TURIZAM  VREMENSKA PROGNOZA   SLIKE   PUTOVANJA   KURS EVRA   MAPE   HOROSKOP  KONTAKT  
Adventure
Visit_Serbia


Letovanje u Turskoj

Jeftin šoping u Istanbulu



Marmaris leto



Alanja



Kušadasi



Euro to Turkish lira




Halikarnas disco
Halikarnas disco

Vremenska prognoza
Turske

Vremenska prognoza
Bodrum




Moje putovanje u Egipat, grad i oaza Siva


Šali tvrđava

U gradić Siva (Siwa), koji se nalazi u istoimenoj oazi zapadno-egipatske pustinje, stigla sam u večernjim satima, nakon petnaestočasovne vožnje autobusom iz Aleksandrije po asfaltnom putu izgrađenom tek 1984. godine.

Smestila sam se u hotel Kleopatra, u kome noćenje u dvokrevetnoj sobi staje neverovatnih 2 Eura, iako je od centra grada udaljen svega dva minuta hoda. U sobi nije bilo TV-a, a kao zamena za klima uređaj, koji je ovde neophodan, poslužio je luster ventilator. U sobi postoji samo najosnovnije, ali nisam primetila da mi bilo šta nedostaje. Osim, možda hladne vode, obzirom da je sa svih mogućih slavina isticala isključivo vrela.   

Sa terase sam imala pogled na utvrđenje Šali (Shali), gornja slika, ka kome sam se uskoro i uputila.

Kule u Šaliju

Šali se nalazi u samom centru grada i predstavlja zupčaste ostatke utvrđenja koje je četrdeset stanovnika ovog mesta izgradilo u trinaestom veku kako bi svoj narod zaštitili od najezdi beduinskih plemena.

U ponoć izgleda sablasno zahvaljujući veštačkom osvetljenju svih tih neobičnih formacija iza kojih kao da je postavljena crna zavesa. Ovaj ručni rad izrađen je od kiršifa - mešavine peska, soli i blata koja nije vodootporna, pa je posle svake jače kiše neophodna njegova restauracija.

Tek u devetnaestom veku stanovništvo Šalija je počelo da se kreće van zidina ovog utvrđenja, ohrabreno prisustvom obezbeđenja koje mu je dodeljeno od strane tadašnje vlasti. Na žalost, neobično obilne padavine 1926. godine primorale su stanovnike da ga zauvek napuste.

Penjanje na najviši nivo Šalija je prvi izazov, koji svakakoi vredi truda. Tačkasto osvetljenje gradića na koji se odozgo pruža pogled, doveo me u nedoumicu da li je zvezdano nebo u tom trenutku bilo iznad ili ispod mene.

Planina SmrtiJoš uvek sam u nedoumici i da li Gebel al-Mawta ili Planina smrti, moje sledeće odredište, ima neobičniji naziv ili oblik.

Pogled na Planinu smrti sa distance je fascinantan, valjda zbog brojnih perforacija koje čine da potseća na švajcarski sir.

Ali saznanje da je ovo uzvišenje večna kuća stotinama osoba, uglavnom iz ptolomejskog i rimskog perioda (3. i 2. vek pne), potpuno opravdava i njen naziv. Četiri grobnice, koje pripadaju članovima 26.-te dinastije egipatskih vladara, su otvorene za javnost i vrlo su dobro očuvane. Na njihovim zidovima mogu se uočiti crteži čija se lepota poredi sa lepotom onih koji se nalaze u grobnicama u Luksoru i Asuanu, na jugu Egipta. Na žalost, fotografisanje unutrašnjosti grobnica nije dozvoljeno, ali nešto slika pogledajte na forumskoj diskusiji o Sivi.

Zanimljivo je napomenuti, da u neposrednij prošlostii, za vreme Drugog svetskog rata planina smrti poslužila je kao sklonište stanovnicima ovog kraja.


Kompletan turistički video vodič kroz Siva oazu

pustinjski safariPopodne i narednu noć provela sam u beskrajnom moru peska. Dvadesetak džipova je toga dana krenulo u avanturu zvanu pustinjski safari. Za više detalja pogledajte detaljno gornji video.

Iskusni vozači zaustavljali bi se na tren na vrhu peščane dine dozvoljavajući nam da odatle uživamo u beskraju skulptura od peska. A onda bi usledio nagli spust, odvajanje od sedišta, kratkotrajno plutanje po limuzini i puno adrenalina u krvi!

Iscrpljeni od vrištanja potražili smo spas na Bir Vahid izvorima hladne i tople vode. Oba izvora nalaze se usred peska i nisu okruženi vegetacijom tipičnom za oaze. Posle polučasovnog kupanja, naši dragi vozači su nas odvezli do mesta na kome su neki uživali u skijanju na pesku, a neki u zalasku sunca koje je pesku davalo različite nijanse zlatne boje.

Ali najlepši deo je tek dolazio. Na svetlosti sveća poslužena je piletina izuzetnog ukusa, što je, pretpostavljam, posledica načina pripreme. Videla sam da su je izvadili iz ogromnih limenih lonaca koji su, kako su nam kasnije ispričali,  proveli čitav dan pod peskom.

Za dezert smo dobili urme i po šolju čaja. A potom je usledio ples u ritmu muzike koju su, sopstvenim rukama, proizvodili naši vozači, sada transformisani u muzičare. Kada su sveće pregorele, zaspali smo na pesku pokriveni zvezdanim nebom, ovog puta neokaljanim svetlima moderne civilizacije.


VenčanicaSledeće pre podne bilo je slobodno pa sam se ja uputila u Midan Al Souk – šoping zonu gradića Siva, smeštenu ispred utvrđenja Šali. Ovde se može pronaći hrana, ali i suveniri. Gotovo sve što se da videti unutar suvenirnica ručni je rad.

Sivani su naročito ponosni na korpice koje izrađuju od palminog lišća, a ukrašavaju koncima različitih boja. Ne mogu a da ne pomenem i vunene ćilime različitih dezena i oblika, vežene haljine i marame ukrašene novčićima i biserima, skupocen srebrni nakit i brojne predmete čiju namenu nisam uspela da otkrijem.

Pravi je momenat da napomenem da se od svake devojke iz Sive očekuje  da zna da šije, veze i ukrašava ručno izrađene tkanine. Takođe, svaka devojka je dužna da, bez ičije pomoći, sebi izradi venčanicu. Kako venčanica može da izgleda videćete na jednoj od slika, a ista se može i kupiti za oko 30 Eura.

U jednoj od suvenirnica desilo mi se da me prodavac u vreme molitve nije zamolio da izađem ispred i sačekam ga da se vrati iz džamije, već mi je objasnio da je najbolje da vreme njegovog otsustva iskoristim da sve lepo razgledam. Na kraju kupovine sam popila šolju čaja, a i dobila poklon. Mislim da je sada sasvim jasno koliko su stanovnici Sive srdačni i otvoreni prema turistima. Ni na kraj pameti im nije da vas ucenjuju ili na bilo koji drugi način oštete.

Bosonogi dečaciNa svega nekoliko ulica ovog gradića sretala sam muškarce odevene u taub (thawb), raspoložene za priču. Ko sam, odakle dolazim i šta mislim o svemu sto sam ovde videla, radila, probala bila su najčešća pitanja. S obzirom da je ovde ženama zabranjeno da bez pratnje izlaze is svojih domova, skoro ih je nemoguće videti. Deca su ipak bila najsimpatičnija. Bosonogi dečaci, obučeni poput očeva, se ili igraju na ulici ili se vrlo dobro snalaze u ulozi prodavaca vode, urmi i maslina. Devojčice u haljinama jarkih boja vole da se okupe oko ženskog sveta i nude im svoje rukotvorine poređane na tacnama od palminog lišća.

Ovo mora da je jedino mesto na svetu gde se proces proizvodnje maslinovog ulja odvija ručno, od početka do kraja, a cena mu ne moze biti povoljnija. Ulje je vrlo traženo unutar Egipta, ali na žalost ne i van njegovih granica iako spada u najbolja na svetu.

Prorokov hramUrme su vrhunskog kvaliteta. Nakon šoping avanture, poput Aleksandra Velikog, uputila sam se u Oraklok ili na srpskom Prorokov hram. Smešten na krečnjačkoj steni, hram iz daleka izgleda kao belo ostrvo koje pluta po površini zelenih palmi. A sa njega se pogled, preko zelenila palminih vrhova, pruža do planine Dakrur.  

Unutar hrama, jedinstven spoj faraonske, ptolomejske i rimske arhitekture fascinira. Na žalost, na visokim zidovima teško je uočiti bilo kakve slike, crteže i gravure. Ipak se radi o objektu čije se postojanje vezuje za period pre nove ere.

Aleksandar Veliki posetio je hram 331. godine pne i saznao, iz prorokovih reči, da je sin Boga Sunca, što mu je, veruje se, dalo snagu da nastavi svoje osvajačke pohode ka istoku.

Amonov Hram„Um Ubajdah“ ili Amonov hram udaljen je dve stotine metara od Prorokovog hrama, ali se na žalost nalazi u još gorem stanju, jer je 1896. godine turski vladar naredio njegovo rušenje usled nedostatka građevinskog materjala. Iako je opstao samo deo zida, na njegovoj zapadnoj strani još uvek je moguće uočiti neke skice koje datiraju iz četvrtog veka pre nove ere. Hram je podignut za vreme vladavine Faraona Nektaneba drugog, koji se smatra poslednjim domaćim egipatskim vladarem.

Neposredno pred odlazak iz Sive, zaustavila sam se kod Kleopatrinog kupališta. Kleopatrino kupalište samo je naziv najlepšeg kupališta u Sivi i nije ni u kakvoj vezi sa ambicioznom vladarkom Egipta. Ono što sam uspela da saznam, u restoranu pored, je da je ranije služio za ritualno kupanje devojaka pred venčanje, ali da se danas ovaj običaj sprovodi u obližnjem bazenu koji je sakriven od očiju javnosti.

Gradski prevoz na magarcuNa godišnjem nivou, vrlo mali broj turista poseti oazu Siva. Ova oaza, udaljena tri stotine kilometara od najbližeg grada, zbog toga ostaje tajna, a pisanje ove reportaže za mene je bila etička dilema: veći broj turista, dobri hoteli i folklor za posetioce mogu zauvek uništiti ono što ovo mesto čini jedinstvenim.

Zato, ako se uputite u Sivu, uživajte u odsustvu luksuza. Jedite u jednostavnim, ali vrlo pristojnim restoranima. Spavajte u hotelima koji imaju samo najosnovnije, ali su čisti. Okolinu istražujte biciklom ili se prepustite vožnji magarcem. A iz Sive se vratite sa bar litrom maslinovog ulja, kilogramom urmi i korpicom od palminog lišća.

Sahara

Da, ponesite sa sobom i dosta vode! Nije nemoguće da vam se na nekih stotinak kilometara od gradića, baš kao i meni, pokvari autobus. U tom slučaju, narednih par sati, pod vama će biti pesak, a nad vama Sunce...

 


Questions? webmaster@tt-group.net , Mob: +381.(0)64.12.77.044 , Tel/Fax: +381. (0) 10. 362. 752
© TT GROUP 2004-2008, All Rights Reserved.