Afrika

Egipat posle 7 000 godina

Egipat
Egipat

Svima kojima je članak o zanimljivostima Egipta zagolicao maštu, evo nastavka priče. Čarobna i mistična država na severoistoku Afrike, u basenu reke Nila, na obalama Sredozemnog i Crvenog mora.

Glavni grad je Kairo, a ostali važniji gradovi su Aleksandrija, Giza, Subra el Kema, Mahala el Kubra, Tanta, Port Said, Mansura, Asijut, Zagazig, Suec, Damanhur, Fajum, Ismailija, Asuan i dr.

Deli se na Donji (oblast delte Nila) i Gornji Egipat. Na njegovoj teritoriji su Suecki kanal i Sinajsko poluostrvo, koje predstavlja deo azijskog kontinenta. Podsetimo se da je na Sinajskoj gori Mojsije dobio čuveno petoknjižje Starog Zaveta.

 

Prirodne odlike Egipta

Izuzev plodne doline Nila (dužina 1200km, širina do 25km) i njegove delte (24000km2), koji zahvataju 3,6% teritorije, ostalo zemljište, 96,4% pretežno je pustinjske prirode.

Libijska pustinja sa velikim i plodnim oazama (Fajum, Siva, Baharija, Farafra, Dakla i dr.) i depresijama (najveća El Katara, -133m) zapadno od Nila, a na istoku Arabijska pustinja, koja se u primorju Crvenog mora završava planinskim uzvišenjima (Džebel Šajib 2187m), i pustinjsko Sinajsko poluostrvo (Džebel Katarin, 2 637m, najviši vrh Egipta).

Klima je suptropsko-pustinjska, s prelazom u sredozemnu u primorju Sredozemnog mora. Srednja januarska temperatura je u Aleksandriji 14 C, u Kairu 12 C, u Asuanu 15 C, dok je srednja julska u Aleksandriji 26 C, u Kairu 28 C, u Asuanu 33 C. Padavine su neznatne (u Kairu 30mm godišnje, u Aleksandriji oko 190mm, u Asuanu 3mm). Da dobro ste videli svega 3 mm godišnje.

 

Kratka istorija Egipta

Zemljoradnja zasnovana na veštačkom navodnjavanju javila se pre oko 7000. godina. Egipat je u to vreme bio već organizovana birokratska kraljevina iza koje su stajali vekovi razvoja.

Ubrzo se formiralo i klasno robovlasničko društvo. Oko 4000. p.n.e. u Egiptu je bilo oko 40 manjih država „noma“, a oko 3200.god.p.n.e. ujedinio ga je faraon Menes. Za vreme Starog carstva grade se prvi veći kanali i nasipi i zidaju piramide, čuvene grobnice faraona.

Piramida ima oko 70, a sve su podignute u delti Nila. Najveća je Keopsova, oko 147m, sadašnja visina 137m. Tokom Srednjeg Carstva, robovi i zavisni seljaci izgradili su velike kanale za navodnjavanje i čuveno veštačko jezero Merida (Meris). Zahvaljujući irigacionim radovima i razvitku proizvodnje razvila se znatna kultura, a od nauka naročito astronomija i matematika.

U astronomiji su znali za godinu i 365 dana i jedne četvrtine, u matematici za jednačinu s jednom nepoznatom, a umeli su da izračunaju površine gotovo svih geometrijskih slika i zapremine nekih tela. U Egiptu je ponikla i najstarija pismenost. Pismo se sastojalo od slika i crteža, tzv. hijeroglifi, sveta slova, a dešifrovao ga je francuski naučnik Šampolion 1822. godine.

Egipatska umetnost
Egipatska umetnost

Stari Egipćani su obožavali prirodne sile; najviše su obožavane životinje: krava Hator i bik Apis, i tzv. „zemljoradnički Bogovi“: sunce Amon Ra, plodnost Oziris, Nil Hapi, dok su mrtve balsamovali (mumije).

Spomenici stare kulture sačuvali su se do danas. To su piramide, obelisci, ostaci hramova i dvorova, mnogi zapisi na kamenu i papirusu. Pogledajte našu reportažu iz najpoznatijeg muzeja Luxora, smeštenog u Dolini kraljeva. Mnogo vekova kasnije, Egipatska kultura izvršila je snažan uticaj na kulturu svih istočnih naroda.



Glavni urednik TT Group

Glavni urednik TT Group

Glavni urednik, administrator i putopisac turističkog portala TT Group.

Uključi se kroz komentar

Kliknite ovde da bi ste komentarisali

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Povežimo se:

Prijavite se na našu mejling listu


Podelite sa prijateljima: