Afrika

Moje leto u Aleksandriji – prvobitnoj prestonici Egipta

Alexandria

 Piše: Ivana Tačkov

Poput egipatskih vladara i dobrostojećih Egipćana, provela sam leto u Aleksandriji. Oni tamo odlaze zbog znatno blaže klime od one koja u julu i avgustu vlada u ostatku zemlje. A ja, jer smatram da upoznavanje sa Egiptom treba započeti, upravo, u njegovoj prvobitnoj prestonici.

Nakon upoznavanja sa egipatskom kuhinjom u čuvenom restoranu “Balbaa Village”, opet po uzoru na dobrostojeće Egipćane, i predaha u hotelskoj sobi sa pogledom na Sredozemno more, počela sam sa upoznavanjem, nekada, malog ribarskog sela koje je Aleksandar Veliki, gotovo preko noći, preobratio u prestonicu nauke, kulture i umetnosti antičkog sveta.

[php snippet=1]

 

Tvrđava Kait Bei (Fort Qaitbay)

Moja polazna tačka bila je tvrđava Kait Bei (Fort Qaitbay).

Tvrđavu “Kait Bei”, pre svega, treba posetiti zato što, već pet vekova, ponosno stoji na mestu gde je nekada stajao čuveni Aleksandrijski svetionik – jedno od Sedam svetskih čuda.

Tvrđava Kait Bei
Tvrđava Kait Bei

Podignuta je u XV veku, od strane sultana čije ime nosi, a u svrhu odbrane od Turaka i svojevremeno se smatrala jednim od najvažnijih odbrambenih uporišta duž čitave afričke obale Sredozemnog mora.

Svetionik u Aleksandriji
Svetionik u Aleksandriji, slika iz nacionlanig muzeja

Unutar spoljašnjih zidina nalazi se utvrđenje oblika ogromne kocke sa čijih crtastih prozora se, preko spoljašnjih zidina, pruža pogled na bezbroj, naizgled, sićušnih jahti i brodova živopisnih boja.

Drugi razlog posete tvrđave je veličanstven pogled koji se pruža sa njenih spoljašnjih zidina, kako na grad tako i na otvoreno more, te njima obavezno treba prošetati.

Ja sam najviše uživala posmatrajući ribare koji, sa štapom u rukama, strpljivo, satima sede na ogromnim kamenim blokovima koji okružuju tvrđavu sa njene spoljašnje strane, braneći je od talasa.

[php snippet=2]

 

Aleksandrijska biblioteka

U blizini tvrđave, a na mestu gde se veruje da je nekada stajala najveća biblioteka starog sveta sada se, među oronulim stambenim zgradama, uzdiže građevina impozantne spoljašnosti – Aleksandrijska biblioteka. Svojim oblikom solarnog diska nagnutog ka Sredozemnom moru ona simbolizuje izlazak Sunca odnosno izranjanje znanja.

Biblioteka je opasana granitnim zidom, na čijoj su južnoj strani uklesana slova svih svetskih pisama ukazujući tako na jezičku raznolikost koja vlada u njenoj unutrašnjosti.

Aleksandrijska biblioteka
Aleksandrijska biblioteka

Nekada su police biblioteke, koja je najverovatnije izgorela u požaru pre oko dva milenijuma, krasila dela velikih umova antičkog sveta, poput Homera, Sokrata i Platona. Sada se u ovoj novoj, izuzetno modernoj biblioteci, nalazi preko 8 miliona knjiga.

Pored knjiga, u sastav biblioteke ulazi i internet arhiva koja sadrži sve stranice svih sajtova koji postoje na internetu od godine njegovog postojanja (1996)), zatim niz specijalizovanih biblioteka, četiri muzeja, planetarijum, “ALEXploratorijum” – za približavanje nauke deci, nekoliko akademskih istraživačkih centara, “VISTA” (The Virtual Immersive Science and Technology Applications system) – interaktivni ambijent virtuelne stvarnosti, petnaest stalnih izložbi, četiri galerije, konferencijska sala koja može primiti nekoliko hiljada ljudi i “Kulturama” – vrlo informativna i atraktivna multimedijska prezentacija Egipta kroz vreme na prvom, ikada patentiranom, interaktivnom sistemu od 9 projektora.

[php snippet=1]

 

Jedna od posebnih dragocenosti biblioteke je „Nobelova soba„. U njoj se nalaze sva „na polju književnosti najbolja dela idealističkih tendencija“ čiji se autori, upravo iz tog razloga, od 1901. godine neprestano nagrađuju istoimenom prestižnom nagradom Švedske akademije.

Dakle, ako i vas fascinira ideja da se na jednom mestu sakupe svi ikada zapisani proizvodi ljudskog uma, a uz to ste i ljubitelj moderne arhitekture, ovo je mesto koje ne smete zaobići.

Kompleks Montaza

A sada je vreme za predah i to na drugom kraju grada, u Kompleksu  Montaza, udaljenom dvanaestak kilometara od biblioteke. Vožnja taksijem na ovoj relaciji koštala me je nešto više od dva evra.

Kompleks Montaža
Kompleks Montaža

Kompleks Montaza je idealno mesto za šetnju i opuštanje u Aleksandriji. Zauzima površinu od oko 1,5 km2  i nalazi se u istočnom delu grada, na uzvišenju oko istoimenog zaliva. Ulaznica u ovaj raj se plaća 50 piastera ili neverovatnih 5 dinara. *

Izgradnju kompleksa Montaza otpočeo je, krajem devetnaestog veka, misirski vladar Abas II, palatom “Al Salamlik”. Ovu palatu (1892) su on i njegovi prijatelji koristili kao lovački dom, a naredni vladari su je preuredili i koristili kao letnju rezidenciju. Poslednji u nizu bio je Hosni Mubarak koji je u njoj provodio leta, do devedesetih godina prošlog veka, odnosno, do izgradnje letnje rezidencije u Šarm el Šeiku. Palata “Al Salamlik” je sada luksuzni hotel.

[php snippet=1]

 

1932. godine kralj Fuad je izgradio “Al Haramlik” – još veću palatu, u predominantno vizantijskom stilu. “Al Haramlik” je sada javni muzej istorije i umetnosti dinastije Muhamed Ali.

Pored ove dve palate, nekoliko hotela i mnogo restorana, u okviru Montaze se nalazi i pet plaža (Aida, Kleopatra, Vanesa, Semiramida i privatna plaža hotela Helnan) te, ako ste ljubitelj sportova na vodi, ovde zaista možete uživati. Jedriti, surfovati ili čak roniti (spomenimo da je Egipat neprikosnoven kad je podvnodini svet u pitanju), izbor je vaš. Ako se pak odlučite za šetnju besprekorno uređenim parkovima naići ćete na vrlo retke tropske biljke od kojih su neke stare preko 75 godina.

Grčko – rimski period egipatske istorije

Jedan dan u Aleksandriji posvetila sam grčko – rimskom periodu egipatske istorije, jer je grad prepun spomenika iz tog doba. Počela sam sa Pompejevim stubom odnosno Dioklecijanovim spomenikom.

Pompejev stub
Pompejev stub

On se nalazi u najstarijem delu Aleksandrije, na uzvišenju koje je u vreme Ptolomejskog kraljevstva bilo poznato kao “Akropolj Aleksandrije”. Akropolj u principu označava gornji grad, tako da se ne treba vezivati odmah za Atinski, koji je uistinu najčuveniji.

Ovaj monolitni stub od crvenog granita, donesen ovde iz Asuana, grada na jugu Egipta, udaljenog od Aleksandrije preko 1000 kilometara, visok je oko 27 metara, a težak oko 285 tona. Okružen je dvema sfingama.

[php snippet=1]

 

Podigli su ga stanovnici Aleksandrije u čast caru Dioklecijanu, ali je mnogo poznatiji kao Pompejev stub zato što se, po legendi, na vrhu stuba nalazi glava Pompeja – velikog rimskog vojskovođe koji je nakon poraza od strane Julija Cezara prebegao u Aleksandriju, gde je ubrzo i ubijen. Pompejev stub stoji u centru Serapijuma – glavnog hrama grčko – egipatskog boga Serapisa – oličenja svetog bika Apisa.

Baš ispod stuba nalaze se ostaci antičke biblioteke na čijim su zidovima jos uvek uočljive niše koje su služile za uvijanje papirusa.

Unutrašnost katakombe Kom el Shukafa
Unutrašnost katakombe Kom el Shukafa

U neposrednoj blizini nalazi se i Katakomba Kom el-Shukafa (Humka krhotina) –  jedno od sedam svetskih srednjovekovnih čuda. Otkrivena je sasvim slučajno početkom dvadesetog veka, kada je magarac koji je vukao prikolicu punu kamenja iznenada propao kroz rupu u zemlji. Njeno ime “Humka Krhotina” potiče od polomljenih keramičkih posuda pronađenih u grobnici, za koje se veruje se da su ih, ispunjene hranom, donosili rođaci kada bi obilazili grobove svojih voljenih, a potom pred odlazak lomili

Izgrađena je kao porodična grobnica u drugom veku nove ere, ali je kasnije korišćena i kao javna grobnica.

Ova katakomba je jedinstvena zato što u njoj interferiraju tri kulture, umetnosti i religije – egipatska, grčka i rimska, što se ne može videti ni na jednom drugom mestu na svetu. Ovde se, na jednom mestu, nalaze sarkofazi u kojima počivaju osobe sahranjene na tradicionalan staroegipatski način, ali i mnogo niša u kojima su postavljane vaze sa pepelom onih koji su kremirani u grčkom ili rimskom stilu.

Meni su najveću pažnju privukle statue vlasnika grobnice koje se nalaze tridesetak metara ispod zemlje na drugom od tri nivoa grobnice. Da bi se došlo do njih treba se spustiti niz 99 podzemnih stepenika, isklesanih oko okna u vidu spirale (Okno je korišćeno za spuštanje tela pokojnika, pomoću užadi, kako bi se sprečilo bilo kakvo oštećenje).

