Srbija je zemlja koja ima dugu tradiciju banjskog turizma, a srpske banje odvajakda zauzimaju važno mesto u turističkoj ponudi naše zemlje. S obzirom da leže na lekovitim, termalnim i mineralnim izvorima, ušuškane u ambijentu jedinstvenih prirodnih lepota, balneološka lečilišta u Srbiji nesumnjivo imaju snažan potencijal za svoj dalji razvoj.
Osim u terapijske svrhe, banje su danas zanimljive i svim drugim tipovima turista i sve više ih posećuju oni koji traže beg od svakodnevnih poslovnih obaveza u gradu i žele da se opuste u pravom smislu te reči. Šetnja kroz banjske parkove, uživanje u toplim kupatilima, wellness i spa sadržajima, aktivnom turizmu, raznim vidovima zabave, kulturno-istorijskim znamenitostima i bogatoj gastronomskoj ponudi, samo su deo onogo što očekuje goste u našim banjama. Osim toga, shodno rastu broja turista, i ponuda smeštajnih jedinica je sve bolja.
U ovom tekstu pozabavićemo se trenutnim stanjem u balneološkim centrima Srbije – koliko se investira u razvoj banjskog turizma, koje banje su najposećenije i šta nude svojim gostima? Pročitajte!
Investicije, razvoj i ulaganja
Sve veći broj posetilaca i rast potražnje za smeštajem govori u prilog tome da srpske banje postaju sve popularnija opcija za odmor. Ovi potencijali prepoznati su pre svega od strane privatnog sektora kao odlična prilika za ulaganja, pa je sve više firmi koje se bave izgradnjom i direktnom prodajom nekretnina u Sokobanji, Vrnjačkoj banji i drugim poznatim banjskim mestima.
Osim privatnika, i država ima svoje investicije. U poslednjih nekoliko godina u Vrnjačku Banju uloženo je oko 150 miliona evra, tvrde iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.
Ulaže se i u infrastrukturu, pre svega u saobraćajnice koje omogućuju laku dostupnost banjskih centara posetiocima. Jedan od poslednje najavljenih projekata je izgradnja petlje i isključenja sa autoputa Beograd – Niš kod Rutevca. Time će se za pola sata skratiti vreme putovanja iz pravca Beograda do Sokobanje.
Još jedan lep primer je Pribojska banja u kojoj je otvoren novi spa centar, ali prave investicije se tek očekuju. Najavljeno je da će se u najskorije vreme otpočeti sa projektom izgradnje najveće gondole u Srbiji, koja će spajati Tornik na Zlatiboru i Pribojsku banju, dužine 14,7 kilometara. Investicija je vredna 30 miliona evra, a završetak radova planiran je za 2025. godinu.
U cilju daljeg razvoja banjskog turizma, država je pre par godina odlučila da proda nepokretnosti koje su u vlasništvu PIO fonda u čak 27 banja. Smatra se da će se na taj način podići ulaganja privatnog sektora u razvoj banjskog turizma i da će širenje turističkih kapaciteta brže teći.
Banje koje ostvaruju najviše noćenja
Republički zavod za statistiku je u izdanju “Trendovi u turizmu Srbije” objavio da je tokom letnje sezone, računajući period od 2014. do 2022. godine, najviše turista posetilo Vrnjačku banju (32,3%) i Sokobanju (23,4%).
Takođe, prema istraživanju RZS-a najbolji rezultat u 2022. godini ostvarili su hotelijeri i stanodavci u Sokobanji. Sa 409.297 noćenja ova banjska lepotica podno Ozrena i Soko grada uzima udeo od čak 32,2% od ukupnog broja ostvarenih noćenja u svim banjama u Srbiji.
Na drugom mestu je Vrnjačka Banja (311.153 noćenja), sa udelom od 24,5%. Sledeća na listi je Lukovska Banja sa nešto preko 75 hiljada noćenja, pa banja Vrdnik na Fruškoj Gori (oko 74 hiljade). Ostale banjske centre Srbije posetilo je daleko manje turista.
Ova statistika govori i potvrđuje ono što svi znamo već godinama – da su Sokobanja i Vrnjačka banja dva ubedljivo najpopularnija banjska odmarališta u našoj zemlji. Treba napomenuti da je značajno veći broj stranih državljana boravio u Vrnjačkoj nego u Sokobanji, koju posećuju uglavnom gosti iz Srbije.
Banjska lečilišta
Srbija ima više od 1000 lekovitih izvora termomineralne vode i preko 40 registrovanih banja. Svaka od njih poseduje bar jedno, ali u najvećem broju slučajeva više izvorišta lekovite vode koja može pomoći ljudima kod različitih zdravstvenih problema i oboljenja. Neke od banja se preporučuju za reumatizam, dok druge za bolesti kože ili oboljenja srca i krvnih sudova. U svakom slučaju, priroda je podarila Srbiji lekovite blagodeti koje veliki broj ljudi već koristi, ali i one za koje se još uvek malo zna.
Neki balneološki centri i njihove lekovite vode su povoljne samo za određena stanja. Primera radi, naša najposećenija banja u zadnjih desetak godina, Vrnjačka Banja, se preporučuje osobama koje imaju problema sa srcem i krvnim sudovima, kao i sa oboljenjima gastrointestinalnog i urinarnog trakta. Mataruška banja kod Kraljeva je odlična kada su u pitanju ginekološka oboljenja, lokomotorni sistem i reumatizam, a Bogutovačka je dobra za srce i krvne sudove. Za nezarazna kožna oboljenja preporučuju se Bujanovačka, Lukovska, Novopazarska i Ovčar banja. Dakle, svaka od banja u Srbiji pogodna je za specifične grupe bolesti kod kojih može da pomogne.
Sa druge strane, postoje i određeni zdravstveni problemi koji se sa uspehom mogu lečiti u većini banja u Srbiji. Tako na primer, osobe sa reumatskim tegobama mogu boraviti u preko trideset banja uključujući Ribarsku, Bogutovačku, Gamzigradsku, Jošaničku, Lukovsku, Sijarinsku ili Nišku banju, koju turisti rado posećuju kada svrate u grad na Nišavi. Slično je i kada je lokomotorni sistem u pitanju – neke od banja čije vode su indikovane za ovakva zdravstvena stanje su Vrdnik, Stari Slankamen, Selters, Rusanda, Ovčar ili Vranjska banja. Sve pobrojane banje su uglavnom sa toplijim izvorima.
Da ne zaboravimo da spomenemo i podatak da se Srbija može pohvaliti i najtoplijom lekovitom vodom u Evropi sa temperaturom od čak 960C. Ovo izvorište nalazi se u Vranjskoj banji. Štaviše, iz pojedinih izvora izbija i vodena para temperature preko 1100C.
Najzad, banjska lečilišta nisu samo ona sa izvorima tople vode. Srbija ima i nekoliko vazdušnih banja. Balneoklimatološki institut Srbije je za vazdušne banje registrovao Zlatibor, Zlatar, Divčibare, Vrdnik, planinu Rudnik, Banju Ivanjicu i Sokobanju.
Turistička ponuda
Osim kao lečilišta, banje su prepoznate i kao veoma popularne turističke destinacije. i u njih se puno ulaže kako bi se turisti privukli i raznim drugim sadržajima.
Gotovo sve banje imaju neke svoje znamenitosti i manifestacije koje ih promovišu. Uzmimo za primer Sokobanju. Na samo 2 kilometra od njenog centra se nalaze ostaci srednjevekovnog grada Sokolca ili Soko grada, koji privlači veliki broj turista. Gosti mogu uživati u raznim wellness i spa sadržajima, u kupanju u aqua parku Podina ili u obilasku brojnih izletišta. Kada su u pitanju manifestacije, “Prva harmonika” koja se održava u Sokobanji je svakako jedna od najzančajnijih i najstarijih.
Vrnjačka Banja je poznata po svom letnjem karnevalu koji se održava u julu svake godine i obuhvata različite kulturne, muzičke i plesne sadržaje. Karneval traje nedelju dana i nijednog posetioca ne ostavlja ravnodušnim. Takođe, ova banja svojim gostima nudi i veći broj otvorenih i zatvorenih bazena, dva moderna akva parka, brojne wellness i spa centre. Jedna od specifičnosti Vrnjačke Banje je to što je jako posećena i tokom zime. U njenoj neposrednoj blizini je planina Goč koja ima ski stazu, što je i u zimskom periodu čini privlačnom za turiste.
Poznatih banjskih manifestacija je zaista puno, pa da navedemo nekoliko posećenijih: “Vranjska frula”, “Dani Brestovačke banje” ili “Splavarenje Južnom Moravom” (Ribarska banja).
Neke od najvećih prirodnih znamenitosti Srbije nalaze se u blizini banja. Đavolja varoš smeštena je nedaleko od Prolom Banje, u predivnoj Ovčarsko-Kablarskoj klisuri se nalazi Ovčar banja ili Specijalni rezervat prirode Uvac kod Pribojske banje. Naravno, ovo je samo mali deo sadržaja koji spadaju u turističku ponudu naših banja, a koje smo naveli samo kao primer.
U svakom slučaju, banje u Srbiji itekako imaju šta da ponude domaćim i stranim turistima i uz velike gradove poput Beograd i Novog Sada i planinske centre, najvažniji su turistički resurs naše zemlje. Iako je potencijal koji poseduju još uvek samo delimično ostvaren, lečilišta i atrakcije u okolini banja privlače sve više ljudi. Poslednja ulaganja govore u prilog tome da banjski turizam u Srbiji ima lepu budućnost.
Uključi se kroz komentar