Katalonija i Ljoret de Mar za vaše leto u Španiji

Piše: Brankica Timotijević

Uglavnom kada se odlučujem da putujem na neku dalju destinaciju, moj izbor je automobil kao prevozno sredstvo, jer želim da uživam maksimalno u krajolicima i mestima koje prolazim. Ni ovaj put nije bilo drugačije.

Izbor je pao na Kataloniju, Ljoret de Mar i Barselonu koje sam imala prilike da posetim na ekskurziji dok sam studirala pre 7,8 godina, ali svaka ekskurzija pa i ova prođe u nekom trku, autobuskom premeštanju iz jednog neudobnog položaja u drugi, te nisam bila zadovoljna svojim saznanjima o ovom delu Španije, te sam odlučila da ponovim ovu relaciju, ovog puta u sopstvenoj režiji.

O dogodovštinama kroz Sloveniju, Italiju i Francusku ću nekom drugom prilikom pisati, kao i o samoj Barseloni koja je posebna tema, u ovom putopisu ću se držati regije Katalonije i njenog najpoznatijeg letovališta Ljoret de Mara.

Katalonija – prestonica kulturološkog turizma Španije

Katalonija (na katalonskom Katalunia; španskom Katalunja) je jedna od 17 autonomnih pokrajina Španije. Nalazi se u severoistočnom delu Pirinejskog poluostrva. Ova teritorija većinom odgovara istorijskoj teritoriji Kneževine Katalonije.

Ova pokrajina zauzima preko 30.000 km², a ima 7.5 miliona stanovnika i jedna je od najnaseljenijih pokrajina Španije. Katalonija to može da zahvali naglom razvitku i rastu Barselone u čijem širem području živi čak 2/3 stanovništva pokrajine. Većina stanovnika su Katalonci koji govore katalonskim jezikom, a ne španskim. Glavni grad Katalonije je Barselona.

Katalonija je podeljena na 4 provincije sa istoimenim gradovima kao upravnim središtima: Barselona, Đirona, Ljeida, Taragona. Sam naziv Katalonija počeo je da se upotrebljava u 11. veku. Postoje dve pretpostavke odakle je izveden naziv ove pokrajine:

• Po prvoj pretpostavci Katalonija je dobila naziv prema mesnoj reči za zamak – kastla (castlà, eng. Castel), pa bi prema tome Katalonija bila “Zemlja zamaka”,
• Po drugoj pretpostavci je dati naziv dobijen od reči Gotija („Zemlja Gota“), koja je postepeno prešla u današnji naziv (Gotija > Gotlandija > Gotalanija > Katalonija).

Istorijski posmatrano, oblast Katalonije bila je naseljena već u doba praistorije raznim iberskim plemenima. Tokom antičke Grčke šire se kolonije duž katalonskog priobalja. Kasnije, stanovništvo postaje romanizovano, jačanjem Rimskog carstva. Tokom srednjeg veka Katalonija postaje glavni plen Vizigota, mavara i Franaka. Ovakva okolnost omogućila je pojavu mesnih kneževstava, vazala Franaka, koja su utrla put stvaranju katalonskog naroda.

U novom veku pomeranje trgovačkih puteva na Atlantik, dovelo je do jačanja Kastilje i Madrida, te je autonomija Katalonije vremenom slabila. Posle skoro dva veka tavorenja, u drugoj polovini 19. veka počinje razvoj savremene privrede u Kataloniji koja postaje industrijski centar Španije. Nakon brojnih trvenja da dobiju autonomiju, Kataloncima konačno polazi za rukom 1978. godine nakon priključenja Španije Evropskoj uniji 1985. godine, Katalonija značajno jača i razvija se.

Kosta Brava i Kosta Dorada

Katalonija po svim privrednim pokazateljima spada u najbogatije španske pokrajine. Privredne grane koje prednjače su industrija i poljoprivreda. Poljoprivreda se uglavnom temelji na uzgajanju maslina, vinove loze, proizvodnji vina i maslinovog ulja.

Industrija je mahom razvijena oko Barselone i raznovrsna je. Ipak, treba naglasiti da je turizam izuzetno razvijena grana pokrajine. Od svih vrsta turizma, najviše se ističe kulturološki turizam, vezan za očuvano graditeljsko, versko i umetničko nasleđe grada Barselone. Tokom letnjih meseci prednjači letnji turizam, razvijen u priobalnim delovima pokrajine – Kosta Brava (Blanes, Tosa del Mar, Ljoret de Mar) i Kosta Dorada (Siđes, Taragona, Kambrils).

Prelepe plaže Kosta Brave važe za jedne od najlepših plaža Španije, a često je prva asocijacija kad se govori o Kataloniji Salvador Dali i njegov čuveni muzej u Figuerasu. Za ljubitelje planinarenja, tu su Pirineji i fantastični vrhovi od 3000m, a kad krenete u avanturu, čeka vas niz iznenađujućih dolina ispresecanih sa brojnim stazama za pešačenje.

A ako sve to nije dovoljno, tu su i močvare na delti reke Ebro, grčke i rimske ruševine Taragona i Empuires i prelepi srednovekovni manastiri, crkve iz doba Romantizma i izolovana seoca raštrkana po vrhovina brda. Gde god da krenete, shvatićete da se Katalonija razlikuje od ostatka Španije. I upravo to je razlika vredna vašeg putovanja.

Ljoret de Mar – evo zašto je izbor srpskih turista

Ono što sam prvo uočila kad sam ušla u Ljoret de Mar to je, koliko se ovaj primorski gradić rapidno širi. Na sve strane su gradilišta, dižu se hoteli, apartmani i verovatno je da ako budem ponovo išla tamo za neku godinu, neću ni prepoznati onaj Ljoret koji mi je ostao u sećanju.

Inače, geografski gledano, Ljoret se nalazi na nekih 40 km od Đirone i 75 km od Barselone i zato je veoma pogodan za turiste. Možda je to jedan od glavnih razloga što se srpski turisti uglavnom odlučuju za ovo letovalište. Godinama unazad Ljoret važi za jedno od najatraktivnijih destinacija koje turisti posećuju i zato je najtraženije letovalište na Kosta Bravi.

Plaža Ljoreta

Glavna plaža Ljoreta je dugačka 1630 metara, sa kristalno belim peskom i pored toga što je najpopularnija u ovom delu Španije, ona opravdano nosi “Plavu zastavicu” zbog svoje urednosti i čistoće. Ponegde možete videti sitan šljunak, uživati u hladovini pod suncobranom, more je savršeno plavo, prozirno, bez predugačkih plićaka.

Na plažama možete uočiti čuvare i spasioce, a sve plaže su jasno označene. Ako ste avanturista, željni adrenalina, pored plivanja, možete se oprobati i u nekim od vodenih atrakcija i sigurno nećete zažaliti. Plavu zastavicu nose sledeće plaže: Ljoret, Fenals, Sa Boadela i Santa Kristina. Pore ovih plaža ništa manje ne zaostaju ni: Treumal, Kanieles, Sa Kaleta, Kala Banis itd… Svaka od ovih plaža ima nešto po čemu je karakteristična i što je razlikuje od one druge, te nemojte da oklevate, već iskoristite dok ste tu i obiđite što više možete i sugurno se nećete pokajati.

Noćni život Ljoreta

Interesantan je podatak da noćni život Ljoreta najviše privlači mlade iz Portugala, Danske, Britanije, Francuske, Nemačke itd, te se nemojte iznenaditi ako se odlučite za ovu destinaciju, a želite da odmarate u miru i tišini 10tak dana. To se neće desiti. Uglavnom su svi hoteli manje više skoncentrisani u gradskom jezgru te od buke nećete pobeći. No, ako ste ljubitelj dobre zabave, koktela, žurki na plaži, onda je Ljoret baš za vas.

Prepuno kafića, diskoteka, restorančića za svačiju dušu gde se možete opustiti, uz šuštanje talasa i miris mora. Tamo gde nema diskoteka i kafića, supermarketa ili piljarnica, nalazi se neka druga vrsta prodavnice prepuna suvenira, blještavila, jarkih boja koja će vas neosporno naterati da uđete i kupite nešto od izloženih drangulija.

Preporuka ukoliko posećujete Ljoret u septembru, iskoristite Dane noćnog šopinga kada možete do kasno u noć da šetate po uskim uličicama, kupujete po radnjama koje rade do ranih jutarnjih sati, uživate u gastronomskim specijalitetima, muzici koja se čuje sa svih strana po restoranima, još kada na to dodate činjenicu da Ljoret ima savršenu mediteransku klimu, sa temperaturama koje su uvek prijatne, onda ne postoji još puno razloga što se ne biste opredelili baš za ovu destinaciju.

Šta još posetiti

Pored prelepih plaža, Ljoret može da vam ponudi i interesantna mestašca od kulturnog značaja:

–          Posetite crkvu Sant Romà, koja je izgrađena 1522. godine kao sklonište od napada turskih i alžirskih pirata. Crkva je restaurirana početkom 20. veka i pretvorena u fantastičnu građevinu sa vizantijskim, renesansnim i modernim uticajima.

–          Zamak Sant Joan je srednjovekovna građevina iz 11. veka koja je služila za odbranu Ljoreta od svih napada koji su dolazili sa mora. Tvrđava je bila u funkciji sve do 17. veka. Danas je jedino ostao toranj ovog zamka koji je restauriran 1992. godine i nudi turistima odličan pogled na okolinu.

–          Spomenik Ribarovoj ženi je bronzana statua koja je podignuta 1966. godine na kraju plaže u Ljoretu. Ovaj spomenik je na neki način i simbol grada. Za njega je vezana i legenda koja kaže da ako dodirnete stopalo statue dok gledate ka horizontu, ostvariće vam se sve želje.

–          Bašta Santa Clotilde je prelepi park koji je dizajnirao u stilu italijanske renesanse Nikolau Rubio i Tuduri. Smešten je na samom vrhu brda i nudi posetiocima prelep pogled na more. Ova bašta, izgrađena početkom 20. veka, verovatno je najlepši primer ove vrste u Kataloniji. Bašta je karakteristična po nebrojeno mnogo vrsta biljaka i skulptura.

–          Muzej pomorstva, je mesto gde možete da se upoznate sa istorijom ribarenja i plovidbom, a smešten je u Kasa Gariga. Podeljen je na 5 zona: Sinovi mora, Mediteran, Kapija okeana, Ljoret posle jedrenjaka i Izvan plaže. U muzeju možete saznati sve o trgovina na Mediteranu do prekookeanskih putovanja preko Atlantika.

–          Modernističko groblje Indijanaca je posebno interesantno za turiste jer čuva kulturu Indijanaca (tako su zvali Amerikance koji su dolazili u Španiju morem u potrazi za bogatstvom). To mnogo i ne čudi, ako se ima u vidu da su Španci imali izuzetno razvijenu flotu pre samo par vekova. Porodice koje su došle u Španiju, tu ostale i bivale sahranjene na ovom groblju, su uglavnom potomci Amerikanaca koji su se bavili pomorskom trgovinom. Vrlo brzo se obogativši na kontu svoga posla, dolazili su u Španiju i nastanjivali se na istoimenom tlu. Groblje je podignuto u periodu između 1896. i 1901. godine i prepuno je zanimljivih skulptura, te toplo preporučujem da posetite ovo mesto.

Kada se umorite od znamenitosti, iskoristite priliku za šetnje i pešačenja jer za to u Ljoretu imate mogućnosti. Šetnje uz obalu toplo preporučujem i one su ujedno i najlepše na čitavoj Kosta Bravi.

Na kraju vam je jasno, kad se sve sumira da ovde ima za svakoga ponešto: predivne plaže koje vas neće sigurno razočarati, prozirno plavo more, sjajni kokteli u kojima možete uživati u svako doba dana, opuštajuća muzika u restoranima i kafićima koja diže atmosferu i čini da se osećate kao kod kuće sa srdačnim ugostiteljima i ne preterano napadnim prodavcima drangulija na ulicama, kulturno-istorijska baština Kosta Brave i Katalonije, očaravajuće šetnje po obali mora, a ako vam sve to nije dovoljno onda uživanje upotpunite istraživanjem Barselone ili pak, ako ste ljubitelj umetnosti, posetite Dalijev Figueras i saznajte nešto više o ovom nesvakidašnjem umetniku.

Kako god da odlučite, nećete pogrešiti, jer Katalonija ne poznaje dosadu.