TURIZAM  VREMENSKA PROGNOZA   SLIKE   PUTOVANJA   KURS EVRA   MAPE   HOROSKOP  KONTAKT  
Adventure
Visit_Serbia


Letovanje u Turskoj

Jeftin šoping u Istanbulu



Marmaris leto



Alanja



Kušadasi



Euro to Turkish lira




Halikarnas disco
Halikarnas disco

Vremenska prognoza
Turske

Vremenska prognoza
Bodrum




Sinajska gora


Obronci Sinajske Gore

Sinajska gora nije samo naziv za grupu planinskih vrhova na krajnjem jugu Sinajskog poluostrva. To je i biblijsko ime za mesto na kome je, prema predanju, Bog saopštio Izraelcima, preko proroka Mojsija, Deset Božjih zapovesti.

Osim za Hrišćane i Jevreje, Sinaj je od religijskog značaja i za muslimane jer se veruje da je Burak, konj proroka Muhameda, sa ovog mesta otišao u raj.

Razlog zbog kog sam se ja popela na Mojsijev vrh nije religiozne prirode, već je potpuno avanturistički. Iako mi je predočeno da ćemo se na Sinaj popeti da bi bili svedoci najspektakularnijeg izlaska Sunca na planeti Zemlji mene je prosto privukla ideja posleponoćnog planinarenja. Na Sunce sam potpuno zaboravila, sve do momenta njegovog i mog buđenja, gore, na jednom od brojnih vrhova Sinaja.

Manastir Svete KatarineDa bi ste se popeli na Mojsijev vrh, morate najpre doći do mesta koje se zove Sveta Katarina. To je vrlo lako, naročito ako letujete u poznatom Sharm el-Sheiku ili nesto manje poznatom Dahabu, jer gotovo svaki hotel organizuje prevoz do Svete Katarine sopstvenim minibusevima. Takođe, na raspolaganju su vam još i javni prevoz i jeftina taksi vozila.

Sveta Katarina je relativno novi, ali moderan gradić koji je najpoznatiji po istoimenom manastiru.

Klanci

Kada se budete našli ispred ovog manastira, za odlazak do vrha imaćete dve mogućnosti. Prva, koju i predlažem, je staza “Siket El Basha”. Iako malo duža, njena prednost je u tome što je uspon mnogo blaži i što se vrlo često možete zaustaviti ispred improvizovanih trafika, koje su inače, pored Mesečeve, jedini izvori svetlosti na putu ka vrhu. Tu možete kupiti vodu, ali i Mars, Twix, Snickers i druge nama dobro poznate čokoladne ukuse, po ne baš pristupačnim cenama.

U slučaju da baš i niste oduševljeni noćnim planinarenjem, ili vas je iscrpela nemogućnost da razlikujete kamenje od kamila koje leškare sa strane, ali ste romantični i želite da na vrh stignete pre svitanja, imate mogućnost da prihvatite ponudu beduina (“Camel, lady! Much better!”) i da do vrha dođete na leđima kamile.

Druga mogućnost je Mojsijeva staza (“Siket Sayidna Musa”). Nju su izgradili monasi manastira Sveta Katarina i sastoji se iz oko 3700 stepenika isklesanih u postojećim stenama. Za ovu stazu treba više vremena, ali i snage. Ona je, u stvari, savršen izbor za spuštanje sa vrha.

Koju god stazu da izaberete, nakon 2 do 4 časa stići ćete do amfiteatra "Seven Elders of Israel". Odatle vam do vrha ostaje jos samo 750 stepenika koje morate preći sami, bez ičije pomoći. Nije loše, baš ovde, iznajmiti ćebad od beduina, jer temperatura zna da se spusti i do 5 celzijusovih stepeni, što je vrlo atipično za Egipat, ali ne i za nadmorsku visinu od 2285 metara.

Izlazak Sunca

Nakon što sam nekako u mraku pronašla poziciju sa koje ću posmatrati izlazak Sunca zavukla sam se u stenu i uvijena u ćebe pokušala da zaspim. To baš i nije bilo moguće, jer su se prolaznici povremeno sapletali o moje noge, ili bi, što je još gore, uperili svetlo pravo u moje lice i uzvikivali “ Oh, here is someone sleeping ”!

Posle nekih sat vremena ružišasto-narandžasta lopta počela je da rasipa svetlost po udaljenim planinama i sve prisutne ostavila bez daha. Zaista sam uživala u toj igri svetlosti i senke koja je trajala oko pola sata odnosno do trenutka pobede svetlosti nad senkom.

Izlazak Sunca bio je propraćen i pesmom. Gotovo svi prisutni izvodili su himne zemalja iz kojih dolaze, te je atmosfera na vrhu Sinaja nekako potsećala na onu na fudbalskom stadionu. Jedino nije bilo zastava.

Ovde na vrhu uočićete džamiju i kapelu Svete Trojice iz 1934. godine izgrađenu na mestu i od ostataka Justinijanove kapele iz šestog veka. Ni jedna od njih nije otvorena za posetioce.


