Mistična mesta Turizam Srbije

Rtanj – misterija i legenda Istočne Srbije

Njegova šiljasta glava vidi se sa svih planina Šumadije. Za vedrih dana, kažu, i oni sa vrha Avale mogu nazreti  njegovu kupastu figuru. Nazivaju ga istinskim gospodarem Istočne Srbije. Rtanj – misterija i legenda, piše Dušan Stojanović.

Geografske karakteristike

Planina Rtanj pripada Karpatskim planinama i njen najviši vrh je Šiljak (1565m). Nalazi se u jugoistočnoj Srbiji, nadomak Boljevca, na 200 kilmetara od Beograda. U podnožju je Rtanj sastavljen od peščara i stena, dok je njegov viši deo pretežno krečnjački.

Na svojoj južnoj strani planina se lagano spušta do Soko Banje, na severnoj se diči svojim pašnjacima, šumama, autohtonim biljnim vrstama. Ovde je i lovište koje se prostire na 6368 ha, a najzastupljenije su srne, lisica i divlje svinje.

Šiljak, Rtanj by Najddan
Šiljak, Rtanj

Na višim delovima Rtnja nema izvora pitke vode, pa se kaže da on svoje posetioce muči žeđu. U pitanju je fenomen karakterističan za krečnjačke planine: vode otiče kroz krečnjak i onda izvire u jakim vrelima, kojih na Rtnju naročito ima na severnoj padini.

 

U podnožju se nalaze i ledenice iz kojih se može izvaditi led u svako doba godine. On se stvara usled isticanja vode i promaje koja nastaje u ledenicama, gde su zbog toga temperature konstantno niske bez obzira na spoljašnje prilike.

Mistična strana Rtnja

Vrlo dugo su se sve priče o energetskim potencijalima Rtnja i njegovoj mističnoj strani smatrale lakovernim spekulacijama, sve dok grupa naših naučnika, okupljena oko ovog pitanja, nije potvrdila postojanje posebne vrste „nehercijalnog zračenja“ na pojedinim lokalitetima planine.

O ovoj vrsti zračenja pisao je i Nikola Tesla, a na nekim delovima Rtnja električni potencijal je tri do četiri puta veći nego u ostatku Srbije. Zagovornici popularne nauke postuliraju takozvanu longitudinalnu komponentu elektromagnetnog talasa za koju se pretpostavlja da je namerno izostavljena u Maksvelovim jednačinama.  Maksvelove jednačine definišu standardnu teoriju elektromagnetizma.

 

Rtanj se sa velikom pravilnošću diže iz ravnice sa četiri strane da bi se završio skoro pravilnom kupom, koja podseća na goli, ivičasti zid. Stoga mnogi veruju da je Rtanj piramida, slična onima u susednoj Bosni i Hercegovini. Pre svega, to verovanje je uzročeno skepticizmom da se prihvati da je igra prirode mogla sama da načini tako savršen geometrijski oblik.

Elektormagnetno polje čoveka
Elektormagnetno polje čoveka

Međutim, to nije sve. Prilikom merenja energetskih polja na Rtnju utrvđeno je da vrh planine, Šiljak, upija energiju, dok je niži delovi emituju, što je karakteristika piramidalnih struktura. Maštoviti ljudi bi naslutili da je možda reč o nekoj energetskoj mašini koja akumulira energiju iz svemira.

Možda je ovo uzrok toga da zbog anomalija gravitacijskog i magnetnog polja avioni ne nadleću Rtanj, kao i toga što planina ima blagotvorno dejstvo na ljudsko zdravlje i predstavlja stanište endemskih biljaka.

Činjenica jeste da je jonizujući faktor, a pre svega koncentracija negativnih jona ovde neverovatna. Najnovija istraživanja u kvantnoj medicini kao modernoj grani medicini smatraju da je odsustvo negativnih jona siguran znak za dolazak neke bolesti.

Prosto bogata količina negativnih jona je prirodno okruženje čoveka, i svako udaljavanje ka sredinima gde dominiraju pozitivni joni (TV, računari, mobilni telefoni su emiteri pozitivnih jona) ubrzavajuć je faktor za neku od bolesti. Ova činjenica sigurno će pojačati interesovanje za banjski turizam u budućnosti.

 

Nešto viši stupanj mistike predstavljaju priče koje su se zahvaljujući ovim podacima isprele. Naime, nedavno su se pojavile teorije kako su Rtanj i bosanske piramide dokaz da je na ovim prostorima postojala drevna civilizacija, koja je dala sve velike ljude koji su civilizovali ostatak sveta, od Platona do Aleksandra Makedonskog.

Najveći zagovornim bosanskih, tj. piramida u Imotskom je kvazi arheolog Osmanagić, a jednu kvalitetnu diskusiju možete pročitati na našem forumu.

Sa druge strane, mnogi meštani pripovedaju kako su svedoci neobičnih pojava na Rtnju, od svetlećih kugli do sletanja vanzemaljaca. S vremena na vreme vanzemaljci se optužuju za pomor stoke na Rtnju, drugi put za šumske požare, treći za noćno proganjanje meštana. Ima i onih koji veruju da su svi stanovnici Rtnja potomci vanzemaljaca.

Panorama jezera Vrmdže sa Rtnjom u pozadini
Panorama jezera Vrmdže sa Rtnjom u pozadini

Spomenimo da je selo Vrmdža jedino mesto u Istočnoj Srbiji koje može da se pohvali povećanjem stanovnika. Umetnici, entuzijasti, ljudi koji žele povratak prirodi sa svih strana sveta dolaze i kupuju svoju oazu mira u ovom mestu.

 

Vrmdža je posebno bila aktuelna oko kataklizmičnih najava da će 12.12.2012 svet biti opet potopljen, a samo oni najlucidniji naće spas na vrhu neke od planina, poput Rtnja na primer.

Sa druge strane Srbi su velemajstori da se nadovežu i krenu da bujno roje misli i ideje, pa poslušajte u donjem video klipu kakvih sve doktora za prodaju enigmi postoji,

Gde doktor Kocić, iz centra za istraživanje i ekologiju duha Rtnja, tvrdi da je Rtanj najveća piramidalna građevina na svetu.

Istorija i legenda

Međutim, kada ostavimo po strani preuveličavanja i spekulacije, dođemo do sigurnog terena. A to je istorija o rtanjskim rudnicima. Legenda koja i nju prati samo je još jedan dokaz da je ova planina oduvek bila inspiracija za maštovite duhove koji su voleli da stvarnost dodatno začine.

Priča o rudnicima vrti se oko jevrejske porodice Minh. Samuilo Mih još 1870- otvorio je fabriku tekstila u Paraćinu koja je poslovala toliko dobro da je svoje proizvode izvozila i van Srbije. Na nagovor svog sina Juliusa, Samuilo Minh višak kapitala odlučuje da uloži u rudnike na Rtnju i prvo rudište otvara se 1902. godine.

 

Od te godine porodica Minh ulaže mnogo u infrastrukturu Rtnja. Do početka Balkanskih ratova na Rtnju je već bila izgrađena žičara duga 5 km, planinska pruga duga 1,5 km, parno-električna centrala, razne radionice i rudarski stanovi.

Balkanski ratovi prekidaju radove u rudniku, a 1915 Nemci osvajaju Rtanj i ekploatišu ga tri godine, do povlačenja, kada za sobom uništavaju sve mašine.

Po završtku rata rudnik je opet u rukama porodice Minh i sve do Drugog svetskog rata on se intenzivno razvija. 1919. umire Samuil Minh, a posao preuzima najstariji sin Julius. On, zajedno sa svojom braćom i suprugom, ostao je u najlepšem sećanju žiteljima Rtnja, zaduživši ih na mnogo načina.

Građeni su udobni stanovi za rudare, otvorena je škola, ambulanta, kao i bioskop u vreme kada ga nije bilo ni u mnogo većim gradovima u Srbiji. Najbolji učenici i šegrti su stipendirani i slati na usavršavanje.

Kapela crkvica na vrhu Rtanja
Kapela crkvica na vrhu Rtanja

1931.godine, u svom stanu u Beogradu i pod nerazjašnjenim okolnostima, Julius Minh je izvršio samoubistvo. Posao je preuzela njegova supruga Greta u saradnji sa njegovom braćom.

Ona, u spomen svom suprugu, odlučuje da na vrhu Rtnja podigne kapelu-crkvicu. Na radovima je učestvovalo 1000 ljudi a crkvica je osvećena 1936. godine.

Danas, međutim, možemo videti samo ostatke ovog spomen obeležja na samom vrhu piramidalne planine. To je posledica uplitanja legende u istoriju. Naime, crkvica je pre dvadesetak godina razneta dinamitom u pokušaju traganja za skrivenim blagom. Bio je to suludi pokušaj da se otvaranjem njenog vrha dinamitom prodre u unutrašnjost planine u kojoj se po legendi nalazi blago.

Po starom verovanju, nekada je na Rtnju postojao čarobnjakov dvorac koj je bio visok koliko i planina i koji je skrivao u sebi zlato i dragulje. Bilo da se tragalo za ovim, ili blagom porodice Minh, tek, crkvica je demolirana i danas na nju podsećaju samo urušeni zidovi na najvišoj tački planine.

Poštovaoci uspomene na porodicu Minh danas su zagovornici ideje da se crkvica obnovi.

Rtanjske lekovite trave i rtanjski čaj

Rtanjski čaj
Rtanjski čaj

Rtanjski čaj pravi se od endemske biljke (znači da raste jedino na tom mestu u svetu) Satureja Montane, u narodu poznate kao vrisejak ili planinski čubar. Vrsta slična ovoj raste jedino na Olimpu, planini bogova u Grčkoj. U pitanju je višegodišnja žbunasta biljka od čijih se cvetova pravi čaj.

Sa kliničke strane, rtanjski čaj nije dovoljno ispitan, ali je njegova upotreba u narodnoj tradiciji izuzetno proširena i raznovrsna. Koristi se za lečenje organa za disanje, varenje i mokraćni sistem, kao i za upale kože i sluzokože. Po nekim travarima, ova biljka ima funkciju opšteg tonika koji jača organizam. Nezamnljiv je u sezoni prehlada i gripa.

Takođe, veruje se da je „čaj sa rtnja“ i moćan afrodizijak pa je zbog toga dobio naziv „muška trava“. Ako ste zbog svega ovoga pomislili da brže-bolje pojurite u berbu, to, nažalost, nećete moći. Upravo zbog prevelike pomame za njim, biljka za spravljanje rtanjskog čaja stavljena je pod zaštitu države jer su se njene količine opasno smanjile.

Turizam na Rtnju

Kažu da su još stari Rimljani dolazili na Rtanj da se oporave od povreda nakon bitaka. Nakon najnovijih istraživanja naučnici veruju da je blagotvorno dejstvo nekih delova Rtnja zaista moguće pa se već ozbiljno razmatra otvaranje rehabilitacionog centra na ovoj planini. Dodatno ovome pogoduje i posebna ruža vetrova koja okružuje Rtanj i čini ovaj kraj izuzetno zdravim.

Jedan od glavnih razloga za posetu Rtnju mogao bi biti i Etno centar Rtanj, gde možete probati čuvenu gibanicu s kiselim mlekom, ili se odmoriti u savremeno opremljenim bungalovima s pogledom na planinu. Arhitektonski je potpuno uklopljen u okolni pejzaž, arhitektura je tradicionalna amogućnosti za rekreaciju su brojne: od tenisa, preko paraglajdinga, do lova na divlje svinje, divokoze i muflone.

 

U blizini Rtnja nalazi se Soko Banja, jedan od najvećih banjskih centara Srbije, istorijsko nalazište Feliks Romulijana, kao i rajačke pimnice, jedinstveni lokalitet za ljubitelje vina. Zbog svega ovoga se poseta Rtnju može idealno uklopiti u jednu bogatiju turističku turu po jugoistoku Srbije.

A na samoj planini možete istraživati koliko vam volja. Bilo da tražite lekovito bilje, kupine, divlje životinje, bilo da ste tu zbog zdravlja i izlečenja ili da ste radoznali po pitanju strujanja energije.

Pogled na Rtanj sa Sokograda
Pogled na Rtanj sa Sokograda

Na Rtanj se možete popeti sa dve strane. Jedna je kraća i strmija, a druga duža pod manjim nagibom. Naš savet je da ako niste profesionalac sa dvocifrenim brojem osvojenih vrhova potražite usluge lokalnih vodiča iz Boljevca ili Soko banje. Nije prijatno da vas mrak uhvati na ovoj čudnoj planini!

Mitsko blago verovatno nećete naći, a sumnjamo da ćete naleteti i na vanzemaljce. Međutim, ima Rtanj još mnogo svojih tajni i lepota i dovoljno misterije da zagolica svačiju maštu.



Glavni urednik TT Group

Glavni urednik TT Group

Glavni urednik, administrator i putopisac turističkog portala TT Group.

Uključi se kroz komentar

Kliknite ovde da bi ste komentarisali

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Povežimo se:

Prijavite se na našu mejling listu


Podelite sa prijateljima: