zemlju i nastavljaju da padaju kao kiša. Čak i letnja kiša može da počne kao snežna oluja u oblacima iznad nas.

Google
 


Pitanja? webmaster@tt-group.net, Mob: +381.(0)64.12.77.044 , Tel/Fax: +381. (0) 10. 362. 752
©TT GROUP 2004-2014, All Rights Reserved.