Video vodič kroz Sinajsku goru

Mojsijeva stazaPreporučujem Mojsijevu stazu za spuštanje sa planine, jer vas moze odvesti do Mojsijeve fontane, Devišine kapele i do dva luka: Vrata Svetog Stefana i Vrata zakona. Naniže se krećite uz puno opreza i poštujte znake na kojima pise: “ Danger - foreigners must not leave the road ”. Ako vam pak silazak deluje zastrašujuće znajte da ponovo možete računati na pomoć beduina. Za nešto malo novca, oni će vam, čvrsto vas držeći za ruku, vrlo rado pomoći da neverovatno brzo siđete do manstira Sveta Katarina.

Manastir Sveta Katerina

Manastir Sveta Katarina je otvoren za posetioce svakog dana od 9 do 12 časova, osim petkom, nedeljom i u dane posta. S obzirom da se radi o najstarijem pravoslavnom manastiru na svetu, smatram da ne postoji ni jedan dovoljno dobar razlog da ga ne posetite.

Još dok se budete spuštali sa vrha uočićete oko manastirskog kompleksa zidine od granitnog bloka u obliku kvadrata. Ove zidine su visoke od 10 do 30 metara, a njihova širina na pojedinim mestima je i preko jedan metar, podignute su od strane Cara Justinijana. Ulaz u monaški grad je sa severozapadne strane.

Beduini sa kamilamaMoju pažnju najpre je privukao minaret viši od samih zidina. Ovo je definitivno jedinstven primer na svetu da se na istom mestu, u okviru manastirskih zidina, nalaze hrišćanska i muslimanska bogomolja.

Otisak Muhamedove šakeA radi se o tome da su sami monasi, preko noći, srušili trpezariju i na njenom mestu sagradili džamiju sa minaretom kako bi zaštitili manastir od trupa fatimidskog kalife koje su ga u jedanaestom veku opkolile. Monasi su se bojali da postojanje dokumenta kojim je sam Muhamed zaštitio manastir, nije dovoljno. Inače, ovaj dokument se čuva u muzeju manastira i na njemu se nalazi otisak Muhamedove šake.

Potom, nemoguće je ne uočiti masu turista koji pokušavaju da dodirnu grančice nesagorive kupine za koju se smatra da je starija od samog manastira. Ovaj žbun raste iz oltara hrama i jedinstven je po tome što se njegove mladice ne mogu da prime ni na jedno drugo mesto na svetu.


Nesagoriva kupina

Tik uz nesagorivu kupinu, carica Jelena, majka svetog cara Konstantina Velikog, podigla je kapelu posvećenu Bogorodici još u trećem veku, a uz nju je u šestom veku car Justinijan sagradio crkvu.

Ulaznica za manastirski muzej košta 20 evra, ali za Srbe samo 10 Eura, zato obavezno naglasite odakle dolazite. Ovome sam se naročito obradovala, jer sam širom Egipta ulaznice plaćala pet do deset puta više od svojih saputnika iz muslimanskih zemalja, za koje je, baš svuda, obezbeđen neverovatan popust.

Ako prethodno niste znali, ovde ćete saznati da je Sveti Sava, prvi srpski arhiepiskop, takođe boravio na Sinaju daleke 1234. godine. Tu je proveo čitav četrdesetodnevni post. Takođe, kraljica Jelena i kraljevi Dragutin i Milutin pomagali su manastir, a u četrnaestom veku Joanikije srpski bio je iguman manastira.

Prsten Svete KaterineVrata manastirske biblioteke zatvorena su za posetioce, ali moram naglasiti da se ona, po vrednosti i broju rukopisa, nalazi odmah iza vatikanske. Prvi srpski psaltir takođe je deo te kolekcije.

Tačno u podne počinje molitva, tako da svi osim pravoslavnih hrišćana moraju da napuste manastir. Posle molitve, možete se pokloniti i celivati mošti Svete Katarine. Svako ko to uradi od monaha na dar dobija prsten na kome pise “Agia Katarina”.

Zvonik Svete Katerine

Sveta Katarina (rođena Doroteja) živela je u trećem veku u Aleksandriji. Bila je vrlo obrazovana i iz ugledne mnogobožačke porodice. Za vreme vladavine cara Maksimilijana mučena je razapinjanjem na mlinske točkove kako bi se odrekla Hrista, ali kako je sa mučenja uvek odlazila nepovređena naređeno je njeno pogubljenje. Po predanju, nakon pogubljenja, iz njenih je rana teklo mleko, a njeno telo su anđeli preneli na Sinaj.

U devetom veku ona se javlja u snovima sinajskih monaha i oni uskoro pronalaze njene mošti na jednom od vrhova. Tada ovaj manastir i dobija naziv Sveta Katarina. U jedanaestom veku delovi moštiju Svete Katarine su rasuti širom sveta, a ovde ostaju glava i leva ruka svetice.

Na kraju, umesto zaključka, putovanje u Egipat je kulturna investicija za ceo život! Pored široko popularnih piramida, imajte u vidu već ispričanu avanturu o safariju kroz oazu Sivu i vrh pokloničkih putovanja uobličen u ovoj priči o Sinajskoj gori.


Questions? webmaster@tt-group.net , Mob: +381.(0)64.12.77.044 , Tel/Fax: +381. (0) 10. 362. 752
© TT GROUP 2004-2008, All Rights Reserved.