Turizam Srbije

Fruška gora I deo – prirodne lepote najstarijeg nacionalnog parka u Srbiji

O Fruškoj gori se ispredaju priče i legende vekovima. Evo i našeg doprinosa ovoj tradiciji. O prirodnoj ali i sve potrebnijoj duhovnoj oazi Vojvodine piše Jelena Vićentijević

 

Fruška gora je usamlјena ostrvska planina u Panonskoj niziji. Pripada grupi niskih, asimetričnih planina kako u pravcu sever-jug, tako i u pravcu zapad-istok. Na njoj se nalazi najviši vrh Srema – Crveni čot (539 m). Zbog toga što je znatno viša od okolnog niskog terena, Fruška gora izgleda masivno. Ovaj planinski venac je na istoku i severu ograničen aluvijalnim ravnima Save i Dunava, dok je na jugu i zapadu uokviren sremskim lesnim zaravnima.

Fruška gora
Fruška gora

Kako stići?

Turistička prednost ove planine je to što se do nje može lako stići iz nekoliko pravaca:

  • Iz pravca Novog Sada, najadekvatniji je put za Rumu koji vodi kroz Petrovaradin i Sremsku Kamenicu ka Iriškom vencu (udalјenom 16 km od Novog Sada), poznatom izletištu.
  • Iz pravca Beograda najlakše se stiže putem Beograd – Novi Sad do Banstola koji je od Beograda udaljen 62 km.
  • Iz pravca Sremske Mitrovice najbolje je koristiti auto-put Beograd – Zagreb.

Ogledalom geološke prošlosti

Smatra se da je Fruška gora dobila naziv po pridevskom obliku reči Frug (značenje „Roman“), tako da ime ove planine čuva uspomenu na etničku zajednicu koja je davno nestala iz ovih krajeva.

Fruška gora se naziva i „ogledalom geološke prošlosti“ zahvalјujući jedinstvenim i veoma brojnim fosilnim ostacima flore i faune. Mnoštvo bilјnih i životinjskih fosila koji svedoče o istoriji prirode nađeni su na ovim prostorima zahvaljujući tome što je dugo vremena Fruška gora bila ostrvo u Panonskom moru. Nađeni su fosili morskih školјki, puževa, ježeva, korala. Pre oko milion godina na ovim prostorima lovio je primitivni čovek o čemu svedoče fosili mamuta, irvasa, bizona i drugih sisara.

Postojanje brojnih ugroženih, retkih i zaštićenih bilјnih i životinjskih vrsta doprinosi sve brojnijim posetama turista koji su motivisani ekologijom i zaštitom životne sredine. Ljubitelji prirode mogu da uživaju u šumskom prostranstvu, livadama, njivama, vinogradima i voćnjacima.

Biljni svet Fruške gore

Da je biljni svet Fruške gore veoma raznovrstan i specifičan govori i podatak da na ovom prostoru raste oko 1000 vrsta bilјaka, a njihov ukupan broj, zajedno sa bilјkama na prostoru zaštitne zone, prelazi cifru od 1500 vrsta. Ovako velikom raznovrsnošću Fruška gora može da se poredi sa mnogo većim i višim planinama u Srbiji.

Biljni svet
Biljni svet

U šumskim zajednicama se mogu videti kitnjak, bukva i ponegde lipa ili grab, kao i mnogobrojni četinari.

Fruška gora je poznata po prisustvu velikog broja lekovitih bilјaka. Veći deo njih su autohtone, (divlјe) vrste, a manji deo su alohtone (gajene) bilјke.

Gljive su zastupljene na pašnjacima, u ritovima, plavnim livadama i šumama i do sada je registrovano preko 400 vrsta. Poznatije jestive pečurke koje mogu da se nađu na Fruškoj gori su: lisičarka, sunčanica, đurđevača, biserka, jablanovača, modrikača, smrčak, kripavac, velika đubretarka, paprena mlečnica, polјska rudnjača, šumska rudnjača, pravi vrganj, mrka trubača, itd. Glјive bukovača i zimska velurka su lekovite, dok su smrtonosno otrovne glјive na Fruškoj gori zelena pupavka (najotrovnija pečurka koja se može naći u Srbiji) i panterovka. Takođe otrovne, su i žuta pupavka, muhara, ludara i blјuvara.

