Evropa

Đenova – najveća luka Italije

Šesti grad po veličini sa oko 600 hiljada stanovnika je najveća italijanska luka (blizu 10 miliona tona godišnje, 30% italijanskog prometa).

Smeštena na krajnjem severu Ligurskog Zaliva, otvorena prema Lombardiji, Đenova se rano istakla i postala značajna pomorska snaga.  Đenova je imala dugu i dramatičnu istoriju. Pa krenimo sa još jednim city break putovanjem kroz Italiju.

Ovaj grad na Jadranskom moru (kod Korčule i Pule) pobeđivao je rivala Veneciju (kao suparnica Venecije bila je prirodan saveznik Dubrovnika).

Značaj Đenove prelazi okvire Italije. Ugled grada naglo raste u Srednjem veku. Postaje glavni posrednik između Istoka i Zapada, naročito od perioda krstaških ratova koje je Đenova znala da unovči.

Đenova je dugo bila neprikosnoveni gospodar Tirenskog mora i u tesnim poslovnim vezama sa Vizantijom.

(Galata, deo Carigrada, preko Zlatnog Roga, bila je njeno uporište, a Crno more isključivo njeno trgovačko područje). Sve to govori o velikoj moći đenovskih patricija koji su bili nemilosrdni prema protivnicima. Izvesno vreme Đenova je najjače trgovačko središte Zapadne Evrope.

Slava i snaga Đenove, pomorske velesile, počinje da se osipa kada Sredozemno more predstaje da bude svetsko more. Pomorska trgovina se prenosi u Atlanski Okean.

Ovo se dogodilo u XVI veku kada je krajem XV veka njen građanin Kristofor Kolumbo otkrio Ameriku. Đenovu je kasnije pokorio Napoleon, a onda je ušla u sastav Pijemontske kraljevine. Otvaranjem Sueckog kanala i upućivanjem evropske trgovine na Istok kroz ovaj morski put Đenova ponovo ulazi u red svetskih luka.

Zahvaljujući pomorskom značaju Đenova se brzo pretvorila i u snažan industrijski centar, vezan manje-više za pomorstvo. Ovde su najveća italijanska brodogradilišta, velike su livnice gvožđa i čelika, industrija mašina, lokomotiva, automobila, hartije, kože itd.

Stotinama godina je neprikosnoveni posrednik u trgovini istočnih zemalja i Evrope. Građani Đenove su gomilali svoja bogatstva. Povećavali su bogatstvo i veštim bankarstvom. To bogatstvo podsticalo je i kulturnu delatnost. Ali, ipak ovde se nisu rađala velika imena umetnosti i nauke. Hladni i proračunati građani Đenove su bili zaokupljeni poslovima i politikom. Tome su doprinosile i borbe koje su se razgarale do građanskog rata između grupa suparničkih porodica tzv. Gvelfa i Gibelina.

Đenova se deli u dva različita dela

Stari grad amfiteatralno je i dosta strmo položen oko ranije luke. Uglavnom su tu strage građevine. Crkva Santa Maria di Kastelo je iz XV veka, katedrala San Lorenco iz XII veka. Mnoge raskošne patriciske palate sagrađene su uglavnom u XVI veku. S obzirom na arhitekturu i umetnost među njima su najvrednije Palaco Muničipale, Palaco Rosi, Palaco Doria i druge. Mnogobrojne su lepe i dekorativne fontane.

Univerzitet je Đenova osnovala već 1243. godine. Ovaj grad sa jakom pomorskom tradicijom rano osniva pomorske akademije. Sada je tamo i značajni Hidrografski institut. Novi deo grada položen je iza savremene luke sa mnogim gradovima, skladištima, silosima i dizalicama. Ima široke i svetle ulice na kojima se ne oseća patina vekova.

Građani Đenove se ponose i svojim velikim grobljem. Kažu da je najlepše na svetu. Tu je bezbroj mirnih i cvetnih aleja i nadgrobnih spomenika gde se mašta skulptora razigrala dajući i značajna umetnička ostvarenja.

Ljubopitljivi turisti bi verovatno voleli da znaju i da Đenova ima najbolje snabdevenu „buvlju pijacu“ u Evropi, što i ne iznenađuje kad se zna da iz Đenove polaze veliki putnički prekookeanski brodovi i tu se sreću mornari sa svih kontinenata.

U gornjem video klipu date su gromade Đenove koje su uticale, ali i dalje utiču na današnji oblik čovečanstva.

Tagovi


Glavni urednik TT Group

Glavni urednik TT Group

Glavni urednik, administrator i putopisac turističkog portala TT Group.

Uključi se kroz komentar

Kliknite ovde da bi ste komentarisali

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Povežimo se:

Prijavite se na našu mejling listu


Podelite sa prijateljima: