Barselona — dođi, vidi, ostani!

Piše: Nataša Živković

Sigurno pamtite film čudesnog Vudija Alena „Viki, Kristina, Barselona„. Ako zanemarimo filmsku priču (koja je samo naizgled ležerna i laka), fotografija i muzika će vas zasigurno pozvati da posetite ili se još jednom vratite ovom gradu.

Nazivaju ga kraljicom Mediterana, gradom arhitekture, galerijom pod vedrim nebom… Svakako je grad koji inspiriše i to ne samo umetnike ili zaljubljenike u umetnost.

Ne zaboravite — Barselona je drugi po veličini grad u Španiji, ali to ipak nije samo Španija.

Dobro došli u Kataloniju i njenu prestonicu. U zemlju katalonskog jezika, Katalonaca, vrednih i radnih ljudi, onih koji se smatraju drugačijim, nezavisnim i koji drže do toga. Pokrajina (a u Španiji ih ima 17) koja hoće svoje parče zemlje i svoje parče neba… I bez obzira na to kako gledate na njihovu borbu za nezavisnost, lepota njihove prestonice razoružava svakog putnika.

Za mnoge prva asocijacija na pomen ovog grada jeste Antoni Gaudi, katalonski arhitekta koji je stvarao krajem 19. i početkom 20. veka.

U njegovom stvaralaštvu prepoznaju se viktorijanski stil, barok, gotika, katalonski modernizam i teško bismo se usudili odrediti ga umetničkim pravcem.

Ovaj genije, demijurg verovao je da

”Svako delo umetnosti mora da zavodi. Ako se taj kvaliet izgubi, izgubljena je i umetnost”.

Posve neobičan čovek, potomak kazandžija i kotlara, od studentskih dana pa do svoje smrti živi i stvara svoju magiju arhitekture u Barseloni u kojoj se i nalaze njegova dela, od kojih je osam Unesko proglasio svetskom kulturnom baštinom.

SAGRADA FAMILIA (Sveta porodica), katolička bazilika u gotskom stilu, Gaudijevo je remek-delo na kojem je radio 40 godina, do svoje smrti. Izgradnja objekta je u toku (očekuje se završetak 2022), a redovi turista ne prestaju da se pune i svi strpljivo iščekuju momenat ulaska.

Ne štedite vreme pred ovim Hramom u rukama božijim i u volji naroda, kako je govorio i sam Gaudi.

CASA MILA koju Španci popularno zovu La Pedrera — Kuća kamenolom izgrađena je u tipičnom gaudijevskom stilu sa mnoštvom krivih linija i oblika.

Odaje utisak morskih talasa, a posebno se ističe kovano gvožđe na balkonima u obliku morskih algi.

CASA BATLJO (Kuća od kostiju) — nepravilni oblici dominiraju njenom arhitekturom sa krovom u obliku zmaja, jednim od tipičnih simbola Gaudijeve arhitekture.

PARK GVELJ  — nalazi se na brdu El Karmel, sa kojeg se pruža najlepši pogled na Barselonu. Inspirisan je britanskim parkovima, a odlikuju ga talasasti oblici, mozaici od polomljenih keramičkih pločica i krovovi neobičnih oblika. Bajka pod vedrim nebom.

Sve njegove građevine potvrđuju misao koju je sledio: „Prava linija je linija čoveka, a kriva linija —  linija Boga“.

Spomenik Kristiforu Kolumbu druga je asocijacija za Barselonu.

Ovaj spomenik se nalazi na kraju Ramble, čuvene ulice koja spaja Trg Katalonija sa pristaništem, mestom Kolumbovog povratka iz Novog sveta.

Impozantna statua visine 60m, izgrađena 1888. godine, dominira Trgom uz obalu.

Na samom vrhu statue je Kolumbov kip sa ispruženom rukom koja pokazuje na Đenovu, njegovo rodno mesto. I dok šetate Ramblom, predstava traje.

Ulični umetnici, zabavljači na svakom koraku odvajaju vašu pažnju.  Nahranite se bojama na Bokeriji.

Utolite žeđ na uličnoj česmi pre nego se zaustavite kod nekog od predivnih lokala — da se još jednom vratite u Barselonu.

Na kraju ovog predivnog i šarolikog šetališta čeka vas spomenik, možete se popeti u sam vrh statue i uživatu u izuzetoj panorami.

Možda najlepši pogled na Barselonu možete zaustaviti sa brda Monžuik (Jevrejsko brdo) u blizini kojeg se nalazi Olimpijski kompleks. Ako ste od onih koji nemaju `strah od letenja`, žičara je prava atrakcija za vas, mada nekih dvadesetak minuta korakom od Ramble stižete do vrha.

Ovo brdo skriva mnoge tajne kroz istoriju, ali je od Olimpijskih igara jedno od nezaobilaznih mesta. Olimpijski kompleks je priča za sebe i ne treba ga izostaviti, a vaše oko sigurno će zastati na Telekomunikacijskom tornju (simbolički oblik ruke sa olimpijskim plamenom) Santijaga Kalatrave, svetski priznatog arhitekte, vajara i inženjera.

Umetnost na svakom koraku, zato ne zaboravite Pikasov muzej. Barselona je imala značajnu ulogu u Pikasovom životu i to u periodu kada se on formira kao slikar. U njoj je izložio svoje prve radove, ali muzej ne čuva najpoznatija Pikasova dela. Ipak, vredi pogledati neke njegove manje poznate radove i skice.

Gotska četvrt — u centru grada, srednjovekovne građevine sa ponekom iz rimskog perioda i lavirint ulica. Mnoštvo kafea i tapas barova. Ne žurite da izađete iz ovog lavirinta. U središtu se nalazi Katedrala svete Eulalije, gotička građevina iz 14. veka.

Za večernje sate ostavite monumentalne fontane. Ples muzike, vode i svetlosti.

A ostalo je još mnogo toga… Korida, Trijumfalna kapija, toliko muzeja, katedrala, Stadion Kamp Nou, zoološki vrt, univerzitetska četvrt… Plaže…

Nema kraja… Ima povratka.

Nedostaje mnogo komadića u ovom mozaiku. To su oni sitni detalji koje vam ne spomenu vodiči, o kojima se ne govori u brošurama, kojih nema na mapama.

Pred jednim izlogom knjižare iz kojeg vam se smeši Mali princ, igra lutaka na Kraljevom trgu, poneki akord uličnog svirača, poneka skrivena ulica… i živost, vreva, boje, jezici — za sve one koji se osećaju građanima sveta.

Barselona je svet u malom, ili svet za svakoga ili bajka koja traje — „jer ne čeznemo za određenim mestima, već za osećanjima koja ona bude u nama“.