Putovanja iz snova

Sicilija za leto: Palermo, Sirakuza i Don Korleone

Sasvim na jugu Italije, zapravo njenom završetku koji se približava Africi, smestila se Sicilija.

To je otkinuti deo italijanskog kopna, sada od ovog odvojen tesnim i uvek nemirnim Mesinskim Moreuzom (koji ni „najsjajnijem momku antike“ Spartaku ne dade da se prebaci na Siciliju sa svojim legijama robova).

U dubljoj starosti Zemlje, Sicilija je bila vezana i sa Afrikom (sada je udaljena oko 150km).

To je po veličini četvrto ostrvo u Evropi (posle Velike Britanije, Islanda i Irske).

Da je Italija u svim epohama ljudskog hoda bila veliko razbojište, to najbolje svedoči ova lepa zemlja sa blagom klimom, danas prilično zapuštena i hronična briga italijanskih vlada.

Ovo ostrvo nije nemirno samo u svojoj utrobi, i na njemu su se razvijale potresne drame. Sicilija zaista mnogo pamti i može da priča. Za tlo Sicilije možemo s pravom reći da svaka stopa evocira čitavu jednu prošlost.

Mapa Sicilije
Mapa Sicilije

Za Sicilijance se može reći da su, naročito od XIX veka (kao i Irci) naselili čitav svet, ali i sebe raselili. Već u I veku naše ere Sicilija je brojala 6 miliona stanovnika (a čitava Evropa najviše do 50 miliona). Sada Sicilija ima oko 4 miliona (a Evropa više od 600 miliona).

Plodna Sicilija nekad je u ostalu Italiju izvozila jevtino žito, a sada izvozi jevtino radnu snagu.

Sicilija je i danas bogata žitom, samo tu caruju latifundisti što stvara krupne privredne kontraste, a nerešenom agrarnom reformom rađa i političke probleme. Pored ostalog, Sicilija obiluje agrumima, vinovom lozom, maslinjacima, poljima pirinča i pamuka. Razvijeno je stočarstvo, a ribolov predstavlja jaku privrednu granu.

Najveći živi vulkan u Evropi je Etna na Siciliji (visok 3274 metra) čija baza kruga ima 145 km. Najpoznatija erupcija zabeležena je 1679. godine, kada je smrtonosna lava prekrila površinu od 50 km2, a ljudskih žrtava bilo je oko 90 hiljada. Druga katastrofalna erupcija bila je 1908. godine. Tom prilikom je porušeno dve trećine grada Mesine i stradalo 75 hiljada ljudi.

Turističke atrakcije i kulturno-umetnički spomenici Sicilije

Sicilija ima dugu i dinamičnu prošlost. Od grčkih naseobina do danas razvijala se dramatična, često i potresna realnost na ovom vulkanskom žarištu. Sicilijom su gospodarili, ostavljajući i svoje kulturne tragove, Kartažani, smenili ih Rimljani. Robovlasnička era, koja je nosila patnje i trpljenje robova, rezultirala je čestim ustancima ovih „oruđa koja govore“, kako su ih tretirali vlasnici. Ustanci robova, naročito u II veku pre naše ere dovodili su do osnivanja prolaznih država robova sa varljivim nadama u osnivanje zemlje sunca.

I Srednji vek za Siciliju je težak period. Ovuda su mnogi prolazili i ostajali. Smenjivala se vlast Vizantije, Arapa, Normana, Germana, Francuza i Španaca da bi se najposle uklopila i trajno ostala u sastavu Italije.

Ova smenjivanja vladajućih naroda ostavila su duboke ožiljke na fizičkom izgledu i psihi Sicilijanaca i u njihovoj kulturnoj nadgradnji. Svi ti različiti uticaji mešali su se i uklapali dajući specifičan pečat koloritu savremene Sicilije.

Najtrajnije uticaje ostavile su mnoge grčke kolonije načičkane duž obale Sicilije i vladavina nemačkog cara Fridriha II Hoenštaufovca (XIII v.). Ova zanimljiva ličnost na carskom prestolu Siciliju je uzdigla gotovo do cvetne bašte i žarišta kulture. Verski indiferentan u eri katoličkog primata, (ipak je progonio „jeretike“ gledajući u njima socijalnu i političku opasnost) na Siciliji okuplja prijatelje nauke sa čitavog područja Sredozemlja.

Dobro poznaje grčke i arapske pisce i čita ih u originalu. Iako Nemac, pisao je italijanskim jezikom i smatraju ga jednim od osnivača italijanske poezije. U jeku razvijenog feudalizma izgrađuje birokratsku monarhiju. Prijateljuje sa Saracenima. On je bio, valjda, jedini hrišćanski vladar koji je imao pravi harem žena sa evnusima, sasvim po orijentalnom ukusu. Neobična i zanimljiva ličnost koja je dala hrane srednjevekovnoj mašti pretvorena je u legendarnu ličnost.

Na putu do XX veka Sicilija se teško probijala. Uvek šibana teškim bičem, povinjavala se svojoj sudbini koja je dolazila zbog podesnog geografskog položaja i privlačnih prirodnih darova. To je vladajućim donosilo bogatstvo, a većini Sicilijanaca crninu i bedu.

Palermo

Sicilija ima nekoliko većih gradova, a sedište autonomne vlade je u Palermu (oko 520 hiljada stanovnika). Palermo se nalazi u prekrasnom zalivu amfiteatralnog oblika, nazvan „zlatna školjka“. U dugoj istoriji je prolazio kroz različite promene koje je doživljavala Sicilija. Mnogobrojni su stari spomenici na kojima se dobrim delom ukrštaju orijentalni uticaji (mozaici) obogaćeni arapskom epohom (arabeske i sigasti svodovi). U umetničkim krugovima osobito se ceni dvorska crkva iz XII veka (Normani).

[php snippet=2]

Palermo ima najrazvijeniju industriju na Siciliji. Opkoljen je bujnim šumama narandži i limunova. Klimu i prognozu vremena za Palermo primenili smo na ovom linku.

Kao kuriozitet treba pomenuti i to da je Palermo služio kao spona u političko-privrednim odnosima između naše Dalmacije i Španije u vreme Arapa. U Palermu je postojala jedna četvrt koja se zvala Harat as Sakalib (slavensko naselje).

Katanija i Mesina

Katanija (300 hiljada stanovnika) i Mesina (250 hiljada) su stare grčke naseobine u blizini vulkana Etne kome su zahvalne za rodna polja i slikovitost. Katanija ima univerzitet iz Srednjeg veka.

Sirakuza

Sirakuza je znatno manji grad (80 hiljada stanovnika), ali je svojim dugim postojanjem i kulturnim nasleđem najprivlačniji grad ovog ostrva. Sirakuzu su osnovali Grci i ubrzo je postala najjači grad na Siciliji.

Arhimed iz Sirakuze
Arhimed iz Sirakuze

U Sirakuzi se rodio i delovao Arhimed (287-217 godine pre naše ere), najveći matematičar i fizičar Starog veka. Napisao je mnogo dela, ali ih je malo sačuvano. Istakao se kao izumitelj raznih mašina (Arhimedov koloturnik itd). Legenda mu pripisuje da je sunčevim zracima zapalio rimski ratni brod, što istorijski nije dokazano.

Ko ne zna za Arhimedov zakon?

Učenici i danas uče njegove poslednje reči uoči pogubljenja od strane rimskih vojnika (Sirakuzu su tada zauzeli Rimljani): „Noli turbare circulos meos“ (Nemojte dirati moje krugove!). Kažu da su mu po njegovoj želji na grobni spomenik postavili dva geometrijska tela: valjak i kuglu.

Spomenici Sirakuze

Sirakuza ima nekoliko starih spomenika.

Apolonov hram je iz VI veka pre naše ere.
– Sačuvani su i ostaci Minervinog hrama.
Arheološki muzej ima mnogo vrednih eksponata.
– Vrlo je stara i privlačna Fontana Aretuze.

Treba pomenuti i sledeće. Iz Sirakuze će se poneti olimpijska baklja kojom će se upaliti vatra XVII Olimpijade u Rimu. Iz Grčke dovde baklju će preneti brodom „Amerigo Vespuči“.
Kod stare grčke kolonije Djela (sada Tera nova di Sicilia) u kojoj je živeo i umro veliki grčki pesnik Eshil (456. g. pre naše ere), iskrcale su se 11-VII-1943 godine ekspedicione trupe SAD polazeći iz Afrike u napad na Musolinijevu Italiju.

Mafija sa Sicilije u promociji turizma

Jedan od sumornih ostataka na Siciliji koji pritiskuje i preti jeste krvna osveta. Održala se na nekoliko tačaka u Evropi. Ovde ona deluje kao nepisani zakon primitivizma. Svi pokušaji pravosuđa i drugih faktora još je nisu iščupali iz podsvesti Sicilijanaca.

Mafija je drugo zlo koje ometa mir ove lepe zemlje. Ona ima konce i u Americi, a na tlu Južne Italije pored ostalog drže monopol voća, povrća i nekih drugih sporednih privrednih grana. Ekonomski moćna, fizički brutalna, mafija teroriše i drži u strahu mnoge ljude na jugu Italije. Danas, desetina hiljada turista hrle Siciliji inspirisani urbanim legendama o Don Korleoneu.

 

Nasuprot tome u svetu je poznato i uvažavano ime jednog humaniste, Danila Dolčija, književnika. Napustio je slavu i peru, pa sav autoritet posvetio radu na preobražaju Sicilije. Sa grupom saradnika široko se angažovao na socijalnom i prosvetnom radu, trudivši se godinama da u zaostalim krajevima ostrva suzbije delovanje mafije i pomogne u rešavanju nazaposlenosti.

Na našim prostorima postoje nekoliko agencija koje nude aranžmane za leto na Siciliji, pa ako ste pravi avanturista i pustolov uputite se putevima Koza Nostre.

Bićete prijatno iznenađeni prisnošću ovog kraja, a vaša iskustva moći ćete da amplificirate do granica mašte 🙂

Tagovi


Glavni urednik TT Group

Glavni urednik TT Group

Glavni urednik, administrator i putopisac turističkog portala TT Group.

komentara

Kliknite ovde da bi ste komentarisali

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

  • Poštovani,
    Da li vi organizujete putovanja, ili samo preporučujete destinacije i agencijske kuće? Zainteresovana sam za letovanje u Sirakuzi početkom avgusta.
    Unapred hvala.
    Pozdrav

  • Ja odavno nisam nesto gore procitala. Da parafraziram vasu recenicu o krvnoj osveti kao o nepisanom zakonu primitivizma (vise od 20 godina zivim u Italiji i sa zaprepascenjem citam o krvnoj osveti!), ali, sasvim siguno, ovaj tekst je primitivan, a autorovo poznavanje srpskog vrlo aproksimativno. Takodje, vidi se da je (u tradiciji srpskih doktorata) radila resavska skola, pa se prepisuju neki tekstovi iz proslih vekova, kao, npt. ono o latifundistima, neizvrsenoj agrarnoj reformi i sl. Slatko sam se nasmejala.
    Takodje, jeste vi pogledali malo kartu Sicilije? Mesina razorena erupcijom Etne 1908?! Etna, slucajno, 1908. nije imala znacajnih erupcija, ali zato je Mesinu rzorio zemljotres.
    Takodje, na Siciliji se vise od 100 godina ne gaji pirinc, tek pre nekoliko godina je ponovoeksperimentalno poceo njegov uzgoj.
    Fotografija koju opisujete kao tipicnu sliku Palerma predstavlja, zapravo, gradic Mondello, doduse u blizini Palerma, ali nije Palermo.
    Kartazani su, pretpostavljam, Kartaginjani. A i da znate, limuni i pomorandze ne rastu u su7mama, nego se gaje na plantazama.
    Dvorska crkva u Palermu zaista ne znam koja je, mozda ste mislili na katedralu?
    Ono o fizickom izgledu i psihi Sicilijanaca nisam bas shvatila, a ono o kulturnoj nadogradnji jesam – autoru clanka ne da fali kulturna nadogradnja, nego i baza.

    • Aha,

      Ovo je naručen članak. Dobro da ste se javili i hvala na argumentovanoj kritici. Da li želite da lično lekturišete ovaj post, da opišete sve kako mislite da treba, a mi ćemo vas potpisati? Nakon toga promovisaćemo ovaj tekst dosta ozbiljno. Drugom rečima, dajte predlog kako da ispravimo ovu nepravdu prema magičnoj Siciliji?

Povežimo se:

Prijavite se na našu mejling listu


Podelite sa prijateljima: