Jedna od najlepših prirodnih pojava dogodila se zadnji put 25.januara 2012 godine usled solarne oluje kao propratni efekat i mogla se videti iznad najsevernijih delova Škotske, Irske i Kanade. Igra zelene magle na nebu je veličanstveni prizor koji ostavlja bez daha svakog posmatrača. Kada je primetna na severu onda je Aurora Borealis, a na jugu je zovemo Aurora Australis.
Kako nastaje polarna svetlost
Polarna svetlost je najvidljivija na polovima čak i svakodnevno, ali u manjoj meri, a šarenopis boja i oblika koje ostavlja za sobom prosto je neopisiv.
Polarna svetlost nastaje kada Sunce usled sunčanih oluja otpusti veliku količinu sunčeve plazme iz svog spoljašnjeg sloja i uputi ga svojim olujnim sunčevim vetrom ka Zemlji brzinom od oko 6-7 puta većom nego u normalnim uslovima(500km/h) .
Tokom puta dolazi do udara u Zemljinu magnetosferu, a to je prostor kojim vlada zemljino magnetno polje,o koje se obijaju zraci čime magnetosfera Zemlje odbija solarni vetar na visinu od oko 90-150km na strane svojih polova.
Prilikom sudara elektrona solarnog vetra sa atomima iz gornjih delova zemljine atmosfere dolazi do pojave koja se zove polarna svetlost. Ustanovljeno je da se polarna svetlost može videti i kod drugih planeta koje imaju i mnogo jače magnetno polje od Zemlje,a to su Jupiter i Saturn i u manjoj meri kod onih sa manjim magnetnim poljem poput Meseca.
Današnja istraživanja NASA-e potvrđuju da je moguće iskoristiti energiju iz solarnog vetra. Solarni vetar je jako magnetizovani gas koji se sastoji od helijuma, hidrogen jona i čestica drugih teških metala. Izvor topline ovog gasa koji se udaljavanjem od Sunca sve više i brže zagreva je po pretpostavci ciklotronski talasni jon koji se sastoji od protona koji u talasnom ritmu kruže oko sunčevog magnetnog polja. Sve ove pretpostavke čekaju na zvaničnu proveru i potvrdu, a do tada možemo samo da uživamo u Aurorama i njihovim lepotama lepotama!
Uključi se kroz komentar