Već sam spomenuo da mogu veoma uspešno da branim tezu o Sokobanji kao najlepšoj banji Srbije. Posle priča sa Rtanja, Bovana, Ozrenskih vodopada i najnovije galerije slika sa Vrmdže evo sveže priče sa zidina Sokograda.
Ono što Sokobanju izdvaja od ostalih banja je postojanje drevnog srednjevokovnog grada. Do izletišta Lepterija stižete kolima za oko pet minuta. Ovde se nalazi kafana neljubaznih vlasnika, verovatno relikt društvenih restoracija. Ovo je prvi put da posle trocifrenog broja reportaža nekog javno kritikujem, a da ne ulazim u dodatna odjašnjenja, široko ih zaobiđite, a ako ne verujete slobodno probajte nešto da naručite.
Odatle, uz Moravicu za manje od 20 minuta laganog hoda izlazite na kapiju Sokograda. Uz put operite oči na lekovitom izvoru.
Staza je po slobodnoj proceni težine 3 od 10, a budući da je dosta kratka, moja preporuka je da svako proba. Panorama sa ovog utvrđenja je fenomenalna. Planirajte dobrih dva sata potrebnog vremena za komotno istraživanje ruina ovog utvrđenja. Ako šetate po jakom suncu pazite na šta stajete.
Ono što je zanimljivo, vreme se odjednom namrštilo i gledali smo munje kako pogađaju vrh Rtnja. Nije naivno biti na vrhu planine, kada oluja krene na vas. Srećom silazak je lak, pa brzo smo se vratili i izbegli jednu dobru majsku provalu oblaka.
Par slika Sokograda kreće:
Evo i jedne fotke zidina Sokograda od pre 4 godine.
Osnovni podaci o Sokogradu sa wikipedije
Sokograd je nastao u periodu vizantijskog cara Justinijana, kao tvrđava za sprečavanje avarskih i slovenskih upada u dubinu Balkanskog poluostrva.
Stefan Nemanja ga zauzima 1172. godine i on je od tada u sastavu srpske srednjovekovne države. Tokom proterivanja bogumila iz Srbije u sukobima se našao i Soko Grad čiji je upravnik bio bogumil, zbog čega je Nemanja opseo i zauzeo grad koji je tom prilikom pretrpeo veća razaranje. Turci ga, kao i celu Vidinsku kneževinu u čijem sastavu se Soko Grad nalazio krajem XIV veka, zauzimaju 1398. godine.
Od turske vlasti se 1412. godine odmetnuo Sokolski i Svrljiški beg Hamza koji je stolovao u Soko Gradu, tako da se protiv njega iste godine uputio sultan Musa. Hamzinu pobunu ugušio je sultan naredne godine, a tokom borbi Soko Grad je ponovo razrušen. Hamza je poslat, u tadašnju prestonicu, Adrijanopolj gde je pogubljen, dok je lokalno stanovništvo raseljeno širom Otomanske imperije.
Kao preporuku smeštaja predlažem Vilu Dragicu, neposredno pored autobuske stanice, glanc nova kućica u cveću sa garažom. Rezervišite na 064 80 92 187 po ceni od 12 Eura dnevnog zakupa, nema jeftinije od ovog!
Uključi se kroz komentar