Piše: Nemanja D. Milinović
Južna Italija i Sicilija oduvek su me mamile. Nisam jedini koji pamti motive starih filmova i serija poput Kuma ili Hobotnice. U trenutku konačne odluke između severa, zapada ili juga, opredelio sam se za jug. Moja priča samo je delić mog doživljaja južne Italije: puta koji sam prošao od Napulja prema Palermu i Trapaniju, istorije koju sam pratio posutim ostacima grčkih, arapskih i normanskih osvajača… Sve ovo je ruralni jug, pomalo zaboravljena riznica kulturnog i istorijskog nasleđa jedne zemlje i civilizacija koje su je stvarale kroz istoriju.
Putovao sam iz Napulja ka Palermu. Bilo je to nesvakidašnje iskustvo za mene i moj novčanik. Ipak, preživeli smo! Nemojte misliti da se šalim. Većina Italijana smatra da je uspeh izaći iz Napulja nepokraden. Mnogi Sicilijanci upozoravali su me pri prvom putovanju u Napulj.
Čak i kada u Napulju tražite adresu zaustavljajući prolaznike, oni će Vam objasniti kako pronaći željeno mesto. Međutim, često će Vas upozoriti da npr. postoje dve ulice koje vode u istom pravcu, ali da je jednu poželjno zaobići. Napoletani su mi objašnjavali da postoje čitavi kvartovi, gde nema policije i gde je ulični kriminal uobičajena pojava.
Pokazivao sam znake neverice, ali nisam rizikovao. Pratio sam sigurne ulice, pa sam na brodu iz Napulja za Palermo imao i novčanik. Noć na brodu proveo sam budan. Primetio sam mladića koji se cele noći nije odvajao od svoje torbe. Upoznali smo se tokom plovidbe. Saznao sam da je iz Palerma. On mi je takođe rekao da je umetnost napustiti Napulj neopljačkan i da su lokalni brodovi najpogodniji za krađe.
Zanimljiv je južnjački strah od gubitka. Ponekad mi izgleda da je to deo ukorenjenog folklora i da će ovakve priče zauvek ostati deo nematerijalnog nasleđa. Međutim, to nije razlog da se ne ode na jug. Napulj je jedan od tri najveća italijanska grada. Svojevremeno su ga naseljavali Grci, a tokom istorije bio je prestonica Kraljevine Dveju Sicilja.
Među najznačajnije znamenitosti spadaju Katedrala (Duomo di Santa Maria Assunta), Palazzo Reale, Dvorac Sperone (Il Castello del Carmine), Novi zamak (Castel Nuovo)… Napulj se nalazi nedaleko od čuvene Pompeje i Vezuva, što posetiocima omogućava da urbani gradski odmor obogate posetom okoline.
Pogled na Napulj sa broda koji u sumraku napušta grad, jedan je od najdragocenijih doživljaja ovog putovanja. Italijani kažu Vidi Napulj, pa umri (Vedi Napoli e poi muori). Budući da nakon ove posete nisam umro, avantura iz Napulja nastavila se u Palermu. Dolazak na Siciliju nije samo poseta jednog mediteranskog ostrva, već susret sa epohama, koje ni romani ne uspevaju da obuhvate.
Palermo je urban grad sa preko pola miliona stanovnika. Kada prolazite kroz centar imaćete utisak višemilionskog grada. Među znamenitostima izdvaja se Katedrala (Cattedrale di Palermo), Normanska palata (Il Palazzo dei Normanni), Pozorište Garibaldi (Teatro Politeama Garibaldi), Kapija radosti (Porta Felice), Katakombe (Catacombe dei Cappuccini)… Palermo je grad sa mnoštvom parkova.
Mnogi veliki parkovi nalaze se blizu mora. Ako ste se pitali kako je naći se u kadru tipičnog italijanskog filma, onda morate posetiti Palermo. Ovde svaki trenutak deluje poput scene iz idilične italijanske komedije. Ipak, jednu od najvećih znamenitosti provincije Palermo ostavljam za kraj, nakon povratka iz Trapanija. Kroz putovanje od Palerma ka Trapaniju pokušaću da Vas zaintrigiram kratkim osvrtom na pomalo tajanstvenu istoriju ovog mediteranskog bisera!
Trapani – grad zaboravljene istorije
Trapani je sedište istoimene provincije. Grad se nalazi na levom ćošku sicilijanskog trougla, pa ga sa severozapadne strane zapljuskuje Tirensko, a sa jugozapadne Mediteransko more. Na poslednjoj gradskoj tački, gde se ukrštaju mora, nalazi se Kula Linji (La Torre di Ligny). Kula je sagrađena u XVII veku, na mestu koje predstavlja prvu geografsku tačku Evrope iz pravca Afrike. Da, da… Ovaj neupadljivi grad mesto je gde počinje Evropa!
Grad i provincija Trapani imaju tradiciju staru nekoliko hiljada godina. Prema jednoj od legendi, grad su naselile izbeglice koje su napustile područje Male Azije nakon pada Troje. U znak sećanja, na jednom od prigradskih dokova postoji spomenik posvećen Eneji (La Tomba di Anchise). Grčka legenda kaže da je jedan deo Trojanaca stigao do Sicilije i zaustavio se na obalama današnjeg grada, dok su drugi putovali stižući do Rima. Inače, tri drevna sicilijanska naroda bili su Sikani, Sikuli i Elimi. O Sikanima i Sikulima postoje arheološki i istorijski podaci. Međutim, za Elime se zna jedino da su postojali. Arheološki je nemoguće utvrditi njihovo poreklo, a mnogi ih poistovećuju sa Kartaginjanima. No, da nisu baš Elimi potomci drevnih Trojanaca?!
U periodu između IX i VIII veka pre Hrista postojao je punski uticaj. Tokom ratova protiv Grčke i Sirakuze u narednim vekovima, osnovan je grad Trapani koji je uz grad Eriće na vrhu istoimene planine bio jedan od gradova Kartagine. Trapani i okolina bili su među poslednjim uporištima Kartagine na Siciliji. Važna strateška pozicija grada bila je korišćena tokom Prvog punskog rata. Tokom rimske dominacije, Trapani je ušao u fazu opadanja stanovništva. Nakon Rimljana, grad su osvajali Vandali i Vizantijci.
U IX veku došli su Arapi, a Normani su ga osvojili u XI veku. Sa normanskim periodom grad je doživeo razvoj u pogledu trgovine i kulture. Tokom Srednjeg veka, Trapani je bio jedna od najvažnijih luka Mediterana. Svi moćniji primorski gradovi poput Đenove, Pize, Venecije i Amalfija imali su diplomatska predstavništva u Trapaniju. Imao je važan strateški položaj u pogledu trgovine koja se odvijala između evropskih i afričkih gradova na Mediteranu.
Nakon kratkog savojskog i austrijskog perioda, osnovano je Barbonsko kraljevstvo, a potom Kraljevina Dveju Sicilija, koja je opstala do 1860. U vreme barbonske dominacije, grad je nastavio da se razvija. U ovom periodu građani Trapanija bili su posvećeni trgovini, proizvodnji soli i preradi tunjevine. Početkom šezdesetih godina XIX veka, Trapani postaje deo ujedinjene Italije.
Današnji centar starog grada ima brojna zdanja, crkve, trgove, ostatke drevnih zidina, dokove i šetališta. Grad ima aktivan turistički život koji se kontinuirano odvija od maja do kasnog oktobra. Prirodna svojstva ovog mesta protkana bogatom istorijom pružaju doživljaj posebnosti ambijenta.
Vraćajući se ka Palermu, napusio sam Trapani, razmišljajući o ovoj raskrsnici vekova. Sicilija je oduvek bila podeljena između severa i juga, Evrope i Afrike, Rima i Kartagine, humanizma i orijenta… Možda je zato Sicilija toliko intrigantna, jer kroz oči svojih gradova otkriva nam jedan daleko širi svet.
Iznenađenje uz put
Kada se putuje glavnom saobraćajnicom od Trapanija ka Palermu, treba obratiti pažnju na lokalitet Seđesta (Segesta). U okviru lokaliteta nalaze se ostaci grada, stari hram i teatar. Na osnovu izgleda, zaključilo bi se da su hram gradili Grci.
O antičkom teatru saznajemo da je možda izgrađen sredinom IV ili u II veku pre Hrista. Nalazi se na samom vrhu planine Barbara, kada se od hrama nastavi uzbrdo. Građen je u skladu sa pravilima grčko-helenske arhitekture što nedvosmisleno svedoči o grčkom kulturnom uticaju na ovom području. Međutim, ove građevine nisu ostavili Grci, već Elimi.
O njima se zna da su živeli grčkim stilom života. Imali su mnogobožačku religiju, a teatar je bio mesto društvenog okupljanja. Iako znamo ponešto o životu ovog naroda, do danas ostaje tajna ko su bili i odakle su došli. Postoje brojne pretpstavke i legende. Da li su zaista bili potomci poraženih trojanskih ratnika? Kojim su jezikom govorili? Šta ih je dovelo na ovu stranu?!
Poslednje mesto pred odlazak
Kao što sam obećao, jednu od najvećih znamenitosti Sicilije ostavljam za kraj. Da li je najveća, procenite sami. Ipak mi se čini da je istorijski najzanimljivija, jer svojim oblikom višestruko svedoči o kulturama i osvajačima koji su ovuda prošli.
Desetak kilometara od Palerma nalazi se opština Monreale. U mestu Monreale tokom XII veka izgrađena je Katedrala (Duomo di Monreale) koja predstavlja najimpozantnije zdanje normanske arhitekture u svetu. Katedralu je sagradio Vilijam II (Guglielmo II di Sicilia) kao deo kraljevskog kompleksa, koji bi svojom impozantnošću svedočio slavu i moć kraljevstva.
U izradi katedrale učestvovali su sicilijanski i vizantijski majstori, pa je zato ona jedinstveni spoj zapada i istoka, stilova dveju sestrinskih vera pomirenih u dekoracijama crkvenih zidova. Lađa crkve izgleda poput većine italijanskih bazilika, dok spoljašnje apside podsećaju na duh dalekoistočnih hramova. Unutrašnjost je potpuno neočekivana, jer su zidovi pokriveni mozaicima rađenim u vizantijskom stilu. Najvažniji mozaik nalazi se iznad oltara.
Na njemu je izobražen Hristos, a pored lika postoji natpis na grčkom jeziku. Mozaici ove crkve spadaju u najveće vizantijske mozaike na svetu, posle carigradske Svete Sofije. Ovakvu dekoraciju očekivao bih u Grčkoj, Bugarskoj ili Srbiji, ali ne u Južnoj Italiji. Zato verujem da ćete i Vi ulaskom u ovaj hram imati utisak da ste u samo jednoj sekundi otputovali sa katoličkog zapada na pravoslavni istok.
Na kraju zaista dođe trenutak kada je vreme za pokret. Ne znam gde tačno želim da stignem, ali znam da Palermo uvek napuštam brodom. Slika Palerma koji ostaje u daljini, smanjujući se za brodom koji ga napušta, svojom arhitekturom podseća na oronulu maketu kakve gledamo u etnografskim muzejima ili muzejima igračaka. To nije tek oronulost, koja podseća na propadanje, već iskustvo sticano vekovima. To je Palermo, Sicilija i Jug: viševekovna mudrost, bogatstvo i raznolikost naizgled nespojivih tradicija, otvorenost! Otvorenost je možda najveća vrlina ovdašnjih ljudi. Sicilijanci istoriju svog ostrva nikada ne opisuju kao porobljavanje osvajača. Sicilija je naprosto tu i ona je otvorena za svakoga ko dođe da je obogati svojom kulturom. Baš zato, bilo da ste prolaznik ili da ovde ostajete, nije potrebno mnogo da biste se osećali kao kod kuće.
Uključi se kroz komentar