Evropa

Venecija II deo – znamenitosti koje morate videti

Ukoliko ste odlučili da posetite Veneciju (o cenama aranžmana smo pisali u I delu) u ovom vodiču nabrojaćemo najprepoznatljivije znamenitosti kojima vredi dodatno posvetiti pažnju.

Venecija je to grad i sedište istoimenog okruga u severoistočnoj Italiji sa oko 270 hiljada stanovnika, smeštena na 118 malih ostrva, međusobno povezanih sa nekoliko stotina mostića, od kojih je najveći Ponte Rijalto.

Sa kopna gradu se prilazi nasipom (3,6 km) preko koga vodi železnička pruga i autoput.

Grad (u predgrađima na kopnu) ima razvijenu industriju, uglavnom naftnih derivata uz veliku rafineriju. Vrlo je razvijena brodogradnja (u nekadašnjem mletačkom arsenalu radilo je tokom Srednjeg veka i po 15 hiljada radnika). Živ je pomorski tranzitni saobraćaj sa Srednjom Evropom. Ipak, a daleko jača privredna grana je turizam. Sve je predviđeno da turisti u svako doba godine mogu naći mira i razonode.

Treba priznati, Venecijanci su majstori u uzimanju novca od stranaca. Čitava Venecija je jedan organizovan, iako komplikovan, aparat za kulturno i uljudno prikupljanje tuđeg novca.

Niko ne poznaje psihologiju turista, naročito žena, kao stotine ovih prodavača koji se tiskaju po ulicama, kanalima, muzejima i plažama Venecije. Ovde turista plaća i posebno raspoloženje što ga stvaraju čipkaste venecijanske palate i lavirint kanala, kao i razigranost što se tiskate u šarenilu ljudske reke. Sve su to prodavci vešto i nenametljivo ukalkulisali u cene.

Venecija u pozne sate izgleda kao uspavana lepotica, a svakog jutra ona oživi i postaje kosmopolitski grad u kome se govore mnogi jezici i vide sve boje kože. Svake godine u Veneciju doputuje preko 10 miliona stranaca, a dnevni prosek je oko 60 hiljada turista. Venecija ima preko 500 hotela i pansiona. A tu ima šta i da se vidi. Pored ostalog, oko 20 muzeja i galerija, mnogobrojne arhitektonski i umetnički značajne crkve, raskošne i bogato opremljene palate i drugo. Za marljiv i spokojan obilazak ovih znamenitosti potrebno je desetak dana.

Kada se krene u obilazak kanalom Grande, koji se u obliku slova „s“ probija sredinom grada, vidi se račvanje bezroj manjih kanala kojima večno plove opevane venecijanske gondole. Prilaz mnogim kućama moguć je gotovo jedino kanalom. Vožnja kanalom Grande danju je interesantna. Tu su smeštene mnoge zamenite građevine, ali je noću privlačnija – kanal je bogato osvetljen, pa pruža čarobnu sliku.

Pored ovih brodića tzv. tramvaja na vodi, na kanalima se susreću i stotine pomenutih gondola koje su se zatekle kao ostaci stare Venecije i sasvim su harmonični sa opštim ambijentom Venecije. Gondolijeri sa širokim šeširima u tradicionalnim nošnjama nude vožnju po ne tako niskim cenama, ali je jako teško odoleti ovim romantičnim iskušenjima.

U palati Vendramin (ranije Lorendanova)  poslednje dane je proveo i umro veliki kompozitor Vagner 1883. godine. Iza ove palate je nekadašnji jevrejski kvart „Geto“ u kome su oni bili izolovani. U blizini je velika crkva Madone del Orte sa freskama Tintoreta, uz Ticijana najvećeg venecijanskog slikara. Nazivali su ga mlađim bratom velikog Firentinca Mikelanđela. Pored drugih slika tu je njegov Strašni sud i Uvođene Bogorodice u hram. Kod njega su vrlo jaki kontrasti svetla i tame. U ovoj crkvi Tintoreto je i sahranjen.

Nakon Muzeja prirodnih nauka, velike i lepe palate u vizantisko-mletačkom stilu, koji je nekad bio svratište i i magacin za turske trgovce, nailazi se na krasnu baroknu palatu Pezaro. Tu je galerija slika i Orijentalni muzej. Jedna od najlepših privatnih palata Ka d’Oro (zlatna kuća), koja je već i svojim spoljnim izgledom raskošna gotska palata, mami uzdahe turista. Iznutra je još više dekorisana (građena je u XV veku). Unutra je smeštena galerija Frankeli. Tu su slike Ticijana, Van Dajka i drugih, zatim statue, tapiserije, medalje, što se povezuje iz dvorane u dvoranu stapajući se u raskošnu sliku bogatstva, lepote i ukusa.

Renesansna palata Fondako del Tedeski, svratište i skladište za nemačke trgovce u Srednjem veku, nedaleko je kitnjastog mosta Rijalto, najvećeg u Veneciji. Ovaj most svojim elegantnim, savijenim oblikom predstavlja jednu od najlepših atrakcija Venecije. Na mostu je mnoštvo malih prodavnica galanterije i bižuterije.

Treba pomenuti i crkvu Santa Marija Glorioiza del Frari, u kojoj su grobovi istaknutih Mlečana (među ostalim ovde je i mauzolej Ticijana).

Nedaleko od ove crkve nalazi se monumentalna zgrada, ustvari škola koju su vodili monasi (Skuola Grande di San Roko). U dvorani „arhibratstva“ Tintoreto je proveo sa malim prekidima 24 godine i tu naslikao 56 slika velike umetničke vrednosti. To su scene iz starog zaveta. Ne bez razloga ove slike mnogi upoređuju sa Mikelanđelovim slikama u Sikstinskoj kapeli. I ovde, kao i u crkvi San Paolo, nešto dalje, radili su i drugi slikari.

Teško je nabrojati sve palate koje su nanizane duž kanala kao krasni đerdani na niski.

Treba pomenuti najveću venecijansku galeriju, Akademiju lepe umetnosti. Tu su najpotpunije zbirke venecijanskog slikarstva. U 24 dvorane mogu se sresti svi velikani kičice sa tla Venecije. Počasno mesto zauzima Ticijan Večeli koji je doživeo duboku starost (živeo je oko 90 godina). Ovaj neumorni radnik (slikao je do smrti) razvijao se i menjao do u duboku starost.

I u poznim godinama slikao je sa žarom i smelošću kojoj nije bilo ravne. Radio je na svim vrstama slikarstva. Voleo je pokret, život i prirodu. I njegove slike svetaca imaju u sebi živosti, pa i veselosti. Nenadmašni su portreti francuskog kralja Fransoa I (u Luvru) i nemačkog cara Karla V (u Minhenu).

Ovde su predstavljeni i ostali veliki slikari Venecije: Tintoreto, Veroneze, Đovani Belini, Đorđone, Tjepolo i drugi. Tu su i čuvene Madone sa detetom od Kozme Tura, Jakopa Belinija i Đ. Belina.

Uz Duždevu palatu i crkvu sv. Marka ova galerija je najznačajnija kulturno-istorijska atrakcija Venecije.

Na izlasku iz kanala na desnoj strani je crkva Santa Maria della Salute. Podignuta je u XVII veku. Crkva je baroknog stila, svojim skladnim portalom i dominantnim kubetom deluje impozantno. U crkvi ima nekoliko Ticijanovih i Tintoretovih slika. Tintoreto je freskama i platnima prekrio stotine crkava, palata i škola s pravom nazivaju istoričarom u slici Venecije.

Trg (pijaceta) San Marko

Na ovom trgu – jednom od najlepših na svetu – nalazi se toliko zanimljivih arhitektonskih objekata, skladno uklopljenih u jedinstvenu celinu, da je čovek u prvi mah u nedoumici šta pre da gleda.

Nigde se na svetu ne govori na toliko stranih jezika kao tu. Ta ogromna masa, nemirna i u pokretu kao velika deca, igra se i slika sa golubovima, gleda, sluša i upija u sebe ovu sliku koja se neće videti ni na trgu Konkord i Etoalu u Parizu, ni na Akropolju u Atini, pa ni na Trgu sv. Petra u Rimu.

Prvi utisak je da je arhitektonika ovog mesta autentičan isečak najlepšeg što je dao Srednji vek. Nekoliko bogatih i velikih palata zajedno sa crkvom San Marko, koje zatvaraju ovaj prostrani trg, nemaju ničeg zajedničkog sa tvrdim i strogim fasadama starih zgrada u Firenci. Spoljni izgled firentinskih građevina hladan je i odbija, ovde se mašta renesanse razigrala, prešla u barok. Arhitektura Mletaka nema čistih oblika. Stanovnici ovog grada dobro su poznavali Evropu, a još bolje Istok. Odatle su oni primali različite stilove i ukuse i vešto je utkali u građevine svoga grada.

U južnjačkim i primorskim gradovima uvek se život razvijao na trgu. Za Veneciju to treba naročito naglasiti. Ako je ovaj trg danas od maja do oktobra prekriven šarenilom turista svih kontinenata – u periodu nezavisnosti ovog grada tu se odigravala njegova istorija. Ovde su se završavala daleka i opasna putovanja galija. Odavde su se otiskivale i ratne lađe, nekad najjače sile na Sredozemlju. Tu je bujao život mornara, trgovaca, preprodavaca, sve je bilo krcato robom i zaglušnom vrevom. Ovaj trg je video mnoge raskošne povorke, ali pamti i stravične slike iskrcavanja u lance okovanog roblja.

Crkva San Marko

Crkva San Marko. Među najlepše italijanske crkve ubraja se i ova. Građenje je počelo u IX veku da bi se tu pohranile mošti Sv. Marka, čije su kosti doneli trgovci iz Aleksandrije. Sv. Marko je uzet za zaštitnika države, pa se ona otada zove Republika Sv. Marka.

Crkva je primer vizantisko-romanske arhitekture u obliku grčkog krsta (krsta sa jednako dugim kracima). Građena je, pregrađivana i dograđivana u toku nekoliko vekova, a završni radovi sa gotskim primesama izvedeni su u XV veku. Crkva ima mnoštvo stubova razne veličine i izgleda prikupljenih sa više strana (najviše antičkih) i pet kupola premazanih zlatom, koje na suncu imaju krasan refleks.

Unutrašnjost je bogato živopisana mozaicima iz XIII do XV veka. Mozaici, kao i čitava crkva, podsećaju na vizantijske crkve u Carigradu. Crkva obiluje raznim ukrasima istočnjačkog tipa. Najdragoceniji je onaj što stoji iznad glavnog oltara, nazvan „Pola d’Oro“ (rad carigradskih kujundžija iz XII veka, sastavljen od zlatnih i srebrnih ploča ukrašenih emajlom i dragim kamenjem).

Nad glavnim ulaznim vratima nalaze se čuveni Lisipovi konji, koji su u toku 2300 godina svog postojanja prenošeni iz Grčke u Rim, odavde u Carigrad, zatim u Veneciju 1205. godine. Napoleon ih je odneo u Pariz da bi od 1815. godine bili ponovo postavljeni na crkvu Sv. Marka. Konji su od bronze sa zlatnom presvlakom.

Duždeva palata

Duždeva palata. Na trgu, uz crkvu Sv. Marka, nalazi se ogromna Duždeva palata. Ima tri krila, a sa četvrte strane je crkva Sv. Marka. Istočna strana je neposredno uz morsku obalu.

Ova raskošna i ogromna palata građena i pregrađivana nekoliko vekova (uglavnom tokom XIV i XV veka), besumnje je najlepša gotskovenecijanska građevina (njena istočna strana je u renesansnom stilu). Na građevini se susreću laki stubovi sa masivnim zidovima, uski i šiljasti gotski prozori, raskošni sa puno svetla, mnoštvo niša i na svakoj strani balkoni. U nekim nišama su statue svetaca, skupine skulpura i niz drugih figura. Taj izvestan arhitektonski nesklad ipak se uklapa u harmoničnu celinu, jer je zgrada ogromnih razmera. Teško je reći ime arhitekte ovog dvora jer su na njemu radili čitav niz građevinara prepravljajući, često i rušeći što je ranije podignuto.

Glavni ulaz je do crkve Sv. Marka, poznat pod imenom „Porta dela karta“, kapija papira. Tu su pisari nudili svoje pravne savete ljudima koji su dolazili u palatu. U dvor se ulazi i na nekoliko drugih vrata. Nedaleko od stanice vaporeta je kapija „Rive“ tj. ona sa vodene strane.

U dvoru nije stanovao samo dužd nego su postepeno prenesene i grupisane sve upravne ustanove republike.

Krila zgrade zatvaraju dvorište kome su okrenute i arkade većeg dela zgrade.

U dvorištu su dva bronzana bunara. Na severnoj strani je sat u baroknom stilu. Tu je i tzv. Foskarijev luk (XV) vek sa spomenikom Vojvode od Urbina, dok su u nišama luka statue Adama i Eve u bronzi. Radovi poznatog vajara Rica. (Original Eve, u mramoru, nalazi se u jednoj dvorani palate). Na drugoj strani luka nalazi se bogato ukrašeno „Stepenište džinova“, tako nazvano zbog velikih Sansovinovih statua Marsa i Neptuna (boga rata i boga mira).

Pozadi je malo dvorište senatora, u raznobojnom mramoru, koje je projektovao i gradio Lombardo.

Unutrašnjost Duždeve palate

Džinovskim stepeništem penje se na galeriju prvog sprata, a odavde zlatnim stepeništem ulazi se u odaje palate.

Duždeva palata danas predstavlja muzej, galeriju i neiscrpnu riznicu, što sve govori o bogatoj i dramatičnoj istoriji ove ostrvske republike. Dvorane, radne sobe, hodnici i stepeništa ukrašeni su mnogim olatnima i fresko slikama. Najčešće susrećemo Tintoreta, Veroneza, Ticijana, Basana i Tjepola. Slike su iz antičke i hrišćanske mitologije, a mnoge prikazuju isečke iz prošlosti Mletaka. Pojedine dvorane vezane su za dnevni boravak dužda, rad pojedinih državnih institucija državnih veća itd. U palati se nalazi i muzej starog oružja. Ove zbirke nisu bogate, raznesene su i stradale za vreme revolucionarnih dana 1797. godine.

U „sali kolegijuma“ držali su se sastanci i savetovanja najviših državnih tela i manja primanja kod dužda. Vrata u ovoj dvorani rađena su od kedrovine sa planine Libanona. Čitava dvorana je oslikana radovima Veroneza i Tintoreta.

Naredna dvorana je „sala senata“, gde je zasedalo veće umoljenih od 40 do 60 članova (po uzoru ovog veća i Dubrovčani su obrazovali svoje veće umoljenih). Ovaj senat predstavljao je najveći organ vlasti. Tu su se donosile najkrupnije odluke države. Raskošan nameštaj je iz XVII veka. Slike su raznih majstora, najviše od Palme.

Kroz neka predsoblja koja vode u „Tajni arhiv“, dolazi se u duždevu crkvicu, a zatim senatorskim stepenicama u „salu četvora vrata“, odakle se može ući u „salu veća desetorice“. Ovaj savet bio je izvršni organ republike. Idući dalje prolazi se kroz „salu busole“, gde se nalaze poznata lavovska usta u koju su pojedinci ubacivali tajne dostave protiv građana. Ako se produži razgledanje, prolazi se kroz dvoranu trojice glavnih iz saveta desetorice, pa „salu inkvizitora“, odakle su dvojna vrata (jedna tajna, maskirana ormarom) vodila u zloglasne zatvore Venecije. Inkvizitori su predstavljali tajnu policiju i od XVI veka imali su velika ovlašćenja, pa su bili simbol tiranije u Veneciji. U kolikoj meri je ova služba bila omrznuta vidi se i po tome što je čitav nameštaj uništen prilikom bune 1797. godine.

Odavde se ulazi u muzej oružja, smešten u nekoliko dvorana. Zbirke su stradale 1797. godine, a sadašnji eksponati prikupljeni su naknadno. U jednoj dvorani je originalni oklop francuskog kralja Henrija IV, koji je on poklonio Veneciji.

U produženju su prostorije koje sada služe za izložbene apartmane, a zatim se ulazi u duždev stan. Tu je „purpurna sala“ (u koju su članovi saveta ulazili u purpurnim togama), pa „sala geografskih karata“ (po geografskim kartama na zidu). Kroz vrata nasuprot sali geografskih karata ulazi se u „salu filozofa“ (nazvanu po slikama 12 filozofa kasnije prenesenih u Biblioteku).

Prolazeći iz sobe u sobu, nailazeći na poneku zanimljivost i dragocenost, dolazi se u „salu velikog veća“ (madjor konzilije). U ovoj ogromnoj dvorani (55 x 25 metara) izliven je sav sjaj i bogatstvo Republike Sv. Marka. Tu su se sastajali svi predstavnici patricijata stariji od 25 godina i koji su bili zapisani u „zlatnu knjigu“. Veliko veće biralo je dužda i postavljalo visoke državne funkcionere. Sednicama je prisustvovalo po 1000 do 1800 patricija.

Veći deo skupocenog nameštaja uništen je prilikom propasti republike. Dvorana je stradala i u požaru 1577. godine. Ova kiklopska dvorana delovala bi prilično prazno da nije oslikana. Čitav jedan zid (na strani prestola) predstavlja grandiozno delo Tintoreta. Slika je duga oko 25 metara, a široka 8 metara. Po svojim razmerama ubraja se među najveće slike na svetu. Slika se zove „Raj“. Ovu sliku Tintoreto je dovršavao u 70. godini (umro je 1594. godine). Među mnogim drugim slikama ima ih koje prikazuju prizore IV krstaškog rata, kada su Mlečići osvojili Carigrad i Zadar. Osvajanju Zadra posvećene su tri slike od kojih i Tintoretova „Predaja ključeva od Zadra“.

Oko dvorane pri vrhu je friz sa portretima 72 mletačka dužda. Umesto portreta dužda Marina Faliera (XIV vek) stoji crni veo. Ovaj 80-godišnji dužd je zbog zavere protiv republike bio ubijen (taj motiv obradio je engleski pesnik Bajron u svojoj drami u stihovima „Marino Faliero“).

Most uzdisaja i zatvor

Na mostu, a on je vezao duždevu palatu sa zatvorom, preko tesnog kanala postavljene su uske kamene rešetke. Kažu da su zatvorenici (a obično se nikad više nisu vraćali u slobodu) prolazeći preko ovog mosta bacali pogled uzdišući za slobodnim životom.

Olovni zatvor ili bunar zatvor predstavlja stravičnu jazbinu jeze i smrti. Sav je od masivnih komada istarskog kamena. Ovde su pored kriminalaca tamnovale hiljade pripadnika naroda koji su pokušavali da poprave svoj ponižavajući društveni i ekonomski položaj.

OSTRVA LIDO, MURANO I TORČELO. Oko Venecije ima mnogo većih i manje nastanjenih lida od kojih su najinteresantnija ova tri.

Lido

Na drugoj obali širokog bazena Sv. Marka nalazi se nekoliko kilometara dugo ostrvo Lido. Prosto je neverovatno koliko ovo ostrvo svojim opštim ambijentom odudara od atmosfere Mletaka. Široke, asfaltirane ulice sa krošnjastim stablima i bujnim zelenilom na bulevaru i slobodno postavljene vile ukrašene cvećem. Luksuzne limuzine prebacuju svetske aristokrate novca na prekrasne peskovite i skupe plaže. Ovo je stecište dokonog i mondenskog sveta iz Evrope i Amerike.

Murano

Turisti najčešće u Veneciji borave dva-tri dana. Zaista malo vremena da se vide sve interesantnosti ovog grada. Naprave se uobičajene šetnje kanalom Grande, prođe lavirintom uličica, uživajući u lutanjima, zadovoljno se cenka i pazari na pijacama oko Ponte Rijalta, poseti se crkva San Marko i Duždeva palata, a zatim odmara pored plaža ostrva Lida. Vrlo su retki oni koji posete Murano, ostrvo sa, možda najboljim majstorima u staklarskoj veštini na svetu.

Prekrasne vaze, servisi, raznobojni svećnjaci, raskošni lusteri i hiljade ukrasnih predmeta, izloženi u mnogim radnjama Venecije, specijaliteti su ovog ostrva.

Ovu umetnost Venecijanci su upoznali u Egiptu, a od XIII veka ovde se taj zanat već razvio do savršenstva.

Tu, na Muranu, ranije ladanjskom ostrvu patricija u letnjim mesecima, živeli su staklari kao u nekom kavezu. Kroz vekove usavršavala se i nastavljala tradicija staklarske veštine. Gledati rad ovih umetnika je nesvakidašnje uživanje. To je neobična igra mašte kojoj vešte ruke pomažu da se od rastopljenog stakla naprave čudesni oblici.

Na Muranu živi nekoliko hiljada ljudi, posredno ili neposredno vezanih za staklo. Iznenađuju jednostavan rad i primitivne peći. Svi ljubomorno čuvaju svoje tajne: mešanje boja, zagrevanje, rukovanje raznim pincetama, brušenje proizvoda u završnoj fazi itd. Znatiželja turista neće biti zadovoljena. Pitanja koja se postavljaju obično ostaju bez odgovora. Ipak to ne smeta da se divimo tim virtuoznim rukama i to nam neće umanjiti želju da kupimo neku uspomenu iz ovog hrama staklarske umetnosti.

Na Muranu je bogata renesansna crkva Mučenika Petra. Tu se nalazi više majstorskih dela slikara Đovana Belinija od kojih je najvrednija „Majka dofena Augustina Barbarijo“. To je izvanredno vešta kompozicija u naročito nijansiranim bojama.

Pored pomenute crkve na Muranu je i poznata Bazilika Santa Marija e Donato iz XII veka. Ima zanimljive mozaike na podu i u kapeli ispovednice. Mozaici su vizantijskog stila.

Murano ima i jedinstven Muzej staklenih predmeta, koji sadrži bogate kolekcije italijanskih i stranih umetničkih predmeta od stakla iz različitih epoha. Zbirke su hronološki poređane po vremenu i poreklu pa se može pratiti razvitak staklarske veštine. Mogu se videti helenski i rimski stakleni predmeti i ukrasi. Muranska škola je najpotpunije zastupljena. Izloženi su primerci iz XVI veka, različiti primerci staklenih ukrasa, zbirke ogledala i svećnjaci.

Torčelo

Među ostrvima koja okružuju Veneciju prijatelji srednjevekovnih mozaika obavezno posećuju Torčelo. Ovde ima i ostataka prvih naseobina na lagunima iz VII veka.

Tu je katedrala Torčelo, građevina iz XI-XII veka. Delimično podignuta na nekoj mnogo starijoj crkvi.

U umetnosti mozaika mnogo su cenjeni ovi koji se nalaze iznad glavnog ulaza i u apsisi desne kapelice. Mozaici su iz XII-XIII veka možda od majstora ravenske škole koji se nisu oslobodili vizantijskog uticaja.

Na Torčelu ima i muzej raznih istorijskih umetnosti i starih arheoloških nalaza, među ostalim i jedan korintski vrč iz VII veka pre naše ere, ukrašen raznim crtežima.

Ostale znamenitosti

Šetajući obalom od Duždeve palate, nazvana Slovenska obala, dolazi se na Trg Santi Đovani e Paolo, nazvan po gotskoj crkvi Santi Đovani e Paoli. To je velika i bogata crkva u kojoj su grobovi istaknutih Mlečića i nekih duždeva, nazvana je venecijanskim panteonom. Na sredini trga postavljena je izvanredno lepa statua (konjanik), jedna od najlepših u Italiji. Predstavlja venecijanskog kondotjera Koleonija, a rad je vajara Andrea del Verokija (XV vek – bio je učitelj Leonarda da Vinčija).

Nastavljajući ovu šetnju pored mora stiže se do prostranog parka. To je poznati venecijanski Bijenale sa mnogobrojnim paviljonima raznih zemalja (među ostalim i naš). Tu se svake druge godine priređuju izložbe i mnogobrojne umetničke priredbe.

Na kraju, treba reći da zimi u Veneciji nema snega, ali ima kišnih i tmurnih dana. Kiše ponekad donesu i poplave pa se izliju kanali, pa zato pratite detaljnu prognozu za VenecijuSavetujemo vam proleće kao termin kada je Venecija posebno dražesna, al ipak, izbor je na Vama!

Tagovi


Glavni urednik TT Group

Glavni urednik TT Group

Glavni urednik, administrator i putopisac turističkog portala TT Group.

Uključi se kroz komentar

Kliknite ovde da bi ste komentarisali

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Povežimo se:

Prijavite se na našu mejling listu


Podelite sa prijateljima: