Piše: Brankica Timotijević
Za sve ljubitelje umetnosti kao i za one koji to nisu, a ipak se odluče da posete Kataloniju, svakako jedna od TOP 5 destinacija za videti su Dalijevi muzeji u Figuerasu i Pubolu.
Kada se nađete u ovom delu Španije, umorite se od razgledanja, mediteranskog mora, odličnih koktela, znamenitosti Barselone i celodnevnog šopinga onda dođe vreme da se okrenete kulturi i saznate nešto više o jednom od, ako ne najvećih, onda najekscentričnijih umetnika Španije – Salvadoru Daliju.
Gradić Figueras, smešten u kopnenom delu Španije u provinciji Đirona u Kataloniji, je najpoznatiji po tome što je mesto rođenja Salvadora Dalija.
Ipak, posetioci koji dođu u ovaj gradić mogu da saznaju dosta stvari o istom, jer njegovi koreni sežu u daleku prošlost.
Figueras vrvi od kulturnih atrakcija i ima odličan festivalski program tokom cele godine za sve turiste koji ga posete.
To je mestašce u Kataloniji, sa 40.000 stanovnika, sedište okruga Alt Empordà u provinciji Đirona i ima bogatu istoriju koja obuhvata mnoge vekove, a koja je očuvana u nekoliko muzeja u ovoj regiji.
Kako je najbliži grad špansko/francuskoj granici, on je odlična osnova za istraživanje okruga Empordá, koji je poznat po sjajnoj hrani, vinima, plažama i svim onim atrakcijama koje krase katalonsku kulturu.
Istorijski gledano, Figueras vodi poreklo od dva rimska grada Juncària i Figàries, a njegovo osnivanje je zapravo krenulo da se dešava u 10. veku, što je zabeleženo u spisima Manastira Sant Pere koji je postojao nekad na mestu gde je danas Sant Pere crkva. Grad je vekovima opstajao zahvaljujući Tvrđavi koja ga je branila od napada neprijatelja, a tek u Španskom građanskom ratu (1936-1939.) grad je osetio pravo uništenje. Mnoge građevine su bile oštećene tokom rata uključujući glavni teatar, koji je ostao tako ruiniran nekoliko decenija.
Drvo smokve – značenje imena grada Figueras
Figueras je smešten između Pirineja i Kosta Blanke. Udaljen je samo 15 min kolima ili 25 min vozom od plaža na Kosta Bravi. Ako se odlučite da dođete avionom, najbliži aerodrom je u Đironi, samo 56 km od ovog gradića.
Samo ime grada znači Drvo Smokve; i kao što može da se pretpostavi, grad je nekada bio preplavljen drvećem ovog slatkog voća. Kao i svi ostali tradicionalni španski gradovi, Figueras se sastoji od Starog grada, gde možete da vidite većinu kulturnih atrakcija. Postoji ona tipična “La Rambla”, iliti šetalište, centralna avenija, koja je šoping zona i povezuje stare kvartove sa novim delovima grada koji su se drastično razvili tokom 19. i 20. veka. Takođe, kada dođete u Figueras, zapazićete miks arhitektonskih stilova, od baroka, preko neoklasicizma do moderne i racionalizma. Možda nije turistički interesantan kao Barselona, ali grad nudi opuštajuću atmosferu, mirne uličice, slatke kafiće kao i istorijski Stari grad i trgove, i naravno Tvrđavu.
Stari grad Figuerasa
Severno i južno od La Ramble se nalazi Stari grad koji sam već pomenula gore u tekstu. Figueras je inicijalno bio naseljen na reci pod nazivom Riera de Figueres. Prirodno, granice ove reke formirale su jezgro grada koje je raslo naročito nakon izgradnje Tvrđave. Početkom 19. veka, reka je natkrivena i taj prostor je postao ono što je danas Rambla. Ulice su zadržale svoj stari šarm i iako nisu popularne poput šetališta u Barseloni ili Đironi, Figueras ni malo ne zaostaje sa svojim brojnim radnjama i šarenilom koje karakteriše lokalnu sredinu. U zavisnosti od doba godine, ovde često možete da vidite razne sajmove ili ulične prodavce koji prodaju u Rambli i ostalim trgovima čime ovaj gradić obezbeđuje dodatnu zabavu za turiste.
Interesantno je da postoji ogroman broj gradskih trgova, raštrkanih po celom Figuerasu, koji su inače karakteristični za španski stil gradnje i španski način života, gde se ljudi mogu videti, upoznati, susretati i na taj način održavati živost grada.
Glavni trg koji vredi videti je Plaça de L’Ajuntament gde se nalazi Gradska kuća (opština), pored ovog tu su i Plaça de les Patates, Plaça del Gra, gde se nalazi živopisna pijaca kao i Plaça Doctor Ernes Vila and Plaça de Catalunya. Svaki od ovih trgova ispisuje svoju istoriju, a posebno se razlikuju arhitekture. Stari grad vam nudi odlične mogućnosti za šoping, sa najrazličitijom robom. Ima za svakoga ponešto: od garderobe, preko suvenira i lokalnih proizvoda do buvljaka gde možete pazariti svakojake drangulije.
Zamak Sveti Feran
Nećete se prevariti ako odlučite da obiđete Figueras, jer je on vrlo značajan domaćin mnogih kulturnih spomenika i atrakcija.
Između ostalih tu su Zamak Sveti Feran, koji datira iz 18. veka kada je predstavljao vojno utvrđenje sagrađeno na vrhu brda na periferiji grada.
Grandiozna veličina ovog zamka je dominirala gradom; obim ovog utvrđenja je bio veći od 3km, što ga je činilo najvećim istorijskim spomenikom u Kataloniji i jednom od najvećih tvrđava u Evropi.
Ovo je ujedno bio i glavni razlog zašto je Figueras postao istaknut gradić u regionu, imajući u vidu da je dejstvovao kao trgovačka baza zahvaljujući Zamku koji je sagrađen sredinom 18. veka.
Ovo utvrđenje je dugo bilo zatvor, kao što je i dugo bio okupiran od strane Napoleonove vojske.
Nalazi se na samo 10 minuta hoda od Dalijevog muzeja.
Dok šetate ovim ogromnim zamkom, možete uživati u raskošnom pogledu koji se pruža ka moru.
Takođe, često možete zapaziti lokalce koji posebno vole da trče ili šetaju oko zamka. Unutar zamka postoji kafić u kom se možete odmoriti od šetnje i razgledanja.
Muzej igračaka
Ono što je još vredno pažnje u Figuerasu je Muzej igračaka (Museu del Joguet) koji je smešten u nekadašnjem Hotelu Pariz u glavnom gradskom šetalištu La Rambli. Muzej izlaže više od 4500 igračaka i igara iz različitih perioda istorije kao i igračke poznatih poput onih Salvadora Dalija. Veoma interesantne kolekcije svideće se podjednako i roditeljima i deci.
Emporda
Još jedan muzej vredan pažnje je Empordà, koji je posvećen istorijskim korenima ove lokalne sredine i ukoliko nađete vremena da ga posetite, vodiće vas na putovanje kroz daleke katalonijske korene Figuerasa i provincije Đirone. Muzej može da se pohvali sa širokim spektrom izloženih arheoloških predmeta kao što su antičke grčke vaze koje su nađene u periodu Baroka i na slikama iz 20. veka. Kad je u pitanju moderna kolekcija koju ovaj muzej poseduje, u poređenju sa Dalijevim, ona je svakako mnogo manje zanimljiva, ali interesantan je podatak da Empordà poseduje nekoliko vrlo zanimljivih radova koji će prave ljubitelje umetnosti prijatno iznenaditi. Stoga, ukoliko imate vremena, ne libite se posetiti ovaj muzej.
Na La Rambli dok budete šetali možete videti “Dalijevo lice”. Kao omaž svom građaninu, Figueras je nadrealističnu posvetu na samom podu La Ramble, poklonio Daliju. Njegovo lice je razvučeno i iskrivljeno kada ga gledate direktno na podu, ali kada ga gledate u konveksnom ogledalu, onda je slika sasvim ispravna. Bilo da dolazite vozom ili autobusom u Figueras, sigurno ćete proći “Dalijevo lice” na putu ka muzeju, te iskoristite i fotografišite ovu zanimljivost.
Dalijev muzej
Naravno, glavni razlog što najveći broj turista posećuje Figueras i ono što je ostavilo najveći pečat na grad je upravo činjenica da je to rodni grad jednog od najvećih umetnika svih vremena, Salvadora Dalija.
Nakon što je postigao svetski uspeh i obogatio se, Dali je kupio onaj stari gorepomenuti teatar koji je decenijama propadao i pretvorio ga u muzej koji je nama opšte poznat danas i glavna turistička atrakcija Figuerasa. Muzej je nakon restauracije otvoren 1974. godine i nastavio je da se širi sve do sredine 1980.tih. Danas ovaj muzej obuhvata glavnu zgradu i dvorište uporedo sa zgradom starog pozorišta. Turisti iz svih delova sveta dolaze da vide slavni muzej-teatar Salvadora Dalija. Posle muzeja Prado u Madridu, ovo je najposećeniji muzej u Španiji.
Ovu građevinu je dizajnirao sam umetnik 1974. godine, a sadrži različite kolekcije radova koji obuhvataju njegovu kompletnu karijeru, od ranih umetničkih iskustava do radova koji su nastali tokom poslednje godine njegovog života. Posetioci će tamo naći neka od najpopularnijih dela uključujući: Galarina, Nasmejana Venera, Prvi dan proleća, Devojka iz Figuerasa, Pikasov portret u XXI veku, Samoća, Portret moje sestre, Metamorfoza Galinog lica u paranoji, Luka Alguer.
U muzeju se nalaze i dela drugih umetnika posvećena Salvadoru Daliju. Neki od tih umetnika su: Antoni Pitxot, Mark Rothko, Mark Šagal, El Greko, Rafael Barados i drugi. Dalijev muzej po mnogo čemu pruža jedinstveno i nezaboravno iskustvo. Nakon Dalijeve smrti, a po njegovoj izričitoj želji, čitav drugi sprat muzeja je posvećen radu njegovog velikog prijatelja Pitxota koji je kasnije postao i direktor ovog muzeja.
U ovom muzeju, Dali je i sahranjen. Umetnički pravac kome je Dali bio okrenut je nadrealizam i u to ruho je odenuo i svoj muzej-teatar. Ako se odlučite da posetite ovaj muzej, toplo preporučujem da proučite malo Dalijev stil pre polaska na put, jer će vam predznanje pomoći da ga bolje razumete. Dalijev nadrealizam govori dosta sam za sebe i oduvek je bio predmet brojnih tumačenja. Na samom ulazu u muzej je instalacija koja se sastoji od kadilaka, stuba od automobilskih guma, čamca Dalijeve voljene supruge Gale i nekoliko statua. Auto, je inače bio jedan od Dalijevih omiljenih, te ga je morao ugraditi u instalaciju i muzej.
Kako je njega osim instalacija, privlačila i hologramska umetnost, njegovo najpoznatije delo te vrste je Naga Gala gleda na more/Abraham Lincon koje je izloženo na centralnom mestu u kupoli. Sliku treba pažljivo posmatrati iz svih uglova. Pored svoje spavaće sobe, uredio je Palatu Vetra i oslikao plafon stvarajući 3D iluzije sebe i supruge. Inspiraciju za plafon našao je u Mikelanđelovim freskama, a isti je prepun biblijskih aluzija i erotizma. Inače u nekom periodu svog života, sam Dali je bio opsednut Frojdom te i ne čudi što je seksualne fascinacije prenosio i na dela.
Muzej izlaže jedinstvenu i ujedno i najveću kolekciju njegovih radova, koja je odabrana kao najupečatljijiva iz umetnikove privatne kolekcije. Pored Dalijevih slika iz različitih perioda njegove karijere, možete videti i skulpture, trodimenzionalne kolaže, mehaničke instalacije, zanimljive uređaje i razne druge kuriozitete iz Dalijeve mašte. Najupečatljivije delo je njegova trodimenzionalna anamorfna instalacija dnevne sobe sa nameštajem, koja podseća na lice čuvene američke glumice Mej Vest. Ispod staklene kupole koja je osmišljena kao kruna na starom teatru, sam Dali je sahranjen u grobnici u podu. Prostor koji je prvobitno bio namenjen za publiku, sada je pretvoren u dvorište koje je otkriveno sa dionizijskim nagim statuama koje su poređane na prozorima starih balkona.
Srednjovekovni zamak Pubol
Inače, supruga Gala mu je bila večita opsesija, a kada su se venčali kupio joj je srednjovekovni zamak Pubol, gde je ona i sahranjena. Sama spoljašnjost muzeja-teatra dekorisana je stilizovanim hlebom. Malo je poznato otkud tolika opsesija za hlebom. Međutim, kao i po mnogo čemu drugom, Dali je ostao misterija koju nema smisla ni otkrivati. On je bio genijalan umetnik i po tome ga treba pamtiti. Muzej sadrži širok spektar Dalijevih nadrealističnih umetničkih dela, od najranijih pa do onih nastalih u poslednjoj fazi umetnikovog života. Sam muzej pruža nezaboravno iskustvo jer po želji umetnika, podseća na lavirint.
Ovaj muzej je jedan Dalijev svet, umetnički dojam koji sadrži ono što bi umetnik objasnio kao novi halucinacioni svet nadrealizma. U mnogim delima Dali neumorno slika „štake“ ili „držače“ koji imaju puno veze sa psihoanalizom i Frojdovom teorijom ljudske svesti i podsvesti. Ovime Dali predstavlja „nesposobnost“ ljudskog bića. Nakon Dalijeve smrti 1989. godine, moguće je posetiti i prostoriju sa njegovim grobom koja je smeštena u centru muzeja. Ovaj neobični muzej nema samo izložbeni karakter, te se u letnjem periodu u dvorištu muzeja mogu pogledati projekcije filmova koji su u vezi sa životom Salvadora Dalija.
Pored Figuerasa, ne zaboravite posetiti i gorepomenuti Pubol, seoce u Kataloniji smešteno u opštini La Pera, u regiji Empordà u okviru provincije Đirona. Pubol je postao poznat onog trenutka kada je Salvador Dali kupio Zamak Pubol 1982. godine, a meštani su umetnika nazvali: Markiz Dali iz Pubola. Treba naglasiti da Dali ovde nikada nije živeo već je ovaj zamak kupio za svoju ženu Galu. Danas je Zamak Pubol muzej. On sadrži mnoga Dalijeva umetnička dela.
Kada je Dali kupio stari zamak u seocu Pubol i preuredio ga za svoju Galu, mesto gde bi mogla da pobegne od svog supruga, zakleo se da ga nikada neće posetiti osim kada ga ona pozove. Gala je ovde provodila svako leto u periodu između 1970. i 1980. godine. Sve je u kući i dalje ostalo sasvim isto kada je Gala preminula, a Dali se uselio 1984, kada je zamak zamalo spaljen u požaru. U periodu između 1982. i 1984. godine ovo mesto je pretvoreno u poslednju radionicu Dalija i mauzolej za njegovu suprugu koja mu je ujedno bila i muza. Dvorac je otvoren za javnost od 1996. godine kao Gala-Dali zamak-muzej i omogućava turistima da otkriju građevinu iz srednjeg veka u kojoj Dali stvara osnovu za život uz mnogo kreativnog truda, sa idejom da Gali napravi mesto pogodno za odmor. Ovaj prastari dvorac datira još iz druge polovine 14. i početka 15. veka kada je Pubol doživljavao svoj najveći sjaj. Sama zgrada je jedno velelepno zdanje na tri sprata, međutim kada je Dali kupio ovaj dvorac 1969. godine on je bio u jako lošem stanju, plafonima koji su bili oronuli, sa pukotinama u zidovima i baštom zaraslom u korov.
Umetnik je pokušao obnoviti ovu ruinu davši joj svoju umetničku notu. Unutra sve podseća na njegovu maštu zbog koje je i postao slavan. Porušen izgled spolja je konsolidovan, sakrivši ožiljke koje je nanelo vreme. Polu oronule zidove i plafone iskoristio je na vrlo neobičan način da stvori nove dimenzije i formirajući oštre kontraste. Unutrašnji dekor je bio zamišljen kao likovni prizor na zidovima sa lažnim arhitektonskim osobinama barokne tkanine, antikviteta, romantičnih simbola itd. U dvorištu možete videti slonove dugih nogu od cementa, punjene konje i grafite na kojima piše: Dali je bio ovde. Kadilak kojim se odvezao do bolnice (odbijao je bolnička kola) se još uvek nalazi u garaži, a Gala tu leži sahranjena, dok iznad nje stoji punjena žirafa koja je prisustvovala njenoj sahrani. Ovaj dugogodišnji rad rezultirao je stvaranjem jednog zatvorenog, misterioznog i vrlo trezvenog mesta sa delovima toliko lepim kao što je kuhinja pretvorena u kupatilo ili piano sala.
Salvadora Dalija i njegove muzeje u Figuerasu i Pubolu ćete voleti ili mrzeti, ali vas neće ostaviti ravnodušnim. Ovaj umetnik će definitivno ostati upamćen u istoriji po svojoj originalnosti i kreativnosti koja je prevazilazila sve granice. Kada se jednom budete našli ovde setite se Dalijevih reči: „Želim da moj muzej bude kao lavirint, divan nadrealistički objekat. Ljudi koji ga budu posećivali odlaziće sa osećanjem da su imali teatralni san”.
Uključi se kroz komentar