Kad je u pitanju Tasos, ono u čemu se svi slažu glasi: Ko jednom ode na Tasos, uvek ide na Tasos. O ostrvu kome se uvek vraća, za TT Group iz pera Vesne Marković.
Za prosečnog srpskog turistu, koji ima u planu da se kolima uputi do Grčke na more, Tasos je idealno rešenje. Nije daleko, karta za trajekt povoljna a vožnja istim kratka. I sama sam bila već pet puta i osećam da bih sigurno mogla otići opet, jer ima toliko toga tamo videti, obići, istražiti. Samo ostrvo nije naročito veliko, nekih stotinak kilometara u obimu. Ima jedan solidan put (za razliku od nekih drugih grčkih ostrva gde ćete se sresti sa uskim krivudavim putevima gde se mestimično ne mogu ni dva manja vozila mimoići) koji kružno vodi oko ostrva i kojim dosta brzo možete obići ceo krug.
U zavisnosti od toga gde ste našli svoju „bazu“ na ostrvu, letovanje vam može biti veoma raznovrsno. Do sada smo uvek odsedali u Limenasu, glavnom gradu lociranom na severu ostrva, čim se siđe sa trajekta. U tom slučaju ste više usmereni na klasičan, komercijalni turizam, najpoznatije plaže na ostrvu i neizbežnu gužvu. Ove godine smo rešili da malo promenimo koncepciju i odseli u južnom delu ostrva. Smeštaj smo našli preko interneta, blizu malo većeg mesta Potosa, ali ne baš u njemu i moram reći – pun pogodak! Posle desetodnevnog boravka upitala sam se da li sam ja pre bila na Tasosu?!
Otkrila sam ovo ostrvo iz sasvim drugog ugla, videla nove, divne, ne toliko komercijalne plaže i imala jedan veoma aktivan odmor, u kojem su podjednako uživali i ostali članovi moje porodice, a naročito moj desetogodišnji sin, ljubitelj avantura. Vreme na Tasosu nas je poslužilo maksimalno.
Naime odlučili smo se da idemo na manje poznate i manje popularne plaže, koje su manje popularne samo zbog toga što i nisu naročito pristupačne pa mnoge statične turiste mrzi da se spuštaju ili veru po kamenim liticama da bi do njih došli. Ali verujte da je sve vredelo „muka“ i truda – sva prašina koju sam progutala i sve oderotine koje sam zaradila zato što sam proklizala na nekoj strmini – vredelo je zbog zaista veličanstvenih mesta koja sam videla i prirode u kojoj sam beskrajno uživala.
Opisaću nekoliko tih mesta koja su me naročito oduševila, i koja vredi videti, jer će vam sigurno ostati uklesani u sećanju i na koja možete pomisliti kad god se osećate isceđeno od svakodnevnog sivila.
Giola
Preporuka broj jedan. Prvo smo se uputili da vidimo jedan prirodni fenomen, bazen koji je sama priroda stvorila u steni koju zapljuskuju talasi, a koji je okružen liticama sa kojih ljudi, oni hrabriji, mogu skakati. No, i sam put do tamo je čitava avantura. Prvo se vozite nekih 3-4 km prašnjavim putem gde mestimično ima ogromnih rupa ili pak ogromnog kamenja dok ne stignete do dela gde put prerasta u kozju stazu.
Tu vam ne preostaje ništa drugo nego da auto parkirate pa idete peške, uzbrdo-nizbrdo, po prašini, kamenju i kroz šipražje nekih 20-ak minuta dok ne izbijete konačno do mesta koje stvarno oduzima dah.
Giola. Vredelo je truda. Čak i mi manje hrabri, odvažili smo se na skokove sa nižih delova litice u tu tamnu rupu iz koje je pravo umeće izaći zbog ogromnih talasa koji zapljuskuju deo gde je jedino moguće izaći. Ali adrenalin je uradio svoje, tako da smo tek po povratku videli svoje izgrebane noge i ruke. Iskustvo neprocenjivo!
Metalia
Preporuka broj dva. Metalia. Kao i Giolu i ovo mesto je gotovo nemoguće pronaći ukoliko niste unapred „uradili domaći“, jer ta mesta nisu vidljiva sa puta, nema putokaza i jasnih obeležja a sam put koji vodi do njih je najblaže rečeno nezgodan.
Ono što je karakteristično za ovu plažu je to što se na ulasku u more par metara proteže ogromna stenska masa posle koje praktično počinje „ambis“ sa prelepim peskovitim dnom i očaravajućim podvodnim životom. Voda je nestvarne boje a ribica ima svih vrsta, boja i veličina. Moj sin je prokomentarisao da ga podseća na okean i koralni greben.
Paradise, rajska ili božanstvena plaža
I moj treći predlog bi bila Paradise Beach, tj. rajska ili božanstvena plaža. Ko je bio na Tasosu čuo je za ovu plažu, dakle nije nepoznata i nekomercijalna ali je apsolutno savršena i takođe dosta nepristupačna zbog čega i nije preterana gužva kakva bi se mogla očekivati na tako božanstvenoj plaži. Možete auto ostaviti na glavnom putu pa nizbrdo se po prašnjavom putu „kotrljati“ dobrih 20-ak minuta ili lagano kolima, pa šta bude!
Plaža je nestvarno lepa, pesak je najfiniji i beo a voda tirkizne boje.
Usuđujem se reći da pomalo podseća na neke, recimo Karibe, pogotovo što su stalno talasi. Pa ko voli talase ovde će se nauživati. Tu nema klasičnog kupanja i plivanja već je zabava skakati u talase, posle čega se osećate kako vam se tlo ljulja pod nogama a šum talasa i dalje bruju u ušima. Opijajuće!
I da li ima još nešto? O, da! Ali u tom slučaju bih morala napisati jedan omanji putopis. Tu su Tripiti, Psili Amos, Atspas, Notos… I to su sve manje poznate a predivne plaže, a da ne pričam da dok se vozite oko ostrva možete slučajno nabasati na neku uvalicu i biti ekskluzivan gost na njoj. Eto toliko je priroda bila darežljiva prema Tasosu.
Na svega stotinak kilometara toliko mnogo božanstvenih plaža. Tu su i mestašca u centralnom delu ostrva, Panagia i Teologos, gde kada zađete u njihove nezamislivo uske, krivudave i strme ulice, pomislite da je vreme stalo. Diskusiju o Tasosu možemo nastaviti na forumskoj temi – Slike Tasosa.
Ne znam da li sam nekome probudila radoznalost, ali za sebe sigurno znam – Tasos će me ponovo videti jer ima još neistraženih mesta za koje znam da postoje a nisam stigla da ih obiđem. A čekaju me.
Dodajte komentar