Hrana i vino

Najbolje beogradske kafane svih vremena

Piše: Valentina Branković

Iako tipično balkanske, kafane su u beogradski život unosile i duh Evrope, pa je njihova uloga u kulturnom životu građana bila emancipatorska. To vidimo po imenama kafana. Potreba kafedžija da gostionici daju imena tako dalekih mesta govorila je o potrebi zatvorenog društva da se otvori.

Kafana Dardaneli
Kafana Dardaneli

Pored navedenog, neprocenjiva je bila socijalna i ekonomska funkcija kafane. Tu se menjao novac, kupovala i prodavala imanja, licitiralo se robom i imanjima, uređivani su listovi. Neke su kafane bile pouzdana mesta za skrivanje plena posle pljačke. Nosioci modernosti u Beogradu 19. veka bile su baš kafane.

U njima je odigran prvi bal 1827, upaljena prva sijalica 1880, pušten prvi film 1896, osnovana prva Opera 1908. Posebnu važnu ulogu su kafane odigrale u stranačkoj istoriji Srbije. Znalo se koje su kafane naprednjačke, koje liberalske, koje radikalske… Nušić svedoči da su Partije u kafani „držale svoje klubove, štabove i konferencije„.

 U tom smisli reči evo liste najboljih kafana koje je Beograd imao, ali po azbučnom redu. Neke rade, neke ne, a ako želite da osetite duh boemskog života prestonice pogledajte šta je aktuelno na linku ovde.

 

KAFANA ALBANIJA nalazila se tačno na mestu današnje palate Albanija. Bila je ujedno i restoran. Sagrađena 1860. i do tridesetih godina 20. veka, kada je srušena, videla je mnogo poznatih i priznatih ljudi svoga vremena. Sedeli su tu turski sejmeni, trgovci, najamnici, gardisti srpskih dinastija… Bila je građena u turskom stilu sa žutom fasadom. Pamti se po prvom javnom satu u Beogradu koji je bio postavljen ispred nje.

KAFANA AMERIKA se nalazila na Zelenom vencu. U njoj su se okupljali ljubitelji Orijenta. Ratluk, leblebije, čočeci i trbušni ples su bile njen zaštitni znak.

ATINA se nalazila na lepom mestu, na sred Terazija. Nekad se na njenom mestu nalazila kafana Dva tigra. Atina je oduvek bila rado posećena, pogotovu kada je, pod istim imenom, mnogo decenija kasnije (70-tih i 80-tih dvadesetog veka) postala sjajan ekspres-restoran i picerija.

BABUNA, preko puta današnjeg Sajma poznata je po tome što je u njenim prostorijama čuvana statuta „Pobednika“ posle odluke vlasti da se ne postavi na Terazijama.

BAJLONIJEVA KAFANA je dobila ime po prvom vlasniku, Ignjatu Bajloniju, koji je 1855, na poziv zeta Antona Nemeca, došao u Srbiju sa ženom i četvoricom sinova. „Bajlonijeva kafana” je imala ogromni prostor – salu sa mirisom svežeg hmelja koji je dopirao iz susedne zgrade-pivare. Kod Bajlonija se pilo belo i crno pivo, a poseban kvalitet imalo je zlatno pivo „Gambrinus”. Pred Drugi svetski se pilo „Stout” pivo. U kafani se točilo pivo u kriglama i spremao roštilj. 1907. tu su koncerte održavali članovi KUD „Abrašević”.

BALKAN Jedna pored druge, kafana i hotel. Na Terazijama. Podignuta negde oko 1860. godine. Sastajalište poslovnih ljudi. Nosila je oznaku prve kategorije i jedna je od nekoliko kafana u kojoj su mogle raditi i devojke.

BARUTANA se nalazila na mestu gde čuvenog beogradskog Mažestika. Kasnije je prepravljena u pozorište (Jugoslovensko dramsko). U njoj je 1867. godine svečano obeležena predaja ključeva grada knezu Mihailu Obrenoviću.

BOEM Veoma posećena kafana u Cetinjskoj, blizu Skadarlije.Veliki boemi Beograda su u njoj uživali danima i noćima uz arije opera, šlagera i serenada. Od 1919. do 1941. svakodnevno se i po nekoliko puta izvodio, u to vreme izuzetno popularni šlager – „Kraljica polja„, ali i arije iz opereta Fedora, Kneginja čardaša

BULEVAR se nalazio na u Terazijskom kvartu. Beogađani su bili ponosni na njenu veliku salu u kojoj su održavane zabave. Svoje koncerte održavali su u njoj Srpsko-jevrejsko pevačko društvo, ali se tu odigralo i prvo takmičenje u mačevanju u Beogradu i Srbiji. U ovoj kafani svoje predstave igralo je i nemačko pozorište iz Berlina. Pozorišni komad iz vojničkog života „Cenfeištrajh” igran je 1904. više od sto puta. Velika sala korišćena je i za stranačke skupove.

Godine 1909. u adaptiranoj sali otvorena je i prva operska scena u Beogradu. Operske predstave, u saradnji sa Branislavom Nušićem, priređivao je operski pevač Žarko Savić iz Zemuna. Nije dobro prošla kod kritike u čaršiji, pa je operska scena prestala da radi 1911. godine.

BUMS KELER Na uglu Skadarske i Zetske ulice. Do Prvog svetskog rata bila je godinama prva na listi najboljih kafana u gradu. Lepo uređena bašta, dobar mezetluk i odlično vino mamili su goste.

U zgradi kafane stanovali su Dobrica Milutinović i Branislav Nušić. Vlasnik kafane je bio u ono vreme dobar domaćin Pera Bums. Neretko su glumci i pesnici izvodili kratke predstave.

GOSPODARSKA MEHANA Čuvena beogradska kafana u blizini ušća Topčiderske reke u Savu.

Sagrađena dvadesetih godina 19. veka. Tridesetih i četrdesetih godina 19. veka tu se nalazila skela za prevoz svinja preko Save.

GRAĐANSKA KASINA na uglu Kralja Petra i Knez Mihajlove. Još je Branislav Nušić, slavni komediograf, pisao da su se tu okupljali najugledniji i najobrazovaniji beogradski trgovci, visoki oficiri i činovnici. Značajan podatak: u ovoj kafani, decembra 1881, osnovano je Srpsko novinarsko društvo. Za prvog predsednika izabran je dr Laza Kostić. Ne čudi što se baš ovde 1894. godine formirala berza, koja je kasnije rad nastavila u hotelu „Bosna”. Ovde je osnovan i Srpski crveni krst 1876. godine. Godine 1918. ove je zasedala i Narodna Skupština. Od 1920-1921. ovde je bilo useljeno i Narodno Pozorište jer je zgrada Pozorišta bila oštećena u Prvom Svetskom ratu.

DARDANELI su otvoreni 1855. i jedna je od najčuvenijih beogradskih kafana. Kao prvi vlasnik kafane pominje se turski beg Arif. Među brojnim vlasnicima bila je i jedna žena –Stojana koja je kafanu 1858. dobila kao miraz. Kasniji vlasnici je modernizuju, unose se bilijar stolovi i kao takva moderna i posećena radila sve do 1901. godine. Ko sve tu nije dolazio: Vojislav Ilić (baš ovde napisao stihove pesme „Ko udara tak pozno), Mihailo Jovičević, Branislav Nušić, Gustav Matoš, Stevan Sremac, Radoje Domanović, Janko Veselinović, Toša Jovanović…Ovaj narodni univerzitet je bio omiljen. Ostala je zapamćena i „ceremonija ispraćaja”, odnosno zatvaranja kafane 1901. Sedamdesetak stalnih gostiju Dardanela, sa cilindrima i šeširima, okupljenih oko glumca čiča Ilije Stanojevića, dostojanstveno se oprostilo od svoje kafane „s velikom tugom i žalošću”. Nekako je tim činom prestalo da postoji boemsko srce grada.

ERA GURMAN  Kafana na placu na kojem je kasnije sazidana zgrada današnje Skupštine grada na Trgu Nikole Pašića 6. Najbolji roštilj, pečenje i drugi specijaliteti srpske kuhinje.

ZANATSKI DOM  se nalazio na prostoru gde je danas zgrada Radio Beograda. Pre ove kafane, na istom mestu, postojala je kafana s imenom Dva bela goluba.

KOD ZELENOG VENCA Nemica frau Herman sa ćerkama (oko 1840.) pod zakup uzima kafanu sa sobama za noćenje. Po ovoj gostionici je ceo kraj (negde pred Drugi Svetski rat) dobio ime.

ZLATNA LAĐA je zanimljiva zbog toga što je nju sazidao kapetan Miša Anastasijević, a ostala je u senci zgrade koju je poklonio „otačestvu“, sadašnje zgrade rektorata na Studentskom trgu. U ovoj kafani su se skupljali trgovci, meraklije i viđeniji ljudi Miloševog vremena. Radila je do Prvog Svetskog rata.

ZLATNI KRST je bio na mestu poznatog restorana Dušanov grad. U Beogradu je u jednoj sali gostionice Zlatni krst na Terazijama 6. juna 1896. počelo prikazivanje „fotografija oživljenih pomoću kinematografa„. Bila je to prva filmska projekcija u Beogradu, predstavnici fabrike „Braća Limijer“ iz Liona zadržali su se u Beogradu 25 dana prikazujući najstarije filmove lionskog preduzeća: Ulazak voza ustanicuRušenje zidaDečja igrankaKupanje u moruPariski bulevar,

Riblja pijaca u Marselju i druge. Na predstavu su došli i NJ. V. Kralj Aleksandar Obrenović i NJ. V. Mari Natalija. Kafana je posle srpsko-turskog rata bila mesto gde su se okupljali liberali i konzervativci. Kafana je 1909. preseljena sa Terazija u Skadarsku ulicu 30.

ZLATNI ŠARAN se nalazio na Jalijama –na Dorćolu. Bila je čuvena po ribljim specijalitetima, a posebno po alaskoj čorbi. Novine su pisale da je Mika Alas sa svojim ansamblom SUZ u ovoj kafani 1898. zabavljao goste.

ZLATNO BURENCE na uglu Sremske i Prizrenske. I danas je tu. Pominje se 1876.

KAFANA ZNAK PITANJA ili ? naziv dobija 1892. Nezaobilazni deo stare varoši.  Jedna od najstarijih u tom kraju. Bila je vlasništvo Nauma Ička, Cincarina od koga je kupio Miloš Obrenović i kasnije poklonio Ećim Tomi, vidaru iz II Srpskog ustanka. Jedno vreme se zvala Ećim-Tomina, zatim Kod pastira pa Kod Saborne crkve. Zbog poslednjeg naziva crkva je čak podigla tužbu, tako da je tabla sa tim nazivom skinuta, a ostao znak ? do dana današnjeg. Tokom godina je menjala vlasnike. Neko vreme zgrada je bila prvo Čitalište Srpskih novina. Tu se igrao i prvi bilijar 1834. Od 1946. zgrada je zaštićena kao spomenik kulture.

Kafana
Kafana „Znak pitanja“

KLUB KNJIŽEVNIKA u Francuskoj ulici je cenjena kafana sa visokim ugledom među  intelektualnim svetom. Gostila je u svoje vreme Lorensa Darela, Simon de Bovoar, Žan-Pol Sartra…

KOLARAC Centar života Beograda sedamdesetih i osamdesetih godina 19. veka bio je Pozorišni trg (danas Trg Republike). Na uglu Poenkareove (danas Makedonske ulice) sa Pozorišnim trgom, sagrađena 1857. Kolarac je bila elitna kafana. U njoj su organizovani najveći i najznačajniji balovi, zabave. Gosti su bili oficiri,visoki činovnici, političari, razna društva, umetnici. Bila je i Austrijski konzulat u periodu 1861–1878. Kafanu je obeležilo mnogo interesantnih događaja, pa i onaj iz 1896. putem telefona iz kafane Kolarac prvi put prenošen u Beogradu koncert društva „Stanković”, a u Nišu nastup pevačkog društva „Branko”, i time otvorena prva međugradska telefonska linija. Nušić je u svojim memoarskim delima zabeležio ove i ostale događaje iz Kolarca.

LONDON Objekat namenjen za hotel i kafanu sagrađen je 1865, na uglu Kneza Miloša i Kralja Milana. Postoji podatak da je prvi korzo u Beogradu, krajem 19. veka, bio kod kafane „London”. Tek kasnije se preselio u Knez Mihailovu ulicu.

MANAKOVA KUĆA u Bosanskoj (danas Gavrila Principa) pravljena je za turskog Agu koji je tu ima harem. 1860. se u nju uselio Manojlo Manak i u prizemlju otvorio pekaru i mehanu. U njoj je tada svirao i pevao prvi orkestar čiji su članovi bile žene, a goste je zabavljala Češka kapela.

MOSKVA je napravljena 1906. Kafanu i hotel sagradilo je Carsko rusko osiguravajuće društvo „Rosija – Fonsijer”. Srce društvenog života grada. Anegdota kaže da su za stolovima „Moskve” formirane i oborene tri ili četiri vlade. Uvek je imala odličan salonski orkestar koji je svirao tango Žaluzi i napolitanske pesme.

PARIZ kafana i hotel iz 1876, nalazili su se u Kolarčevoj ulici. Pod njenim je krovom proradilo prvo sprsko humorističkio pozorište Orfeum i delom sniman (i tu prikazivan) film Život i delo besmrtnog vožda Karađorđa, prvi igrani film u Srbiji.

POZORIŠNA KAFANA je otvorena 1902, pošto se zatvorili Dardaneli, i postali drugo omiljeno mesto glumaca, boema i ostalih umetnika grada. U njoj je osnovan Glumački klub i Novinarsko udruženje. Nušić kaže da se u početku zvala Pozorišna kasina.

PROLEĆE čuvena kafana na Varoš kapiji. Navodi se i podatak da su stalni gosti kafane bili profesori i đaci Velike škole

RUDNIČANIN na uglu Kralja Milana i Beogradske. Godinama kasnije to mesto postaje poznato kao Mitićeva rupa. Kafana je bila poznata po tome što se u njenom dvorištu (sve do otvaranja železničke stanice) pakovala i čuvala roba i hrana iz unutrašnjosti za beogradsku varoš. U dokumentima stoji da je u prvim decenijama 20. veka imala dvorište sa štalama gde su boravili trgovci i rabadžije.

SLAVIJA Hotel sa kafanom građen je od 1882. do 1888. godine. Kafana je imala veliku salu za zabave, kao i prostranu letnju baštu. U kafani su 1909. godine nastupali beogradski horovi, organizovane večeri recitala, i pozorišne predstave.

SRPSKA KAFANA napravljena je 1823. Vlasništvo kneza Miloša. Hroničari beleže i podatak da je knez zgradu sa kafanom poklonio Naumu Ičku, svom trgovačkom konzulu.

 

TAKOVO Terazijska kafana, stecište glumaca. Prethodno ime bilo joj je Pariz. Kafana na dobrom glasu u koju je gospoda dolazila na intimne ručkove. Slavni srpski kompozitor Stevan Stojanović Mokranjac bio je jedan od redovnijih gostiju.

TOPOLA Kafana se nalazila na centralnom delu današnjeg Trga Nikole Pašića. Tu su navraćali advokati sa svojim klijentima da bi napisali tužbe i žalbe. Ispred ove kafane je 1926. postavljen rezervoar za benzinsku pumpu.

KOD TRI LISTA DUVANA Jedna od najpoznatijih beogradskih kafana svih vremena – na uglu ulica Kralja Aleksandra i Kneza Miloša.Otvorena je 1880. Prva telefonska linija dužine 300 m uspostavljena je baš odatle 1883. godine.

ŠIŠKOVA KAFANA je jedna od najstarijih beogradskih kafana. Nalazila se preko puta Igumanovljeve palate, a glavni su joj gosti bili liberali koji bi danima i noćima u njoj „bistrili politiku i čitali novine„.

ŠUMATOVAC Čuvena kafana sa adresom u Poenkareovoj ulici. Gosti ove kafane bili su novinari, književnici,operski pevači, glumci, sportisti, ali i profesionalni kockari. Kafana je dobila ime po istoimenom mestu (okolina Aleksinca) u kojem je 1876. vojska Otomanskog carstva doživela veliki poraz. U znak zahvalnosti, ova beogradska kafana dobila je ime Šumatovac.

Tagovi


Glavni urednik TT Group

Glavni urednik TT Group

Glavni urednik, administrator i putopisac turističkog portala TT Group.

Uključi se kroz komentar

Kliknite ovde da bi ste komentarisali

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Povežimo se:

Prijavite se na našu mejling listu


Podelite sa prijateljima: