DESTINACIJE  VREMENSKA PROGNOZA   SLIKE SRBIJE   PUTOVANJA FORUM   VIDEO VODIČ   KURS EVRA   MAPE   HOROSKOP  KONTAKT
Visit_Serbia
Prognoza vremena za Italiju za 7 i 30 dana i najveće gradove i turistička mesta u njoj:

Bari
Bolonja
Đenova
Firenca
Kapri
Katanija
Lido di Jesolo
Milano
Monca
Napulj
Padova
Palermo
Parma
Piza
Ravena

Rim

Rimini
Tivoli
Torino
Trst
Venecija
Verona

Putovanje u Rim

Istanbul






Pratite nas:

Pratite TT Group na twiteru






Vremenska prognoza Italija



Pogledajte najtačniju vremensku prognozu za najveće gradove u Italiji.


Trenuta video prognoza za danas



   

Meteo prikaz za ceo Balkan:

Vremenska prognoza




Osnovno o Italiji

Italija je zemlja izvanredno bogata kulturnim nasleđem. Ta kultura datira iz predrimskog doba, a preko rimskog razdoblja nastavlja se u Srednjem veku da bi u periodu Renesanse, u XV i XVI veku, doživela svoj blistavi domet. Bogatstvo te kulture vekovima je privlačilo susedne narode, koji su odlazili u Italiju da se na izvorima napajaju delima velikih stvaralaca.

Ni danas Italija nije izgubila svoju privlačnost. Iako, iz drugih i širih pobuda, Italiju posećuje znatno veći broj ljudi nego ranije, samo to nisu više prvenstveno ljudi nauke. Milioni posetilaca putuju ovom zemljom pre svega da upoznaju kulturne vrednosti, ali ne manje i da uživaju u prirodnim lepotama ove sunčane zemlje sa blagom mediteranskom klimom. Nijedna zemlja Evrope ne može da strancima istovremeno pruži toliko raznovrsnih uživanja. U širokom rasponu od ljubitelja slikarstva do filistara i bonvivana ova zemlja pruža svakome razonodu i zadovoljstva. Umešni i izvanredno gostoljubivi Italijani čine sve da zadovolje svačiji ukus. I pojedinci i država se trude da boravak strancu u njihovoj zemlji bude i prijatan i koristan. Iskustvo od stotinu i više godina pomoglo im je da postanu majstori u turizmu.

Ako su Austrijanci prema strancu nenametljivo srdačni, Nemci zvanično uslužni, Francuzi nasmešno pažljivi, Italijani će vas osvojiti svojom ljupkošću, prijatnošću i pažnjom. Grešili bi ako bi u tom njihovom odnosu prema strancima gledali samo poslovne manire. Kada se obratite prolazniku na ulicama Firence, Rima ili Napulja tragajući za, možda, nekim muzejem, ulicom ili crkvom, nećete dobiti samo odgovor na italijanskom ili nekom drugom jeziku nego će vas pažljivi slučajni prolaznik, ako treba, i povesti do traženog objekta. Svake godine strani turizam donosi Italiji prihod od više desetina milijardi eura i daje stalno i prolazno zaposlenje stotinama hiljada građana. Zato ne treba da iznenađuje što su trgovačke i ugostiteljske usluge organizovane sa puno duha i veštine. I u najaktivnijim turističkim mesecima: jul, avgust i septembar, strani turista može naći smeštaj. Nije reč samo o hotelima, hostelima i stotinama malih pansiona. Preko leta su na raspolaganju i sobe kod privatnika, studentski domovi i vrlo razvijen kamping-turizam. Ovaj poslednji vid smeštaja našao je izvanrednu i brzu primenu u svim delovima Italije.

Geografski položaj

Geografski smeštaj Italije na jugu Evrope je jedinstven. Ovo dugo poluostrvo u obliku čizme na Apeninskom poluostrvu graniči se sa Švajcarskom, Slovenijom, San Marinom, Vatikanom, Francuskom, Austrijom, a na moru sa Hrvatskom.

Svojim najsevernijim delom, vencem visokih Alpa, istovremeno je i zaštićena od Centralne Evrope i primakla joj se, čitava severna granica – preko 1400 kilometara – zaštićena je ovim planinama štiteći Italiju i od prodora kontinentalne i hladne klime. Srednji i južni deo, koji je u obliku klasične čizme, zapljuskuju četiri mora: Tirensko, Sredozemno, Jonsko i Jadransko more, što Italiju čini izrazito primorskom zemljom.

Preko Otrantskih Vrata Italija se prilbližila Balkanskom Poluostrvu na svega 73 kilometara, a od Sicilije do severnih obala Afrike ima oko 150 kilometara. Svojim izduženim poluostrvom Italija je podelila Sredozemno more na dva dela. Taj geografski faktor doprineo je da je Italija kroz hiljadu godina igrala značajnu ulogu u istoriji.

Trevi fontana

Severni deo Italije pretežno čini prostrana i bogata Lombardijska nizija, kao rezultat nanosa alpskih reka, pre svega najveće Poa (duga 672 km) koja se kao kičma provlači čitavom dužinom nizije. Lombardija je kultivisana oblast sa vrlo intenzivnom poljoprivredom. Nešto južnije je Toskanska nizija i pobrđe, kroz koji protiče reka Arno. Plodna je i vinorodna. Rimska nizija vekovima je bila pusta i bezvodna. Od 40-tih godina ponovo se navodnjava i sada je puna povrtnjaka i voćnjaka. Najjužnije nizisko područje je Kampanija. To je vulkansko zemljište i vrlo je plodno. Nizije ima i na obalama Jadranskog mora, pre svega u istočnim delovima Apulije.

Od velikih ostrva Sicilija je znatno razvijenija i gušće nastanjena nego Sardinija. Po čitavoj Italiji rasturena su manja jezera. Lednička jezera: Madjore, Komo i Garde na severu, gde se Alpe spuštaju u Padsku niziju, svojim romantičnim izgledom i kontrastima planinske i niziske flore predstavljaju vrlo privlačne tačke za strane turiste. Pored pomenutih Alpa od Đenovoskog Zaliva pa sredinom Poluostrva proteže se planinski venac Apenina, po kome i ovo Poluostrvo nosi svoje ime, i završava na Siciliji. Italija je pored Islanda jedina zemlja u Evropi koja ima aktivnih vulkana.

Pre svega Vezuv u Kampaniji i Etna na Siciliji. Primorski položaj najvećeg dela Italije uticao je na klimu pa je ona blaga i sa relativno dosta padavina (500 do 1300 mm). Sada u Italiji ima svega 16% površina pod šumama. Površina Italije je 301 hiljada km². Po broju stanovnika Italija je četvrta zemlja u Evropi. U Italiji ima malo nacionalnih manjina, oko 600 hiljada, najviše Nemaca u Južnom Tirolu i Slovenaca u Trstu i Beneškoj Sloveniji.

Istorija

Ni za jednu zemlju u Evropi ne može se sa više prava reći da je imala tako burnu i slavnu prošlost kao Italija. Tu je bilo sedište najmoćnijeg carstva robovlasničkog društva. Bogatstvo Italije privlačilo je susede pa su je nekoliko stotina godina vandalski pustošili i razarali. U Starom veku Italija je bila kolevka moćne kulture, manje originalne a više uspešno reproduktivne. Rim je vekovima bio svetski grad, više nego ma koji drugi pre i posle. U Srednji vek Italija ulazi razrušena i varvarizovana. Pa ipak, zahvaljujući srećnom geografskom položaju i izdancima kulturnih tekovina, Italija se oporavlja iako podeljena u više državica.

Znamenitosti Pize

Izrastaju moćne gradske republike (Venecija, Firenca, Đenova, Milano, Piza, Amalfi i druge) koje postaju i rasadnici novih kulturnih strujanja. Nestalo je latinskog jezika i postepeno se rađa novi, vulgariziran, sa više dijalekata, ali sa latinskom osnovom, kao i kod drugih romanskih jezika. U Italiji se razvijaju nove humanističke ideje sa renesansnim duhom. Tu je žarište onih misli koje su obogatile čovečanstvo mnogim plemenitim tekovinama. Na Apeninskom poluostrvu nalaze se i dve patuljaste države, San Marino (površina 60 km²) u Srednjoj Italiji, prema obali Jadranskog mora, i Vatikanska država (površina 0,44 km²). Ugled ove druge i njen uticaj ne treba meriti po površini. Strane turiste najviše privlače gradovi: Rim, Venecija, Firenca, Napulj, Piza i Verona. Svi ti gradovi bogati su raznim atrakcijama. Razgledanje nekih od njih, naročito Rima, Firence i Venecije, neosporno predstavlja kulturno bogaćenje.




Pitanja? webmaster@tt-group.net, Mob: +381.(0)64.12.77.044 , Tel/Fax: +381. (0) 10. 362. 752
©TT GROUP 2004-2014, All Rights Reserved.