[php snippet=2]

 

Iako su statue postavljene tako da izgleda kao da idu jedno drugom u susret, vodič nam je ukazao na to da se ovo dvoje u zagrobnom životu, najverovatnije, nije srelo, s obzirom da nisu iskoračili istom nogom. Nadajmo se da arheolozi nisu u pravu. Obe statue su isklesane u krute hijeratičke poze tipične za egipatsku umetnost, ali je upadljiva glava muškarca isklesana u grčkom stilu, kao i frizura žene u rimskom.

Rimski amfiteatar
Rimski amfiteatar

Iako skromne veličine u odnosu na slične građevine pronađene na teritoriji nekadašnjeg rimskog carstva, Rimski teatar u Aleksandriji predstavlja još jedno obeležje rimskog perioda Egipatske istorije.

U neposrednoj blizini teatra nalaze se ostaci rimskog kupatila i rimske vile – “Vila ptica”.

A za one koji bi da vide i nauče više o grčko – rimskom periodu egipatske istorije na raspolaganju je i Grčko – rimski muzej. Jedan od najistaknutijih komada u muzeju je statua Apisa – egipatskog svetog bika isklesana u crnom mermeru.

 Nacionalni muzej u Aleksandriji

Nestrpljiva, dan pred odlazak u Kairo uputila sam se u Nacionalni muzej u Aleksandriji privučena informacijom da se u podzemnoj dvorani mogu videti mumije.

Mumija u nacionalnom muzeju
Mumija u nacionalnom muzeju

Ovaj muzej se s pravom smatra jednim od najbolje uređenih u Egiptu, što se da shvatiti već nakon posete haotičnom Nacionalnom muzeju u Kairu ili Luksoru u dolini kraljeva. Pored mumija, muzej sadrži oko 1800 predmeta koji pričaju istoriju Aleksandrije kroz vreme, počev od faraonskog, preko grčko – rimskog, do koptskog i islamskog perioda.

Džamija Abu al Abas
Džamija Abu al Abas

Od religioznih objekata treba izdvojiti vreme makar za Džamiju Abu al Abas el Mursi i Koptsku katedralu Svetog Marka.

Džamija Abu al Abas al Musri ima najduže ime, ali je istovremeno najveća i najlepša u Aleksandriji. Sagrađena je krajem osamnaestog veka u čast andaluzijskog šeika koji je u njoj i sahranjen. Njegovo ime je poprilično dugačko, pa probajte da ga pročitate Sehab El Din Abu El Abas Ahmed Ibn Umar Ibn Mohamed Al Ansari El Mursi.  A ako i uspete da ga ponovite, na putu ste da postenete egiptolog.

Koptska katedrala svetog Marka je sedište aleksandrijskog pape, poglavara koptske pravoslavne crkve. Nalazi se na mestu gde je šezdesetih godina nove ere jevanđelista Sveti Marko – utemeljivač Hrišćanstva na afričkom kontinentu, podigao crkvu u kojoj je kasnije i sahranjen.

[php snippet=1]

 

Šta još videti, probati, doživeti

Damama savetujem da obiđu i Kraljevski muzej nakita, smešten u rezidenciji princeze Fatime, unuke Muhameda Alija koji je vladao Egiptom i Sudanom u devetnaestom i početkom dvadesetog veka. Muzej sadrži slike, statue, nakit i brojne druge ukrase koji pripadaju dinastiji.

To vreme njihovi pratioci mogu provesti u nekom od brojnih kafića duž obale Sredozemnog mora, uz nargilu i arapski čaj.

Most stenli
Most stenli, neposredno posle sutnona

Jedno veče ili jutro, u zavisnosti od toga da li ste ljubitelj zalaska ili izlaska Sunca, treba rezervisati za šetnju promenadom “Korniče”. Naravno, niste u obavezi da, poput mene, prepešačite svih dvanaestak kilometara, ali je poželjno da na mostu “Stenli” zastanete i uživate u pogledu kako na grad tako i na otvoreno more, a možete se i opružiti na istoimenoj i ujedno najlepšoj plaži u Aleksandriji, baš tu, ispod mosta.

Ulice u unutrašnjosti
Ulice u unutrašnjosti, treba biti oprezan

Iako, u poređenju sa Kairom i Luksorom, u Aleksandriji ima mnogo manje istorijskih spomenika, umerena klima, plaže sa snežno belim peskom, prelepe zgrade, ukusna hrana i srdačno stanovništvo čine da ona ipak nosi titulu najatraktivnijeg grada u Egiptu.

Korisna informacija za sve koji planiraju putovanje u Egipat:

* 1 Egipatska funta = 100 piastera; 1 euro = 10 Egipatskih funti.
Povezani člank, Oaza Siva u Egiptu http://www.tt-group.net/Egipat/Siva.php



Glavni urednik TT Group

Glavni urednik TT Group

Glavni urednik, administrator i putopisac turističkog portala TT Group.

Uključi se kroz komentar

Kliknite ovde da bi ste komentarisali

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Povežimo se:

Prijavite se na našu mejling listu


Podelite sa prijateljima: