Aljaska iz ugla jednog Srbina

Miloš Radojković je par puta pisao na našem portalu. Podsetimo se putopisa o Čikagu ili Beču koji su veoma čitani i odlično su se zavrteli na pretraživačima. Nastavljamo druženje, ubeđen sam, sa još intresantnijim storytellingom, a priželjkujem da posle ovog uslede još atraktivnije reportaže našeg pustolova! – Milan Todorović

Kada čujete reč Aljaska, prva asocijacija obično bude hladnoća, mrak, divljina, daljina… Nakon 3 godine rada tamo i iskustva koje se teško može rečima opisati, sve asocijacije postaju pozitivne.

Povratak kući u Srbiju i sudar sa realnošću uvek natera čoveka da preispita kako sebe, tako i svoje okruženje. Srbija kao zemlja jeste na boljem geografskom položaju od Aljaske, ali koliko god to neverovatno zvučalo, nimalo nismo bolje povezani sa svetom.

Kako do Aljaske?

Za početak, daću odgovor na pitanje kako do Aljaske? Svakako da kada putujete na mesto koje je 10 sati vremenske razlike od Srbije, nije za očekivati da ćete stići brzo i lako. Potrebno je promeniti dosta letova dok se dođe do Aljaske, pa čak i na samoj Aljasci koja je ogromna. Ukoliko idete iz Beograda, pošto trenutno nemamo direktne letove sa SAD, prvi let je do neke jake evropske vazdušne luke. Ja sam do sada leteo preko Pariza i Londona.

Odatle se dalje ide do neke od jakih američkih vazdušnih luka, koje imaju konekciju sa najvećim gradom na Aljasci Enkoridžom. Avioprevoznik sa Aljaske leti na preko 100 destinacija, tako da uopšte nije problem doći tamo kada ste već u SAD. Najviše letova i najbolja povezanost sa Aljaskom je iz Sijetla, koji čak i nosi nadimak „Gateway to Alaska“, upravo zbog toga, ali i zato jer veliki broj ljudi koji radi na Aljasci, po isteku ugovora živi u Sijetlu, naročito tokom surovih zimskih meseci.

Kada dođete u Enkoridž, zapravo ste tek stigli na Aljasku i vaše putovanje tek počinje. Kao što sam rekao, Aljaska je ogromna, ubedljivo najveća od svih američkih država, tako da u zavisnosti gde ste nameravali da budete na Aljasci, iz Enkoridža se možete dalje otisnuti. Pored aviosaobraćaja, na Aljasci zbog konfiguracije terena funkcionišu svi vidovi prevoza, svuda vidite brodove, obične i hidroavione, samo još podmornice što ne izranjaju.

Ja da bih došao do jedne fabrike na Beringovom moru, morao sam iz Enkoridža da uzmem još 2 aviona, prvi čarter do Dilinhema (malo ribarsko mesto) a drugi je bila mala cesna za 5 putnika koja sleće na bilo koju ravnu površinu koja je pogodna, najčešće su to livade ili plaže. Vrlo brzo vam tamo avio prevoz postane prirodan kao taksi u Srbiji.

Aerodrom umesto autobuske stanice

Pored toga što ste svesni koliko ste daleko od Srbije, na samoj Aljasci se ne osećate izolovanim upravo zbog odličnih konekcija sa svetom putem raznih vidova prevoza. Tamo svako manje mesto ima aerodrom, kao što kod nas postoje autobuske stanice. Primera radi, iz poslednje moje fabrike u mestu Valdiz, možete avionom, autobusom, kolima doći do Enkoridža, odakle imate direktan let za Havaje, Čikago, karipske zemlje, Južnu Ameriku itd. Ja sam prvi za jedan odmor odabrao Havaje, i to prelepo ostrvo Maui.

Takođe, prelepo je i putovati brodom. Jedne sezone sam imao dosta slobodnog vremena do isteka vize i povratka kući, pa sam brodom išao za Sijetl iz luke Kečiken na Aljasci. Putuje se 2 i po dana po Tihom okeanu i uživa u najlepšim predelima.

Turistički sadržaji Aljaske

Takođe, na samoj Aljasci postoji pregršt turističkih sadržaja, i to za svakog ponešto. O fantastičnoj prirodi Aljaske su svi čuli, a kako je ponuda ogromna, dobro je u startu odabrati nekoliko omiljenih stvari koje ne želite da propustite.

Neke od njih su nacionalni park Denali, lovačke i ribolovačke aktivnosti, turistički kruzeri, ture helikopterom, putevi „Zlatne groznice“, obilasci vekovnih glečera… Moj utisak godine je poseta Vortington glečeru u septembru, koji je jedan od najvećih na svetu i jedan od onih koji se uprkos globalnom zagrevanju ne smanjuje.

Neverovatan je osećaj kada se nalazite na tom mestu.

Posao na Aljasci

Posao na Aljasci je lako naći, jer ga zaista ima na svakom koraku. Fabrike lososa i generalno ribe u kojima sam ja radio, nisu jedine opcije ali su izuzetno dobre. Prednosti rada u ovakvim fabrikama je što vam je plaćen deo putnih troškova, besplatni smeštaj i hrana, tako da maltene svu zaradu možete da uštedite. Zarade nisu male, čak ni za američke pojmove, jer se tamo radi na sat, a na Aljasci ima puno fabrika koje rade 24h dnevno, pa postoje i duple smene, gde sezonski radnici rade i po 16h dnevno, pa im je samim tim polovina sati plaćena kao prekovremeni rad. Postoje i naftne kompanije, hoteli, restorani, firme za prevoz, razne agencije i zaista nije problem naći posao.

Još jedna od prednosti Aljaske je što se ne plaća kompletan porez, kao u ostalim američkim državama. Američka vlada se trudi na sve načina da stimuliše naseljavanje Aljaske i zato postoji niz beneficija za ljude koji se odluče da tamo žive. Kada imate ličnu kartu sa Aljaske, u pojedinim SAD državama takođe ne plaćate porez pri kupovini. Recimo, tamo su cene istaknute bez poreza, pa kada primera radi kupujete laptop koji piše da košta 400 dolara, na kasi ćete platiti više, odnosno porez. Kada pokažete ličnu kartu (ID) sa Aljaske, plaćate iznos bez poreza. Ja sam tu pogodnost koristio u Sijetlu.

Maltretiranje sa papirologijom i dokumentacijom je svedeno na minimum, tako da što se toga tiče ponekad ne možete da poverujete da stvari mogu tako lako da funkcionišu. Lična karta košta 15 dolara a vozačka dozvola 35 dolara, sve se dobija bukvalno isti dan i važi 5 godina, kada plaćate samo obnovu. Šalje vam se besplatno na kućnu adresu, nema čekanja u redovima, niti dolaženja 5 puta po 1 papir koji nedostaje. Kada sam im pričao da mi ovde maltene idemo na „fakultet“ za vožnju i da plaćamo stotine evra za dozvolu, nisu mogli da poveruju.

Ljudi i način života su takođe jedna posebna priča. Svakako da neko ko se odluči da živi na Aljasci ima neke svoje razloge za to, ali interesantni su mi najviše bili ljudi koji su tu rođeni, i ne planiraju nikada da napuste svoj kraj.

Ljudi sa Aljaske nisu tipični Amerikanci, ne uklapaju se ni u jedan stereotip. Priroda koja ih okružuje, svakodnevica sa kojom se nose, kada je najnormalnija stvar sresti medveda, videti polarnu svetlost, morskog lava, definitivno utiče na to kakvi ćete biti kao osoba. Ovde su starosedeoci ponosni na svoju zemlju, vole prirodu i svesni su da žive od nje pa je stoga i čuvaju. Srdačni su, praktični, sa neobičnim crnim smislom za humor, koji nama posebno leži i prija.

Posle puno sezona koje sam tamo odradio, Aljaska mi je definitivno ušla pod kožu. Ako si tu poslom, jeste da se puno radi, ali svako od svog rada odmah vidi i rezultate. Ako si tu turistički, koliko god da obiđeš, nisi sve video. Aljaska nije za svakog, mora da postoji taj avanturistički duh u čoveku, ali isto tako je sigurno da ko se usudi definitivno će to biti putovanje njegovog života.