U Beču vas puno toga neće ostaviti ravnodušnim. Milenijumski grad kulture i muzike, arhitekture i lepote. Ali u ovom trenutku ostavljamo sve po strani i posvećujemo se najvećoj njegovoj turističkoj atrakciji.
Ako vam kažemo da skoro 2,5 miliona ljudi godišnje prođe kroz vrtove i hodnike Šenbruna nadam se da smo vam podigli interesovanje za ovo velelepno arhitektonsko zdanje.
Pa krenimo redom.
Sve je počelo davne 1569. godine kad je rimski imperator Maksimilijan II kupio Kateburg, mesto gde se nalazi današnja palata. Veliku pažnju mu je privukao tada novoosnovani zoološki vrt. Velikog vladara je sama ideja da čuva divlje životinje veoma oduševila, kao i ideja o gajenju retkih i egzotičnih biljaka. Zato Maksimilijana II zovu i kreatorom Šenbrunskih parkova.
Ime Schönbrunn („lepi bunar“) je dao Car Matijas 1612. godine zbog celokupne pitkosti koju je izazivao. Kroz svoju dugu istoriju ova palata leti obavezno dočekuje mnoge članove kraljevske porodice Austrije.
Istorija Šenburna
Početak mnogobrojnih rekonstrukcija i promena počinje od imperatora Leopolda I koji je dao zadatak arhitekti Johanu Bernhardu Fišeru da projektuje i napravi novu palatu. Postojalo je više nacrta, a izgradnja je počela 1696. godine i posle svega tri godine prve svečanosti su održane u novonastalom dvoru. Arhitektonski detalji su rasli, jer je svaki vladar dodavao, menjao i razvijao svoje ideje prema svom ukusu i željama.
U jednom periodu, tačnije od 18. veka do 1918. godine dvor je bio rezidencija hazburških careva, te je palata predstavljala simbol moći, lepote i uzvišenosti vladara koji je u njoj obitavao.
Kasnije dolazi terezijanska epoha, naime Marija Terezija unajmljuje arhitektu Nikolausa Pakasia koji je morao da preoblikuje Šenbrunsku palatu u stilu rokoko ere. U to vreme palata je bila snažan centar austriskog carstva. U 19. veku još jedno ime je neižbežno kad je ovaj dvor u pitanju.
Franc Jozef I je najveći deo svog života sve do smrti proveo u njoj. Tada se palata smatrala za Gesamtkunstwerk što bi u prevodu žnačilo “kompletno umetničko delo”. Lažne rimske ruševine su krasile dvor i predstavljale poseban luksuz u to vreme.
Nakon pada monarhije 1918. godine, dvorac postaje vlasništvo Austrijske Republike. Ona je bezuslovno sačuvala tadašnji oblik građevine i od njega napravila muzej za milionske posetioce u narednim decenijama. Ova barokna lepotica sadrži preko 1400 prostorija, a oko dvora se nalaze prelepi parkovi, vrtovi i drvoredi.
Susret Hruščova i Kenedija
Šenbrun je imao čast da bude upamćen i po istorijskom susretu 1961. godine Nikite Hruščova i Džona Kenedija. Danas se od osoba koje imaju tu sreću da žive u blizini palate, ili rade, mogu čuti priče da je celo zdanje još lepše kad se šeta noću, kada pada sneg i kad nema posetilaca, kad sami možete da uživate u prostranstvu i luksuzu koji on donosi.
Od nedavno postoji mogućnost za one malo bogatije da spavaju i provode dane tamo gde su nekad bili već pomenuti istaknuti ljudi, pored njih i Mocart, Marija Antoaneta, Napoleon. Spavanje u apartmanu, slobodno kretanje kroz dvor, sa pogledom na vrtove, uz sopstvene sobare, kuvare i kočije su sigurno lepa prilika da se doživi sve ono što su tadašnji vladari imali.
Zoološki vrt “Šenbrun”
Kad pišemo o Šenbruskoj palati ne možemo, a da se na kratko ne osvrnemo i na najstariji zoološki vrt u svetu. Osnovan je još 1752. godine. Ono čime se diče jesu pande, koje su nažalost danas vrlo retke i smatraju se za ugroženu vrstu. Ovaj vrt je svake godine u užoj konkurenciji za najbolji vrt u Evropi, a tu laskavu titulu je dobio 2008 i odbranio 2010. i 2012. godine.
Trenutno je u ponudi mnogo novogodišnjih aranžmana, pa ako želite pa ako želite da doživite gore pomenute atrakcije, preporučujemo da posetite Beč u organizaciji Fungroup-a.
Uključi se kroz komentar