Putovanja iz snova

Grad Piza i njegov krivi toranj kao simboli Italije

PIZA je jedan od najstarijih gradova u Italiji, nedaleko od ušća reke Arna u Tirensko more, u plodnoj ravnici kojom se završava voćarsko-vinorodno gorje Toskane. Piza je u Srednjem veku bila jak trgovački grad sa razvijenom pomorskom i kopnenom trgovinom. Stalno je ometala razvoj konkurentske pomorske republike na jugu Tirenskog mora Amalfija, ali je i sama na moru onemogućavana od jače i veće Đenove i na kopnu od bogatog suseda Firence od koje je  Piza udaljena svega 70 kilometara. To je otežavalo razvitak ovog grada.

Piza ima oko 90 hiljada stanovnika, nešto industrije i jedan od najstarijih univerziteta u Italiji. Ipak, za Pizu je čuo svaki kulturni građanin u svetu. To je mesto sa poznatim krivim tornjem, koji je Pizu uveo u velike turističke prospekte sveta.

Za to imaju zasluga i snalažljivi građani Pize koji na razne načine oživljavaju interesovanje svetskih putnika za ovo svoje mezimče. Osam meseci Piza je miran provincijski grad, ali četiri letnja meseca ovde vri kao u košnici. Hiljade ljudi svakodnevno dolaze da pogledaju i popnu se na krivi toranj, to čudo ljudske pometnje i mekog tla. Građani Pize su duboko zahvalni tom nesrećnom slučaju.

Toranj se počeo graditi 1174. godine i konstruisan je sa 6 galerija i 30 kolona. U svom prvom delu gradio se normalno, a onda je usled sleganja terena toranj počeo da se krivi i graditelji su prestali da rade. Kasnije su arhitekti izračunali da se gradnja sme nastaviti u nakrivljenom smeru, pa su nastavili rad i jedino završni deogradili vertikalno. Toranj je visok 50,4 metara, a devijacija krivine iznosi 4,225 metra.

Na ovom tornju je poznati naučnik Galileo Galilej (1564-1642), rođen u Pizi, izvodio svoje fizičke oglede. Ovaj slavni astronom, fizičar i osnivač mehanike i statike, mnogo je doprineo popularisanju Kopernikovog heliocentričnog sistema. Zatvoren i pod pritiskom inkvizicije morao je da se odrekne ove ”bogohulne i neistinite nauke”, kako ju je proglasila katolička crkva. Značajna su njegova posmatranja meseca i otkrića brda, kratera i neravnina na njemu iako je posmatranja vršio primitivnim teleskopom.

Među najlepše građevinske spomenike romanske kulture u Srednjoj Italiji ubrajaju katedralu u Pizi koja ima i vrednih slika. Nekoliko desetina metara od katedrale je okrugla krstionica, izvanredno akustična građevina.

Nikola Pisano, veliki skulptor Italije, u ovoj krstionici izgradio je svoju najbolju predikaonicu u mramoru. Gotska krstionica počiva na veoma raskošnim korintskim stubovima, odnosno glavicama. Tu su i pet reljefa sa crkvenim prizorima.

Vrlo su poznate freske u tremovima koji okružuju groblje Kampo Santo. Među freskama ovde su naročito poznate one koje prikazuju prizore pakla, poslednjeg suda i trijumfa smrti. Znatan deo ovih tremova sa freskama uništen je bombardovanjem za vreme Drugog svetskog rata. Ovo su dela raznih slikara, a najviše Benoza Gozoloja (XV vek). Slike u Kampo Santu smatraju najvećom slikarskom celinom u predrenesansnom dobu.

Godine 1956. opština u Pizi pozvala je i konsultovala nekoliko svetskih naučnika građevinarstva i statike da provere tobožnje sleganje tla. Tome je dat širok publicitet u štampi. Rezultat je bio: devijacija je povećana za nekoliko santimetara i toranj siguran za najmanje narednih hiljadu godina. Ovo je ujedno podstaklo svetsku javnost da se još više zainteresuje za Pizu.

Nedaleko od tornja, u improvizovanim prodavnicama, građani Pize prodaju mnoštvo različite bižuterije u mramoru i bronzi, gotovo umetničke obrade, naravno, lajtmotiv je uvek krivi toranj. Da bi izvukli maksimum iz svoje posete ovom gradu, koristite TT Group prognozu vremena za Pizu.

 

Tekst preuzet iz knjige Italija, izdanje novinsko-izdavačkog preduzeća “Turistička štampa”, Beograd

Tagovi


Glavni urednik TT Group

Glavni urednik TT Group

Glavni urednik, administrator i putopisac turističkog portala TT Group.

1 komentar

Kliknite ovde da bi ste komentarisali

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Povežimo se:

Prijavite se na našu mejling listu


Podelite sa prijateljima: