Turizam Srbije

Fruška gora II deo – spoj prirode i kulture

Nakon priče o snazi prirodnih bogatstva našeg najstarijeg nacionalnog parka u Srbiji (Fruška gora I deo) , za one koji nisu bili, evo i ultimativnog turističkog vodiča za vašu prvu posetu ovoj po svemu specifičnoj planinskoj zavodnici. Piše Jelena Vićentijević.

Fruška gora, kao niska planina u Sremu najviše pogoduje razvoju izletničkog turizma. Mađutim, osim ljubitelja prirode i izletnika, na ovoj planini moguće je odvijanje i drugih aktivnosti poput planinarenja, biciklizma, lova, ribolova, pčelarstva, posećivanja kulturnih spomenika i hodočašća. Ni ljubiteljima vina na Fruškoj gori neće biti dosadno, a moguće je i odmoriti se u fruškogorskoj banji Vrdnik.

Kroz šumu Fruške gore
Kroz šumu

Zahvalјujući bogatstvu prirodnih i kulturnih resursa, predivnim pejzažima, izuzetnom šarmu i lepoti ove planine, Fruška gora je idealno mesto za odmor i rekreaciju koje će vas približiti prirodi, tako da je od prvog dana proleća, pa do odmakle jeseni Fruška gora veoma posećena od strane mnogih izletnika i turista koji u suvenirnici mogu kupiti različite proizvode sa oznakama očuvanja prirode i nacionalnog parka (razglednice, posteri, karte).

Poznata i posećena mesta na Fruškoj gori su: Čortanovačka šuma, Stražilovo, Partizanski put, Iriški venac, Hopovo, Glavica, Popovica, Zmajevac, Letenka, Hajdučki breg, Andrevlјe, Testera, Ciganski logor, Ležimir, Rohalј baze, Lipovača i dr. Na svim ovim izletištima stvoreni su uslovi za jednodnevni boravak u šumi, šumskim proplancima i na livadama. Posetiocima se ovde pruža mogućnost za aktivan i pasivan odmor. Sva izletišta su posećena tokom cele godine, a najbrojniji posetioci Fruške gore su deca iz cele Srbije.

Romantična signalizacija staza
Romantična signalizacija staza

Posetiocima Fruške gore se nude brojne mogućnosti za planinarenje. Planinarske staze na Fruškoj gori vode kroz listopadne i, delom, četinarske šume, preko pašnjaka i livada. Većina staza je obeležena, što obezbeđuje sigurnost posetiocima parka da se neće izgubiti, kao i mogućnost da dođu do planinarskih domova.

Što se pravila biciklizma na Fruškoj gori tiče, ona su definisana i neka od njih su: voziti samo po stazama predviđenim za to, ne voziti po zemlјištu koje će time biti oštećeno, ne voziti van staze, ne plašiti životinje itd. Treba poštovati ova pravila da se ne bi ugrozilo prirodno stanište bilјnih i životinjskih vrsta.

 

Lovište na Fruškoj gori omogućava bavljenje lovom na površini od preko 22 000 hektara i sastoji se od zatvorenog (rezervat Vorovo) i otvorenog dela. Veći deo lovišta raspolaže pravilno raspoređenim izvorištima vode, što dodatno pospešuje uzgoj divlјači na ovom području. Lovište je brdskog tipa u kome se pored evropskog jelena, divlјe svinje, srne i zeca, mogu videti i muflon i jelen lopatar koje se uzgajaju u rezervatu Vorovo. Lov je organizovan u skladu sa Zakonom o lovstvu.

Na području Fruške gore nalaze se tri akumulacije u kojima je moguće bavljenje ribolovom. To su Sot (kod naselјa Sot) delom u okruženju šume lovnog rezervata Vorovo, Bruje (kod naselјa Erdevik) i Moharač (takođe kod naselјa Erdevik). Nacionalni park Fruška gora na ovim vodenim površinama organizuje sportsko-rekreativni ribolov. Vode akumulacija bogate su vrstama riba: šaran, deverika, crvenperka, karaš, amur, som.

Ribolov na jezeru Međoš:

S obzirom na veliko prisustvo medonosnih bilјaka, Frušku goru nazivaju slatkom planinom. Veliki broj izvora i potoka, kao i velike površine pod šumama i livadama, doprinose razvoju pčelarstva. Nacionalni park Fruška gora svake godine daje mogućnost individualnim pčelarima da svoje košnice postave na prostoru parka. To su posebno određena i uređena mesta za koje NP obezbeđuje nadzor i čuvanje, da ne bi došlo do neželјenih efekata.

Oni koji odluče da Frušku goru posete iz kulturnih motiva sigurno neće pogrešiti. Pored brojnih prirodnih bogatstava posebnu vrednost ove planine predstavlja veliki broj kulturno istorijskih spomenika.

Detalj iz Krušedola
Detalj iz Krušedola

Svakako najvredniji su fruškogorski manastiri, podizani od 15. do 18. veka od strane porodica Branković, nastavljajući tradiciju srednjevekovne Nemanjićke države. Pravo mesto za osnivanje manastira, Fruška gora je bila zbog svojih brojnih skrivenih udolina, koje su štitile ove manastire od ratnih dešavanja.
Imajući u vidu da je na ovom prostoru nekada bilo 35 srpskih pravoslavnih manastira, od kojih je danas sačuvano 15, nije čudo što se ova planina neretko naziva i Svetom Fruškom Gorom. Ovi manastiri poznati po specifičnoj arhitekturi, bogatim riznicama, bibliotekama i freskama zbog kulturne i istorijske vrednosti nalaze se pod zaštitom UNESCO-a.
Do danas sačuvani su sledeći manastiri: Krušedol, Petkovica, Rakovac, Velika Remeta, Divša, Novo Hopovo, Staro Hopovo, Jazak, Mala Remeta, Grgeteg, Beočin, Privina Glava, Šišatovac, Kuvežedin, i Vrdnik (Ravanica). Legende kažu da su ovi manastiri nastali u periodu između 12. i 15. veka, dok istorijski izvori ove manastire svrstavaju u one nastale u prvoj polovini 16. veka.

Najposećeniji od fruškogorskih manastira su Krušedol (posvećen prazniku Blagoveštenja Bogorodice, nalazi se u pitomoj dolini, u selu Krušedol i ženski je manastir), Staro i Novo Hopovo (Staro Hopovo je manastir posvećen Svetom Pantelejmonu, prema legendi ktitor ovog manastira je Đurađ Branković, a od manastira Novo Hopovo udaljen je 2 kilometara. Crkva manastira Novo Hopovo posvećena je Svetom Nikoli, nalazi se pored Žarkovačkog potoka, prvi pisani podatak o ovom muškom manastiru nalazi se u turskom popisu iz 1546. godine) i manastir Petkovica (Manastirska crkva je posvećena Svetoj Petki, a prema predanju, ktitor ovog ženskog manastira je Jelena, udovica despota Stefana, koja se tu i zamonašila).

 

Bermet
Bermet

Ono što olakšava posetu fruškogorskim manastirima je i činjenica da su oni gusto razmešteni i svi su locirani na prostoru od oko od 50 kilometara dužine i 10 kilometara širine i do njih nije teško stići, tako da ukoliko odlučite da posetite ovo jedno od najvećih stecišta duhovnog života Srba, srpske pismenosti, književnog stvaralaštva i umetnosti, nećete se izgubiti.

Još od rimskog perioda Fruška gora bila je poznata po vinogradarstvu. Rimski car Probus prvi je zasadio vinovu lozu na ovom prostoru, a kasnije, za vreme austro-ugarske vladavine fruškogorska vina su poznata širom Evrope. Najpoznatije vino Srema, bermet, koje su trgovci još pre 150 godina izvozili u SAD, nalazilo se i na vinskoj karti čuvenog broda „Titanik“.

Na Fruškoj gori možete popiti čašicu vranca, portugizera, prokupca, crnog burgundca ili fruškogorskog rizlinga. Sva ova vina vas čekaju u selima Erdevik, Irig, Neštin i Banoštor, koja se nalaze na padinama ove planine.

Nakon svih ovih aktivnosti možete se odmoriti i opustiti u banji Vrdnik, u kojoj je izgrađen savremeni centar za rehabilitaciju i rekreaciju koji pogoduje kako kod reumatskih bolesnika tako i kod zdravih osoba. Ponuđene su i usluge otvorenog olimpijskog i zatvorenih terapeutskih bazena.

Tagovi


Glavni urednik TT Group

Glavni urednik TT Group

Glavni urednik, administrator i putopisac turističkog portala TT Group.

Uključi se kroz komentar

Kliknite ovde da bi ste komentarisali

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Povežimo se:

Prijavite se na našu mejling listu


Podelite sa prijateljima: