Mistična mesta

Petra informacije i zanimljivosti

Antički grad magične lepote, skriven u planinskim usecima Jordana, jedna je od najspektakularnijih lokacija na svetu iz više razloga. Najpre zbog efekta “otvorenih usta od zaprepašćenja” kada se pred vama na kraju uskog klanaca ukaže neverovatna građevina uklesana u steni očaravajuće boje koja se razliva na ostatak krajolika. Petra je ime dobila od grčke reči “petrae” (kamen, stena) što nam odmah nagoveštava da je reč o kamenom gradu u pravom smslu te reči. Nalazi se u Jordanu, 200 km južno od Amana i oko 80 km južno od Mrtvog mora.

Klisuru Sik, panorama na putu ka Petri

Do Petre se stiže kroz veličanstvenu klisuru Sik koja je sama po sebi već čudo prirode, krivudava, na nekim mestim toliko uska da se kroz nju i pojedinac jedva probija, visine i do 200m. A onda, na kraju tog u nekim trenucima zastrašujućeg i mračnog tunela, iznenada se ukazuje veličanstveni grad, isklesan u kamenu.

 

Petra je nekada bila veliki tgrovački centar i raskrsnica civilizacija i kultura što se jasno i vidi u arhitekturi građevina na čijim se fasadama Istok “pomirio” sa Zapadom. Budući da se Petra nalazi u suvoj, neplodnoj oblasti, stene koje je okružuju i štite su meke i krte, pe je grad, umesto da bude klasično sazidan – isklesan u steni. Za to su zaslužni Nabatejci, jedno od mnogobrojnih semitiskih plemena, koji su do 2. veku p.n.e. naselili prostore južnog Jordana i Petru proglasili prestonicom svoje države.

U njihovo vreme Petra je postala centar trgovine pa je trgovina ta koja je Petru pretvorila u bogat, razvijeni grad koji svoj procvat doživljava između 1. veka p.n.e. i 1. veka n.e. U tom periodu Petra je postala prava demokratska metropola, ako bismo koristili današnji rečnički standard i definisanje, jer je u sebi objedinila uticaje i Istoka i Zapada.

Petra, ulaz u Al Kazneh
Petra, ulaz u Al Kazneh

U gradu je sačuvan veliki broj građevina od kojih je sigurno najpoznatija Al Kazneh što na arapskom znači riznica. Spoj Istoka i Zapada se baš na ovoj građevini najbolje i vidi jer impresivna helenistička fasada sa dva reda impresivnih stubova prosto ostavlja bez teksta. Ova građevina i je prvo što se ugleda kada se izađe iz klisure Sik što posetiocima odmah jasno stavlja do znanja da će bar na nekoliko sati MORATI da zaborave na sva dostignuća novog milenijuma jer će se diviti onim iz davnina.

 

U gradu je sačuvan veliki broj monumentalnih građevina, hramova, grobnica i kuća a njihove fasade svedoče o uticajima sirijske, egipatske, grčke i rimske arhitekture. Neke grobnice raskošnih fasada u kasnijim vekovima pretvorene su u crkve. Kroz centar grada prolazi popločana ulica oivičena kolonadom stubova koja je bila okosnica grda i njegovog života.

Popularno rečeno – kao glavni gradski bulevar! Petra je izuzetna po različitim nijansama boje koje se razlivaju i mešaju na njenim kamenim fasadama. Naslage kamena različitih boja, od bež, crvene do tamno braon, arhitekturu grada izvajaju i svrstavaju u jedinstvenu na svetu jer ju je sama priroda “projektovala”.

Arheološka istraživanja u Petri počela su u 19. veku, ali uprkos činjenici da istraživanja i rad na lokalitetu traju više od 100 godina, fascinantan je podatak da je do sada istražen samo 1% grada! Da li treba dodati nešto još o bogatstvu i moći drevne Petre?
Lokalitet je uvrštena na UNESCO-vu listu svetske kulturne baštine 1985. godine ali je grad i dalje u ozbiljnoj opasnosti od daljeg propadanje usled erozije, zemljotresa, zagađenja i, naravno, turizma! Jer, iako čovek gradi, čovek još lakše i ruši!

Zbog toga je Svetska organizacija za zaštitu spomenika uvrstila je Petru na UNESCO-vu listu “100 najugroženijih spomenika na svetu” a 2004. godine osnovana je Nacionalna fondacija za Petru, koja je posvećena zaštiti arheološkog, arhitektonskog i kulturnog nasleđa ovog jedinstvenog mesta. Takođe, Međunarodna unija za zaštitu prirode procenjuje da je 50% životinjskih vrsta u Petri ugroženo.

O popularnosti grada u vreme kada je otkriven i kada se o njemu pročulo govori i jedna, mogli bi reći, anegdota. Naime Džon Vilijem Bardžon, anglikanski teolog, koji je o Petri napisao pesmu 1845. godine, na kraju pesme ima stih u kome opisuje grad kao “grad crven poput ruže”. Ovaj stih vrlo brzo postaje sinonim grada. I sve bi to bilo lepo da je Džon Bardžon bio u Petri… Ali nije… Ipak, i ovo potvrđuje koliko je grad postao čuven još tada.

A još jedna modernija “zanimljivost”, ako je tako možemo nazvati, jeste i verovanje nekih američkih baptista da će grad postati utočište izbeglica zbog svog specifičnog položaja i skrovitosti, u kome će Bog jednoga dana sakriti ostatak Jevreja u vreme kada nam dođe sudnji dan. E, sad, možda bi ova teorija mogla i da prođe da taj “smak “već nije prošao… Putopis sačinila Biljana Luković.

PETRA U FILMOVIMA I POPULARNOJ KULTURI

1. U knjizi Agate Kristi “Sastanak sa smrti” Petra je glavno mesto dešavanja radnje

2. Pojavljuje se u video spotu rok grupe Sisters of Mercy za pesmu “Dominion”

3. Enterijer Puta smrti u Gospodaru prstena – Povratak kralja Pitera Džeksona inspirisan je Petrom

4. Stingov hit “Desert Rose”, iako direktno nije vezan za Petru, simbolično kao da opisuje baš njene prelepe nijanse



Glavni urednik TT Group

Glavni urednik TT Group

Glavni urednik, administrator i putopisac turističkog portala TT Group.

Uključi se kroz komentar

Kliknite ovde da bi ste komentarisali

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Povežimo se:

Prijavite se na našu mejling listu


Podelite sa prijateljima: