Amerika

Konkvistadori – ko su bili?

Kristofer Kolumbo otkriva Ameriku
Kristofer Kolumbo otkriva Ameriku

Prva španska kolonija nastala je 1493, a prva engleska 1607.godine. Engleska je u svoje zemlje Novog sveta prenela stanje iz doba Stjuarta i Komonvelta, a Španci iz doba Karla V. Tako je Španija, tvrde istoričari, bila prethodnik u pohodima osnivanja kolonijalne uprave.

Ideolozi engleskog imperijalizma hvalili su špansku vrlinu – strpljenje, govoreći da je retko koji narod podneo toliko teškoća kao Španci prilikom svojih osvajanja.

Posle Kolumbovih otkrića Amerike 1492. godine Španija je pokrenula brojne ekspedicije kako bi prva došla do novih, bogatih oblasti ogromnih područja u Srednjoj i Južnoj Americi, kao i karipskih ostrva. Kako su istraživači pretpostavili da su stigli na obalu Indije, ova oblast nazvana je „Zapadna Indija„.

Konkvistadori su u stvari bile čitave vojske sastavljene od hiljade i hiljade vojnika, ali taj pojam pre svega označava neustrašive vođe tih ekspedicija. Podstaknuti sećanjem i pričama o srednjovekovnim krstašima, ovi vojnici imali su inspiracije prema zemljištu, moći i blagu koje su osvajali tokom celog šesnaestog veka.

Značenje reči

Konkvistador je reč španskog i portugalskog porekla „conquistadores“ koja je u ove jezike došla preko latinskog jezika. Prvi put je upotrebi u španskom jeziku od sredine XIX veka.

Reč je sinonim za pobednika, osvajača. Isprva se odnosila na istraživača i avanturistu – nekog ko putuje u malo poznate oblasti u svrhu ispitivanja i istraživanja neke geografske oblasti.

Motivi osvajanja konkvistadora

Ovi vojnici i avanturisti u službi španske Krune najviše su doprineli kolonizaciji Novog sveta u 16. veku. Izraz označava ponovo osvajanje „reconquista“ Španije od strane hrišćana posle petsto godina mavarske vladavine muslimanskih Maura (711-1492) koja se završila padom Granade u ruke Ferdinanda i Izabele 1492.

Konkvistadori su imali nekoliko ključnih motiva – potragu za legendarnim bogatstvom El Dorada i želju da se stanovništvo krajeva koje su istraživali preobrati u hrišćane.

Što se novca tiče, sve do ustanovljenja kovnice novca u Limi 1565. nije ga bilo u širokoj upotrebi. Plaćanje se vršilo sečenjem poluga zlata na komade nazivanim peso de oro ili kasteljano-castellano. Teško je utvrditi koliko unci zlata je bila jedinica mere i ustanoviti kupovnu moć trgovaca, ali činjenica je bila da je udaljenošću od Evrope vrednost kovanog novca opadala.

Francisco Pizarro
Francisco Pizarro

U Meksiku je metalni novac uveden 1535. i nekoliko godina kasnije kovan je srebrni peso koji je postao novčana jedinica u Novoj Španiji sredinom XVI veka, a kasnije i u Peruu.

Tu je još jedan veliki razlog – trgovina začinima i retkim biljkama kojih nije bilo u Evropi toga doba, poput čokolade, kakaa, paradajza, vanile, avokada, bibera. Znamo da su veze sa ostrvima Indijskog okeana i sa Azijom postale unosne zbog uvoza kurkume, karanfilića, kardamona, tamjana, kamfora i cimeta.

Treba imati na umu da ničeg uobičajenog nije bilo u tako složenim društveno-ekonomskim okolnostima, pogotovu kad su u pitanju neumerenost vojnika i izbijanje raznih epidemija tokom osvajanja delova Južne Amerike.

Najpoznatiji konkvistadori

Od otkrića Novog sveta do danas, ljudi su se skeptični prema konkvistadorima, uglavnom ih odbacujući kao „pohlepne i beskorisne varvare koje zanima samo zlato„.

Međutim, oni su sigurno bili avanturisti koji su se usudili da ostvare svoje snove, kao što su to činili najuspešniji među njima – Ernan Kortes i Francisko Pizaro.

Bili su to još i Huan Pizaro, Huan Ponse de Leon, Vasko de Balboa i jedna žena, verovatno prva belkinja koja je krenula u Ameriku, Maria de Estrada, koja je imala nadimak „velika gospa“. Estrada je sa svojim mužem, Pedrom Sančezom regrutovana u ekspediciju Hernana Kortesa u Meksiku 1519. godine.

Pored Kortesa, jedan od velikih bio je i Francisko Pizaro, osvajač Perua pod Inkama.  Bilo je i mnogo drugih vojnika i istraživača čija su istraživanja i osvajanja obuhvatala Karibe, Filipine i jugozapadne oblasti današnje Amerike.

Uspostavljanje zvanične kolonijalne uprave u sve manje zemalja koje su ostale neosvojene, umanjili su ulogu konkvistadora i oni nisu više mogli da nađu tako bogate imperije kakve su bile Asteci i Inke. Konkvistadori su uz papski blagoslov anektirali zemlje kao ničiju zemlju (terra nullius). Zaboravlja se da su neki od konkvistadora na kraju potpuno osiromašili, čak su pojedini plemići (hidalgos) potražili sreću u drugom delu sveta, u Indiji, zbog ograničenih mogućnosti u Evropi.

Istoričari Preskot u „Istoriji osvajanja Perua“ i Kijesa de Leon u svojim tekstovima, dali su puno tačnih podataka o geografskom položaju i opisali istražene i osvojene oblasti. Ostala je poslovica jednog od konkvistadora Almagra „El vencido vencido y el vecedor perdido„.

Pobeđeni je pobeđen, a pobednik upropašten.

Da li su bili dobri ili rđavi?

Klasično pitanje u vezi sa španskim konkvistadorima. Englezi su u drugoj polovini XVI veka žigosali španska zverstva u Novom svetu. Njihovo ogorčenje je možda bilo podstaknuto i željom da zamene Špance u kolonijama u Americi.

S druge strane, španska vojska je bila sastavljena od pustolova raznih vrsta, siledžija, grubijana i neznalica koji se kao ratnici nisu plašili smrti i nepoznatog i bili spremni da se suoče sa ništa manje okrutnim Indijancima, koji se isto tako nisu bojali ničega. Po cenu nadljudskih napora, konkvistadori su otkrili ostatku sveta jednu originalnu civilizaciju, a zatim potčinili Indijance do te mere da su ovi zauvek svu vlast prepustili Evropljanima.

Ali, čim su je otkrili, Evropljani su je i uništili. Francuski filozof Mišel de Montenj zapisao je:

„Toliko gradova sravnjenih sa zemljom, toliko istrebljenih naroda i miliona ljudi sasečenih mačem. Najlepši i najbogatiji deo sveta uzdrman je iz temleja zbog trgovine biserima i biberom, zbog mehaničke pobede“.

Izgled i oprema za osvajanja

Na spomen reči „konvikstador“, većini ljudi na pamet pada ova slika: vojnik koji na sebi ima široke pantalone, sjajni pancir i prilično čudnu šiljatu, metalnu kacigu sa perjanicom. Za pojasom i u rukama dve vrste oružja: koplja i mačeve. Njihove koplja bila su dugačka, sa drškom od drveta i železnih ili čeličnih sečiva.

U bliskoj borbi, jahač bi koristio svoj mač. S druge strane, Asteci i Inke su imali čudnu zaštitu od ovog naprednog železnog oružja  – lukove i strele, koplja i male strelice poput pikada. Da bi se zaštitili od neprijatelja Indijanci su nosili okrugle štitove (chimalli) i retko kada i neku čudnu kacigu. Kratke mačete (macuahuitl) bile su izrađene od oštrog kamena.

Španski osvajači su imali i svog sveca zaštitnika Santiaga Matamorosa („sv. Jakova“) kome su se molili u borbi protiv paganskih domorodaca.

Filmovi inspirisani osvajanjem Novog sveta:

Preporuke za dalje istraživanja, kome je tema bila zanimjiva:

1492: Osvajanje Raja (Conquest of Paradise,1992), Kristofer Kolumbo (Christopher Columbus: dicovery (1992), Aguire, Božji gnev (Aguirre, the Wrath of God, 1972), Kraljevski lov na sunce (The Royal Hunt of the Sun, 1969, El Dorado 1982), Misija (The Mission, 1986), La araucana (1971), Povratak u Actlan (Retorno a Aztlán, 1991), Drugo osvajanje (La otra conquista, 1998), serija Bordžije (The Borgias (2011–2013) i mnogi drugi.

Postoji i strateška video igrica Konkvistadori.

Napisala: Valentina Branković



Glavni urednik TT Group

Glavni urednik TT Group

Glavni urednik, administrator i putopisac turističkog portala TT Group.

Uključi se kroz komentar

Kliknite ovde da bi ste komentarisali

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Povežimo se:

Prijavite se na našu mejling listu


Podelite sa prijateljima: