Kafana „Znak pitanja“

Piše: Dušan Stojanović

Ima, u Beogradu, kafana i kafana. A nije ni čudo. Kažu da smo jednostavno takav narod. I kad se ima i kad se nema novca, merak mora da se ispoštuje, a on, znamo, nema cenu. Istoričari gradskih prilika, sa druge strane, imaju svoje objašnjenje. U Srba je, kažu, bio običaj da se u privatnu kuću ulazi retko, tek za vreme velikih praznika i slava. Svako ko bi imao da sklopi neki posao, da se uortači ili razortači, da čuje najnovije gradske priče ili afere iz sveta politike, pa i da se jednostavno malo podruži i popije, odlazio bi u kafanu. Kafana je za Srbe bila isto što i gradski trg za stare Grke, mogli bismo reći.

Takva je priča i sa kafanom „Znak pitanja“. Sve je počelo odavno, još pre dva veka, kada je knez Miloš Obrenović poklonio kuću u kojoj se danas kafana nalazi lekaru ećimu Tomi („ećim“ je turska reč za lekara) zbog zasluga u Prvom srpskom ustanku. Ećim Toma je iskoristio dobar položaj i donji sprat kuće pretvorio u kafanu.

Tako je kafana „Znak pitanja“ jedna od najstarijih beogradskih kuća i najstarija još uvek aktivna kafana u Beogradu. Kosančićev venac, gde se nalazi, bio je jedan od prvih urbanizovanih delova grada, a prvo ime kafane bilo je „Ećim Tomina kafana“. Posle nekog vremena dobija novo ime, „Kod pastira“, a zatim se i ono menja u „Kod saborne crkve“.

Međutim, gradske vlasti oštro su se protivile poslednjem imenu, pa ono biva uklonjeno da bi umesto njega bio postavljen znak pitanja, kako bi sami gosti osmislili novo ime kafane. Taj slučajni znak, koji je trebalo da bude privremeno rešenje, ostao je do dan danas kao jedan od najoriginalnijih logoa u Beogradu i marketinški potez na kome bi pozavideli i najbolji savremeni menadžeri.

Kafana „Znak pitanja“ nalazi se u ulici Kralja Petra br.6. Sa pogledom na Kalemegdan, lokacijom u samom centru grada, nadomak Knez Mihailove ulice, i ambijentom koji se ne može kupiti ni za koji novac, kafana je jedno od najboljih mesta u gradu, bilo da želite da samo popijete piće, ručate, ili napravite manje veselje.

Osoblje je bolje nego što se sme poželeti, a među tradicionalnim srpskim jelima, koja su jedan od zaštitnih znakova kafane, treba izdvojiti jagnjetinu i junetinu ispod sača, vodeničarsku mućkalicu, jagnjeće sarmice i monašku posnu čorbu. Takođe, mnogi odlaze prezadovoljni domaćom kajsijom i dunjom, kada su u pitanju pića.

Nije mala stvar, i nije na odmet pomenuti, da ćete, budete li gosti kafane „Znak pitanja“, biti na istom mestu gde je često svraćao Vuk Karadžić, gde se nalazio prvi bilijar u Beogradu i gde su se najpre mogla čitati prva izdanja Srpskih novina.

Zbog blizine Akademije umetnosti, kafana je bila mesto okupljanja poznatih srpskih slikara, a kažu i da su mnogi ispiti položeni baš u njoj. Čak i danas, ovde se sa vremena na vreme organizuju umetničke izložbe.

Dakle, ovo je mesto koje ima ogromnu kulturno-istorijsku vrednost i savremeni šmek, postignut kroz autentičnu doslednost tradicionalnom enterijeru koji omogućava da objekat ima prirodni etno izgled, bez suvišnih i isforsiranih detalja. Danas zvuči neobično, ali je zanimljivo znati u duhu modernih trendova, da je kafana „Znak pitanja“ bila prvo mesto u Beogradu gde je bilo zabranjeno pušenje, sve iz poštovanja prema blizini Saborme crkve.

Ko poseti ovo mesto, sa svojim pićem ispiće i duh jednog davno izbledelog vremena, kojeg je ova kafana jedan od poslednjih svedoka i baštinika.