Životinjski svet Fruške

I životinjski svet Fruške gore je veoma bogat i raznovrstan. Vodozemaca i gmizavaca na Fruškoj gori je registrovano 23 vrste. Izuzetno retka vrsta, a ujedno i jedina otrovna zmija na Fruškoj gori, je šarka.

Ptice su na Fruškoj gori prisutne sa oko 200 vrsta. Jedan deo njih su ptice selice koje se na ovoj planini dva puta godišnje samo kratko zadržavaju.

Posebno je značajno prisustvo većeg broja vrsta ptica grablјivica, kao sto su: orao krstaš, orao kliktavac, patulјasti orao, stepski soko, mrka lunja, kratkoprsti kobac, osičar i dr.

Među krupnijim sisarima značajni su: šakal, divlјa mačka, jelen i srna.

Od ukupnog broja sisara na Fruškoj gori, 38 vrsta su zaštićene kao prirodne retkosti.

Zbog izuzetnih vrednosti bilјnogeografskog kompleksa, Fruška gora je 1960. godine proglašena za Nacionalni park i zaštićena je kao prirodno dobro od izuzetnog značaja za Srbiju. Treba napomenuti da je to ujedno bilo i proglašenje prvog Nacionalnog parka u Srbiji.

Postojanje brojnih ugroženih, retkih i zaštićenih bilјnih i životinjskih vrsta, kao i pašnjaci, plodno zemlјište, vinogradi i voćnjaci, guste listopadne šume doprinose povećanju turističkih vrednosti ovog NP.

 Informativi centar i izletišta Fruške gore

Informativni centar koji se nalazi na Iriškom vencu, polazište je svih turističkih zbivanja na ovoj planini. U okviru Informativnog centra radi vodička služba koja je posetiocima drži predavanja, kako u prirodi tako i u zgradi uz video projekcije, prvenstveno filmova o prirodi Fruške gore i ekologiji. Ljubitelji prirode mogu da posete i prirodnjačku postavku sa eksponatima koji na najbolјi način reprezentuju vrednosti NP Fruška gora.

Sinteza prirode i turizma, u kojoj ljubitelji prirode uživaju, najbolje se oslikava u poznatim izletištima Fruške gore. Najznačajnija su: Čortanovačka šuma, Stražilovo, Partizanski put, Iriški venac, Hopovo, Glavica, Popovica, Zmajevac, Letenka, Hajdučki breg, Andrevlјe, Testera, Ciganski logor, Ležimir, Rohalј baze, Lipovača i dr.

Boravak na svim izletničkim mestima je besplatan. Naplaćuje se jedino parking i loženje vatre na pojedinim prostorima određenim za tu namenu.

Izletnički programi za koje se možete prijaviti su:

  • Jednodnevne pešačke ture NP Fruška gora,
  • Šetnja po šumama i livadama Fruške gore, pronalaženje, sakuplјanje, determinacije bilјaka, bilјne zajednice i prirodne retkosti,
  • Šetnja po šumskim stazama u lovnom rezervatu, posmatranje divlјači  i priča o prirodnim vrednostima Nacionalnog parka,
  • Šetnja po obeleženim stazama Nacionalnog parka,
  • Vožnja čamcem po Dunavu ili šetnja po šumama Fruške gore i posmatranje ptica (ornitofaune),
  • Šetnja po Nacionalnom parku, sakuplјanje insekata, prepariranje i čuvanje.

Značajna za dalji razvoj i očuvanje prirodnih bogatstava Fruške gore je i činjenica da je kao nacionalni park od 1996. godine ova planina član Federacije parkova prirode i nacionalnih parkova Evrope FNNPE (Federation of Nature and National parks of Europe).

Uskoro nastavak…



Glavni urednik TT Group

Glavni urednik TT Group

Glavni urednik, administrator i putopisac turističkog portala TT Group.

Uključi se kroz komentar

Kliknite ovde da bi ste komentarisali

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Povežimo se:

Prijavite se na našu mejling listu


Podelite sa prijateljima: