Putovanja iz snova

Od Moskve ka Volgi i Tveru

O svom putovanju u zemlju najvećih stepa i tajgi, najširih prostranstava slovenske duše i naslednici najduže ikada bivstvujuće imperije
piše Nemanja D. Milinović, M.T.

Dugo sam nameravao da posetim Rusiju. Pomalo sam učio ruski, čitao literaturu i putopise, pokušavajući da napravim odabir najvažnijih mesta koja želim da vidim u toj zemlji. Na kraju mi se ukazala šansa da provedem nekoliko meseci u Moskvi, predajući jezike. Prilika je bila bolja od svega što sam mogao da očekujem. Ne samo da nisam morao uzimati odmor, već sam dobio šansu da radim u prestonici geografski najveće zemlje sveta i da je otkrivam, živeći sa njenim lokalnim stanovništvom.

Moskva
Moskva

Susret sa Moskvom ostavlja bez daha. Bez obzira na veličinu i broj gradova koje ste obišli, Moskva impresionira. Možda čak uliva i strah svojom prostranošću!

Stigao sam na aerodrom.

Aerodrom u Moskvi
Aerodrom u Moskvi

Trebalo je da pronađem školu u centru, ali nisam znao kuda da pođem. Odlučio sam da nekoga upitam za pomoć. Obratio sam se mlađoj devojci, pretpostavljajući da govori engleski.

Ne treba pomisliti da sam imao drugi motiv. Zamolio sam je da mi pokaže gde je voz ili metro. Međutim, ona se baš vratila iz Brazila. Imala je auto, pa mi je ponudila prevoz do grada. Iznenadio sam se, ali sam pristao. Bio je to prvi lični susret tople ruske duše u Rusiji. Na stranu što stereotip o lepim Ruskinjama možda jeste stereotip, ali ipak sa pokrićem.

 

Od provincije do centra sveta

Šta reći o Moskvi?! Moskva je glavni i najveći grad Ruske Federacije. U Moskvi legalno živi oko jedanaest miliona stanovnika, ali realan broj mnogo je veći. Ima dana kad više od petnaest miliona ljudi prođe kroz ovaj grad! Moskva spada u najurbanije evropske centre. Na ulicama Moskve čuju se svi jezici sveta, pa raznolikošću stoji ravnopravno uz gradove poput Berlina, Londona ili Njujorka. Tokom dvehiljaditih proglašavana je jednim od najskupljih gradova u svetu. Uprkos krizi i aktuelnom slabljenju nacionalne valute, Moskva je stecište mnogih milionera i mesto svakodnevnog obrta enormnih novčanih iznosa.

Crveni Trg
Crveni Trg

Prve naseobine na području Moskve pojavile su se između trećeg i drugog milenijuma stare ere. Sloveni su došli u VI veku, a Jurij Dolgoruki smatra se osnivačem grada.

On je u XII veku podigao drveni Kremlj odakle se širilo naselje. Moskva je postala ruska prestonica u XV veku. Prošla je značajan trgovački i industrijski razvoj do XVIII veka, kada je prestonica premeštena u Sankt Petersburg. Početkom XIX veka, pretrpela je požar i oštećenja pod Napoleonom. U novijoj istoriji bila je glavni grad SSSR-a, a nakon raspada Sovjetskog Saveza ostala je centar Ruske Federacije.

Hram Svetog Vasilija
Hram Svetog Vasilija

Iako je teško pobrojati sve znamenitosti ovakvog grada, postoje mesta koja se u Moskvi ne smeju propustiti. Najpre Crveni Trg (Красная площадь) – jedan od glavnih simbola Rusije.

Ovde se nalaze velelepni Kremlj (Кремль), Lenjinov mauzolej (Мавзолей Ленина) i Hram Vasilija Blaženog (Храм Василия Блаженного). Hram je izgrađen u vreme Ivana Groznog u znak sećanja na osvajanje Kazanja. Na trgu se takođe nalaze Istorijski muzej (Исторический музей) i tržni centar GUM (Главный универсальный магазин).

Tržni centar GUM
Tržni centar GUM

Svojom unutrašnjošću GUM podseća na milansku gareriju Vittorio Emanuele II. Čitav kompleks natkriven je staklom, stvarajući utisak otvorenog prostora. U ovom centru nalaze se radnje najčuvenijih svetskih brendova, a samo jedan ručni sat ili letnje naočare mogu koštati i do nekoliko hiljada eura.

Lenjinov mauzolej
Lenjinov mauzolej

S obzirom da sam između dve škole često prolazio preko Crvenog trga, ovu lokaciju ne savetujem, ukoliko žurite. Ponekad se dogodi da iz bezbednosnih razloga, zbog javnih ili političkih događaja vojska i policija zatvore trg, onemogućavajući prolaz pešacima. Tada je potrebno pronaći izlaz. No, kako je u Moskvi sve preveliko, a centar vrvi, u slučaju precizne satnice, spremite se za kašnjenje.

Baljsoj teatar
Baljšoj teatar

Među važne moskovske spomenike takođe se ubrajaju Puškinov muzej likovnih umetnosti (Музей изобразительных искусствим А. С. Пушкина), Baljšoj teatar (Большой театр), Oružana palata (Оружейная палата), Tretjakovskaja galerija (Третьяковская галерея), Univerzitet Lomonosov (Московский государственный университет имени М. В. Ломоносова)… Značajno je pomenuti Novodevičij manastir (Новодевичий Монастырь), koji je u martu 2015. delimično oštećen u požaru.

 

Tokom boravka u Moskvi želeo sam da posetim čuveni Baljšoj teatar. Međutim, jedan od bivših učenika koji u ovom teatru radi kao dirigent, skrenuo mi je pažnju na cene ulaznica za neke predstave, pa sam se radije opredelio za prirodne lepote Moskve.

Univerzitet Lomonosava
Univerzitet Lomonosava

Kroz Moskvu protiče istoimena reka, koja je nezaobilazni deo brojnih moskovskih šetališta i parkova. Najpoznatiji je Park Gorkog (Парк Горького). Tu su i oni kontinentalniji poput Parka Pobede (Покло́нная гора́), Parka VDNH (Выставка достижений народного хозяйства) i mnogih drugih. Moskovske metro stanice su takođe mesta za low-cost kulturu, jer mnoge lepotom slika na svojim zidovima i tavanicama izazivaju divljenje. Ponekad se tokom večeri na stanicama čuje klasična muzika, što dočarava utisak tradicionalno zamišljene ruske otmenosti.

Kasarne/gradovi unutar grada

Moskva može biti inspirativno mesto za ljubitelje socrealizma. Na samo nekoliko metro stanica od strogog centra nalaze se čitave kasarne/gradovi unutar grada. To su kvartovi sa visokim, uskim i dugačkim soliterima, parkovima, školama, obdaništima i prodavnicama. Na usamljenim zidnim površinama umesto grafita dominiraju murali. Verovatno su isplanirani za fine porodične ljude. Klasično moskovsko predgrađe nalazi se u skladnom prirodnom okruženju.

Svakodnevica
Svakodnevica

Moj stan npr. nalazio se blizu reke, gde je u kraju takođe postojao lokalni park. Većina ulaza na zgradama podseća na zatvore. Nema stakla, već samo interfon i teška metalna vrata, koja onemogućavaju i najmanji pokušaj provale. Ljudi nemaju običaj da otpozdravljaju na hodnicima zgrada, iako sam iskusio da su u svakodnevnim prilikama otvoreni da pomognu, ukoliko primete da se ne snalazite.

 

Prsten Moskve

Moskva ima svoj prsten. Moskovljani smatraju centrom sve što je unutar braon prstena, koji je zapravo kružeća metro linija. Samo jedna stanica izvan centra za Moskovljane je periferija.

Prsten Moskve
Prsten Moskve

Doduše, ponekad je potrebno oko 40 minuta da bi se stiglo tek do četvrte stanice izvan prstena. Moskva nije jedan od gradova gde ćete se zainatiti, pa je prepešačiti, kao što to može u Beogradu ili Milanu. U nameri da neograničeno šetate može Vas sprečiti dugački zid ili žica koji se naprosto stvaraju niotkuda. Ponekad u šetnjama sprečava reka koja seče grad nepravilno.

A sad nešto drugo…

Rusi često kažu Москва своя держава. Mnogi mladi iz različitih delova Rusije veruju da je Moskva grad mogućnosti i da život u Moskvi nije prava slika Rusije. Zato sam odlučio da posetim bar još jedan grad, a da to ne bude Sankt Petersburg. Moji učenici govorili su mi da se prava, ruralna i siromašna Rusija nalazi na samo stotinak kilometara od Moskve.

Koristeći konverzacijski čas sa učenicima, pitao sam šta bi mi posavetovali da vidim kao stranac, što nije previše daleko od Moskve, a da po njihovom mišljenju oslikava tužnu Rusiju iz koje toliki odlaze. Bilo je više predloga, ali je pobedio Tver! Još kada sam čuo da leži na Volgi, shvatio sam da je to prilika da istovremeno doživim pravu Rusiju i reku veću od Dunava.

 

Tver

Put do Tvera u odlasku trajao je oko dva sata. Vozovi su različiti: od Transsibirske železnice do lokalnih krševa. Po ceni iste karte, za Tver sam išao udobnim putničkim vozom, dok sam u povratku jedva uhvatio nešto što iznutra liči na brod koji se u primorskim zemljama poput Grčke, Italije ili Hrvatske koristi za povezivanje kontinentalnih i ostrvskih delova zemlje. To su prostrani nepregrađeni vagoni sa plastičnim klupama sa leve i desne strane. Nema zavesa niti klima uređaja, pa se uz letnjih i do 40 stepeni, put svakako oduži. Ako na ovu ekskurziju pođete bez vode…, biće Vam žao! Srećom, imao sam kameru na telefonu. Pošto se drug sa kojim sam putovao uspavao od vrućine, zabavljao sam se snimajući ponašanje putnika.

Daća
Daća

Na putu između većih gradova Rusije, treba obratiti pažnju na nabijena tipska naselja. Ovakva naselja sačinjena su od manjih prizemnih ili spratnih kuća sa ograđenim dvorištima. Neke kuće su od drveta, a neke od jačih materijala. Ova naselja služe za odmor nakon radne nedelje. Većina pripadnika srednjih i viših klasa poseduje ovakve vikendice, koje zovu daća (дача). Ako pitate Ruse kako provode vikend, većina će reći da ide na daću. Trend je da imućniji kupuju kuće u toplim zemljama poput Španije, Italiji i Crne Gore. Oni pak kojima je i daća skupa, često kupuju kuće na bugarskom primorju.

 

Jezero Lama

Na putu do Tvera prolazi se preko jezera Lama. Postoji niski prevoj preko jezera, gde se stiče utisak plovidbe. Ovakav prevoj za vozove i autobuse ranije sam video na putu između Mestrea i Venecije. Osim ove specifičnosti, iznenadilo me je da jedno jezero prelivom boja na suncu može toliko podsećati na Jadransko more.

Jezero Lama
Jezero Lama

Jezero je duboko do 300 metara. U njega utiče 80, a ističe samo jedna reka, koja se takođe zove Lama. Tokom zime je zamrznuto, a led dostiže širinu i do dva metra. Jezero je preko drugih vodenih površina povezano sa Volgom, pa na geografskoj mapi podseća na veliki rukavac.

Dolazak u Tver i tverske znamenitosti

Konačno sam stigao u Tver. Lagao bih, ako kažem da pod uticajem svojih učenika nisam očekivao drugi Černobil. Grad je neuporedivo skromniji od Moskve. Ima stare tramvaje. Ulice i naselja su siromašnog uređenja i oronulih fasada. Cene su povoljne. Dolaskom u Tver jasno je da ste u provinciji. Ipak, ovaj grad odiše toplinom malog mesta.

Tver
Tver

Kao centar Tverske oblasti, grad ima oko pola miliona stanovnika. Jedan je od najstarijih ruskih gradova i potiče iz XII veka. Nalazi se na obali Volge gde se u nju ulivaju Timaka i Tverca. Tokom XIII veka, grad je bio posed kneza Aleksandra Nevskog.

Tver ima nekoliko mostova. Šetajući gradom, nikada ne biste pretpostavili da je po broju stanovnika tako veliki. Pojedine slike podsetile su me na sremska i banatska mesta. Na trenutke me je takođe asocirao na scene iz Lotjanovog (Emil Loteanu) filma Cigani lete u nebo.

Panorama sa Volgde
Panorama sa Volgde

Iako je grad danas oronuo, mnoštvo građevina iz XVIII veka rađeno je u klasicističkom stilu sa elementima baroka. Pojedine crkve, koje su porušene nakon Oktobarske revolucije predstavljale su vrhunska dela ruske arhitekture. Među važne tverske znamenitosti ubrajaju se Spomenik Afanasiju Nikitinu, knezu Mihailu Tverskom, dvorac Ekaterine II, Teatar, crkva Vaznesenja Gospodnjeg, ženski Ekaterinski manastir, sedište Jevrejske zajednice itd.

Posebno mi se dopao izmešteni kompleks Ekaterinskog manastira, koji se nalazi na ušću Tverce u Volgu. Do manastira se dolazi posebnim mostićem.

Jevrejska zajednica je zanimljiva, jer je izvan centra. Zgrada je obložena crvenom opekom, a vrata  su ojačana rešetkama. Šetajuči prema zajednici, imaćete priliku da upoznate obične gradske ulice i kuće tog malog čoveka. Ima dosta starih drvenih spratnica. Neke od ovih kuća su stradale u požarima.

Usled urbanizacije, investitori imaju potrebu za privatnim placevima gde se ove kuće nalaze. Iako nude otkup ovih prostora, mnoge porodice ne pristaju na prodaju, želeći da sačuvaju deo porodične istorije. Po rečima mog prijatelja iz Moskve, javna je tajna da investitori širom Rusije podmeću požare, kako bi na kraju ostvarili cilj i otkupili željeni prostor. Toliko je pokrića za požar u staroj drvenoj kući, pa zato po koja slučajno izgori.

Svet koji se prihvata ili odbacuje

Pre nekoliko godina profesorka ruskog rekla mi je da se iz Rusije vraćamo ili oduševljeni ili razočarani. Tada joj nisam verovao. Međutim, na ličnom primeru uverio sam se u osobenosti ruskog sveta. Rusija je svoj svet ne samo veličinom, već i brojem jezika, religija, naroda i rasa koje je sačinjavaju. Unutar Rusije postoje narodi koji čak ni ne pripadaju slovenskom jezičko-etničkom korpusu. Tako npr. Čuvaši spadaju u ungrofinsku grupu, dok su mnogi Tatari Azijati.

Imao sam sreću i zadovoljstvo da upoznajem ne samo stare Moskovljane, već omladinu iz svih krajeva od Finske do Japana, preko Sibira, sve do Kazahstana i Mongolije. Želeo sam da bar dotaknem ovu zemlju i osetim jezik tako sličan svom. Video sam premalo. Iako Rusija možda nije baš idealno mesto za moj život, njeni ljudi, prostranstva i mora zauvek će me mamiti da joj se vraćam, nanovo istražujući bogatstva njene gorde i nepregledne riznice.

Tagovi


Glavni urednik TT Group

Glavni urednik TT Group

Glavni urednik, administrator i putopisac turističkog portala TT Group.

Uključi se kroz komentar

Kliknite ovde da bi ste komentarisali

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Povežimo se:

Prijavite se na našu mejling listu


Podelite sa prijateljima: