Evropa

Verona – najromantičniji grad Italije

Sa martom počinje proleće, simbolički posmatrano najlepše godišnje doba.

Za nepopravljive romantike sinonim strasti jeste Italija koja sa prolećnim putovanjima tek razbuktava maštu.

U nizu gradova Italije, najromantičnija od svih jeste Verona, grad odakle su se Romeo i Julija vinuli u najčitaniju ljubavnu priču.

Verona, smeštena u Padskoj niziji, na reci Adidži, ima preko 270.000 stanovnika i naglašenu prošlost.

Nedaleko je veoma privlačno alpsko jezero Garde.

Krajem III veka pre naše ere Verona je ušla u hemisferu Rimske imperije i otada se ovaj galski kraj brzo romanizuje. Već u vreme cara Augusta u Veroni se podižu hramovi, pozorište, amfiteatar i druge građevine.

U Srednjem veku u Veroni i oko Verone odigrava se niz događaja, koji su ostavili izvestan pečat na život feudalaca i nastrljivih kondotijera. Verona u srednjovekovnoj anarhiji nije umela da se osamostali kao neki drugi gradovi. Suviše je bila izložena i na putu drugima. Postaje plen čas Venecije, pa Milana, zatim opet Venecije i td.

I u ovakvim uslovima Verona se podiže i razvija. O tome svedoče mnogobrojne srednjevekovne građevine, stisnute u unutrašnjem pojasu gradskih zidina. Ovaj grad je bio na putu i Napoleonu i pokorio ga je. U XIX veku Verona je dvaput ušla u istoriju. Tu je 1822. godine održan poznati kongres reakcionarne Svete Alijanse, koja je sprečila oslobodilačke težnje i akcije nekih zemalja. Nedaleko od Verone odigrale su se dve krvave bitke (Mađento i Solferin) između Austrije i Italije pomognute od Francuske (1849. godine) i tom prilikom se rađa ideja o osnivanju Crvenog krsta.

Zahvaljujući Šekspiru i njegovoj besmrtnoj tragediji “Romeo i Julija”, čiji se sadržaj, odnosno velika ljubav ovog uvek idealnog ljubavnog para odigravala na livadama i balkonima ovog grada, Verona je postala privlačna tačka. Julijinom grobu (da li njenom?) i danas prilaze hiljade zaljubljenih parova sa pobožnim pijetetom i zaklinju se na večnu ljubav.

Mora se iskreno priznati, kao što je Pizu proslavio krivi toranj, tako Verona može da bude zahvalna mašti i književnoj slavi velikog Šekspira. Bez toga bi Verona ostala malo poznat grad.

Nekoliko ulica i mnogo građevina, naročito na Trgu Sinjorije, živo podsećaju na Srednji vek, ali u kome nema bogatstva Firence i raskoši Venecije. Sve je skromnije mada na tim popločanim ulicama i starim zgradama ima šarma i elegancije.

Mnogo puta i uporno obnavljane zidine i gradske kapije svedoče da je grad imao zaista burnu i nemirnu prošlost.

Stari rimski amfiteatar iz I veka naše ere vrlo je sličan pulskom. Veličina je 152×128 metara. U amfiteatru je bilo mesta za 30 hiljada gledalaca. Ovde se u letnjim mesecima održavaju veliki spektakli baleta, orkestarske muzike, hora i lirike.

Rimsko pozorište na levoj obali  Adidže je najbolje očuvano u Severnoj Italiji. Datira iz I veka naše ere. Svake godine ovde se izvode Šekspirove drame, a naročito “Romeo i Julija”.

Fotografisanje uz statuu Dante Alegijerija je veoma prepoznatljiv motiv. U Veroni ima i nekoliko crkava u kojima su slikali Tintoreto i Veroneze (Paolo Kalijari) koji je ovde i rođen. Za kraj pogledajte jedan odličan promo video vodič o najromantičnijem gradu Italije:

 

Tagovi


Glavni urednik TT Group

Glavni urednik TT Group

Glavni urednik, administrator i putopisac turističkog portala TT Group.

Uključi se kroz komentar

Kliknite ovde da bi ste komentarisali

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Povežimo se:

Prijavite se na našu mejling listu


Podelite sa prijateljima: