Turizam Srbije

Morović – 7 odličnih razloga da posetite „sremačku Veneciju“

Piše: Senka Žutić

Morović je naselje u Sremu, sa otprilike 2 000 stanovnika. Iz pravca Beograda, do njega se dolazi auto-putem Beograd- Šid. Od Beograda je udaljen 100 km.

Posle isključenja sa auto-puta kod naplatne rampe Šid (cena putarine za putnička vozila na deonici od Beograda do Šida je 310 RSD), skrenite desno.

#1 Prvi susret

Hladovit drvored topola će vas dovesti do samog ulaza u selo. Iza okuke, dočekaće vas nezaboravan pogled na jednu od dve reke koje protiču kroz Morović, na reku Bosut. Okružen zelenilom, svetlucav i iskričav pod sunčevim zracima, nagoveštava dane opuštenog odmora, uživanja i dokolice.

Na levoj strani pored puta, primetićete crkvu o kojoj će biti reči kasnije u ovom tekstu.

Iz centra sela, tri ulice će vas odvesti u tri grada. Ako krenete Šidskom, možete doći do Šida koji je od Morovića udaljen desetak kilometara. Iza Šida se uzdižu obronci Fruške gore i počinje vinarski Srem. Fruška gora je nacinalni park bogat manastirima i vinogradima, šumama, proplancima i ljupkim selima u kojima od meštana možete da kupite sveže voće ubrano u njihovim voćnjacima i baštama.

Mitrovačkom ulicom možete se uputiti ka Sremskoj Mitrovici, glavnom gradu Srema, udaljenom od Morovića četrdesetak kilometara. Ako u centru pređete jedan od pet mostova, koliko ih selo ima, i krenete Bosutskom ulicom, to je jedan od mogućih puteva ka Republici Srpskoj. Tridesetak kilometara kasnije, bićete u Bijeljini, a u blizini je i etno selo Stanišići, koje svojom interesantnom ponudom i prihvatljivim cenama privlači sve veći broj turista. Cena benzina je u Republici Srpskoj niža nego u Srbiji!

#2 Prirodni resursi Morovića

Morović ima zaista izuzetan prirodni položaj i bogate resurse, kao malo koje naselje. Kroz selo protiču dve reke, Bosut i Studva, koje u samom centru sela prave veliko ušće. Na ušću je, naravno, tvrđava, bolje reći, ostaci tvrđave, ali i o njoj ćemo kasnije.

Morovićki atar zauzima 20 000 hektara šuma! Impozantan broj.

U selu je nekoliko prirodnih izvora vode čiji se kvalitet redovito kontroliše i koja je dobra za piće. Voda iz seoskog vodovoda je meka, pa ćete se već posle nekoliko tuširanja garantovano prijatno iznenaditi kvalitetom kose i kože. Kosa će vam biti zdravija, gušća i sjajnija, a koža mekša. Slobodno smanjite upotrebu kozmetičkih preparata.

Komarci se redovito prskaju i ne prave veći problem, usprkos velikoj količini vode.

Ne treba se plašiti ni poplava, ni u onim poslednjima, koje pamtimo kao velike ili majske, Morović nije bio poplavljen, iako je deo stanovništva preventivno iseljen, a džakovi sa peskom su, još mesecima pošto je prošla potencijalna opasnost, krasili morovićke ulice. Ali, to je za neku drugu priču.

#3 Istorija Morovića – ban Jovan Morović

Zahvaljujući dobrom položaju, Morović ima dugu i bogatu istoriju.

Naselje se ubraja među najstarija u Sremu. Arheološki nalazi dokumentuju tragove života još u praistoriji, a otkriće rimskog groblja upućuje na zaključak da je na ovom mestu bilo razvijeno rimsko naselje. U srednjem veku, morovićki grad je imao tvrđavu koja je služila za odbranu od Turaka. Tvrđavu, čiji ostaci se mogu videti u samom centru sela, na ušću Studve u Bosut, je podigao ili obnovio ban Jovan Morović 1332. godine. Vlastelinska porodica Morović je u 14. veku posedovala zavidno bogatstvo i imala gotovo neograničenu vlast, a grad Morović je bio centar njene moći. Na starim kartama se vidi da je tvrđava imala oblik nepravilnog četverougaonika i bila je opkoljena vodom sa svih strana.

Utvrđeni grad morovićki je, kroz vekove burne i opasne, često menjao  vladare. Od 1451. je bio pod vlašću despota Đurđa Brankovića. 1484. u gradu nekoliko dana boravi ugarski kralj Matija Korvin i nad njim preuzima vlast. U vreme njegove vladavine, doživeo je vrhunac svog srednjevekovnog procvata. Nazivali su ga „Štit Slavonije“. Despot Stevan Štiljanović je odavde vodio teške bitke protiv Turaka. Bio je poslednje uporište u Sremu koje je palo u turske ruke, a u tvrđavu je, na čelu sultanovih odreda, ujahao lično veliki vezir, Ibrahim-paša.

U Ratu svete lige, austrougarskom ratu protiv Turaka u 17.veku, vodile su se česte borbe oko morovićke tvrđave, a grad je oslobođen 1688. godine.

Karlovačkim mirom iz 1699. godine Morović je pripao Austriji i postao pogranično mesto sa kapetanijom. Uticaj i značaj Morovića pod austro-ugarskom vlašću sve više slabi.

Sačuvan je spomenik prvom parobrodu koji je 1860. uplovio u Morović.  Čelične konstrukcije mostova preko Bosuta i Studve u centru sela su izlivene u Pešti i postavljene 1900. i 1902. godine. Nešto ranije je postavljen i čelični most preko Bosuta kojim i danas prolazi železnička pruga.

Po izbijanju Drugog svetskog rata u selu već u aprilu 1941. vlast preuzimaju ustaše, čija trogodišnja vladavina je selu donela mnogo zla. Partizanske jedinice su nekoliko puta protiv zločinaca vodile ogorčene borbe za selo, a konačno su ga oslobodile u februaru 1944. Za vreme proboja Sremskog fronta u Moroviću su bile smeštene bolnice, a mnogi partizanski borci koji su žrtvovali svoje živote za pobedu dobra nad zlom su sahranjeni u zajedničkoj grobnici na mesnom groblju.

#4. Kultura, umetnost, religija… I romantične legende

Morović ima pet mostova, od toga dva u samom centru, sa romantičnim nazivima: most ljubavi i most uzdisaja. Možete obići tri seoske crkve. Dve dobrodržeće barokne gospođe u ozbiljnim godinama su u centru sela: pravoslavna, posvećena Roždestvu presvete Bogorodice i katolička, posvećena svetom Roku.

Na samom ulazu u selo je najstarija, katolička crkva svete Marije, sagrađena još u 13.veku, sa elementima romaničkog i gotičkog stila. Jedna je od najstarijih sakralnih građevina u Sremu. Oko te crkve se ispredaju različite legende, neke od njih prilično utemeljene u istoriji. Priča se o tajnim podzemnim prolazima koji su navodno prokopani ispod Bosuta sa ciljem da povežu ulaz u crkvu sa ulazom u tvrđavu. Arheološka istraživanja, nažalost, nisu izvršena, ali ima nagoveštaja da može biti nije u pitanju tek legenda, jer su srednjevekovne tvrđave gotovo redovno imale takve tajne podzemne izlaze.

Pominje se i veliko blago koje navodno vekovima čami u tim lagumima!

Sledeća ideja koja intrigira u vezi sa crkvom je mogućnost da je u njoj sahranjen Metodije, Konstantinov (Ćirilov) brat. Učena braća su, u 9. veku, za potrebe pokrštavanja Slovena u Moravskoj, preveli Jevanđelje, stvorivši tako prvi slovenski književni jezik (staroslovenski).

Sastavili su i prvo slovensko pismo, glagoljicu, otvorivši put slovenskoj pismenosti. Za Ćirila se zna da je umro u Rimu i da je tamo i sahranjen, ali o Metodijevoj smrti i mestu gde je sahranjen ne postoje relevantni podaci.

Znamo samo da su, posle njegove smrti, njegovi učenici prognani iz Moravske i da su svoj rad nastavili u Bugarskoj i Makedoniji. Da li su na put sa sobom poneli i mošti njihovog učitelja i da li su ga možda sahranili upravo ovde, u Moroviću, ostaje da se istraži. Dosadašnja istraživanja su pokazala da ispod postojeće crkve postoje temelji starije građevine, ali se tu, za sada, stalo.

Marija Terezija
Marija Terezija

Još jedna legenda se vezuje za ovu crkvu i njena, takozvana, mala vrata. Romantična je i rado se prepričava, a glavni junaci priče su kraljica Marija Terezija (1717-1780) i njen, istoriji nepoznat, navodni ljubavnik. Kraljicu Habsburške Monarhije je, naime, pratio glas o sklonosti ljubavnim aferama, pa se čak govorkalo da su neka od njeno šesnaestoro dece plod ljubavnih pustolovina s mladim krajišnicima. Tako nešto nikada nije dokazano, ali pričalo se rado i mnogo.

Dakle, kaže naša legenda, zaljubila se kraljica jednom prilikom u mladog, lepog i ponosnog oficira Srbina. Ljubav je bila obostrana, ali osećanje ponosa i časti lepom Srbinu nije dozvoljavalo da se pokloni pred moćnom kraljicom. (Naši mačo muškarci se, hoće reći legenda, ne klanjaju pred ženom, čak i ako je kraljica. I to još strana. Pa makar to bila i voljena žena. Naročito ne tada!)

Kraljica i njen ponosni ljubavnik su, jednom prilikom, isplanirali tajni sastanak u morovićkoj crkvi. Da bi tvrdoglavog Srbina privela redu, Marija Terezija se, navodno, doseti da se tom prilikom u crkvi bočno izbiju mala vrata.

Plan je bio da kršni mladić, prilikom ulaska, mora da se sagne da bi prošao kroz oniska vrata i tako se, makar i nehotice, pokloni svojoj kraljici i kraljici svoga srca.

Međutim, kaže dalje legenda, mladić nije bio samo privlačan već i domišljat, pa je, prolazeći kroz vrata, ušao okrenut leđima, i tako ipak nadmudrio svoju slavnu ljubavnicu.

Mala vrata na crkvi su ostala, a kakva je sudbina snašla stamenog ljubavnika, ne zna se.

Ako se još niste umorili od šetnje, kulture, istorije i romantičnih legendi, savetujem vam da u Šidu obiđete Galeriju slika Save Šumanovića i njegovu rodnu kuću. Tu je i muzej naivnog slikarstva, Ilijanum.

A u blizini Šida je i manastir Privina glava, i crkva posvećena svetoj Petki.

#5 Sport i rekreacija

Morović je raj za ljubitelje lova i ribolova. Lovište „Nepričava“ zauzima 3 500 hektara, ograđeno je i dom je jelenima, srnama, divljim svinjama… Reke i njihovi rukavci te ribnjak „Slezen“ su bogati šaranom, štukom, babuškom… Šetnja stoletnim šumama, ili pored reka, vožnja bicikla, vožnja čamcem, plivanje…

Čim malo odmaknete iz sela, ući ćete u bajkovite pejzaže kojima vladaju čaplje, rode i vrbe, gde se jeleni bore za naklonost košute, a čovek je samo gost. Ili možda meditiranje u smirujućoj prirodi?

Dan na vodi opušta i regeneriše.

Odaberite svoj vid rekreacije i uživajte.

#6 „Titova vila“

Malo izvan sela se nalazi VU Morović. Dve vile, Srna i Košuta, i pet drvenih bungalova izgrađene su za predsednika SFRJ Josipa Broza Tita, sa idejom da se ovde oporavi posle operacije u Ljubljani.

U besprekorno održavanom parku, u hladovini hrastova, bukvalno možete čuti tišinu koja sve prožima. Ili riku jelena iz obližnjeg lovišta. Naročito ako dođete radnim danom, u predvečerje. Sgurno ćete poželeti da se ovamo ponovo vratite, kao što to čine i brojni političari iz samog vrha srpske političke scene.

#7 Smeštaj u Moroviću

Gostima je u selu na raspolaganju nekoliko vrlo pristojnih apartmana, dobro opremljenih i održavanih. Smeštaj možete obezbediti i u vilama ili bungalovima VU. Sveže voće i povrće, domaći med i rakiju, možete kupiti od meštana, a sigurna sam da bi se mogao naći i poneki kulen. Ako ste ljubitelj specijaliteta od divljači, nemojte propustiti ručak u vili Srna.

Odlična prometna povezanost, bogati resursi i povoljan položaj, burna istorija i romantične legende, sport i rekreacija – ako vam treba kratak predah od grada, beg od posla u okrilje bajkovite prirode, mir i tišina, posetite „sremačku Veneciju“. Jer, ne zaboravite, srećni dani čine nas mudrima.



Glavni urednik TT Group

Glavni urednik TT Group

Glavni urednik, administrator i putopisac turističkog portala TT Group.

Uključi se kroz komentar

Kliknite ovde da bi ste komentarisali

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Povežimo se:

Prijavite se na našu mejling listu


Podelite sa prijateljima: