Hrana i vino

Pivske destinacije: Amsterdam, Dablin, Brisel i Prag

Turistička putovanja predstavljaju svojvrsni vid otmenog hedonizma. Hedonizam kao takav iziskuje dobre mirise, ukuse, a naravno i gutljaje. U ovoj priči četiri evropska grada iz ugla pabova!

Amsterdam – grad Hajnekena i Amstela

Živeli
Živeli

Iako Amsterdam većina nas prepoznaje po kanalima, „crvenim“ ulicama, legalnoj marihuani i biciklima, ovaj je grad i mesto prebivanja jednog od najvećih svetskih brendova, piva koje od nedavno naručuje i sam Džejms Bond, Hajnekena. Štaviše, u Amsterdamu se nalazi i muzej piva ovog proizvođača.

Nedavno je ovaj grad učinio jedan zanimljiv korak u borbi protiv alkoholizma i sprečavanju asocijalnog ponašanja hroničnih alkoholičara. Registrovani alkoholičari iz Amsterdama dobili su zapošljenje da čiste gradske ulice za platu koja se sastoji od deset evra, duvana i pet limenki piva.

Amsterdam ima nekoliko malih lokalnih pivara, kao što su Brouverij ‘t IJ, Bierfabriek, De Bekeerde Šuster i De Prael i u pivu koje se u njima proizvodi možete uživati dok ste u gradu, jer se teško nalaze van njega. Ipak, ono što Amsterdam čini gradom piva su dva svetska giganta kada je proizodnja piva u pitanju, Hajneken i Amstel.

 

 

Dablin sa svojih 800 pabova

Velika je šteta, ali i surova realnost da je do ostrvskih gradova mnogo skuplje i komplikovani doći nego do kontinentalnih gradova Evrope. Za pivopije, ta tragedija počinje i završava se sa Dablinom, uprkos čuvenosti engleskih pabova.

Popiti pivo u sred Dablina u društvu pravih Iraca, čak i kad se uzme u obzir činjenica da čelnici Ginisa tvrde kako je pivo ovog proizvođača istog kvaliteta svuda u svetu i da nije poterbno biti u Dablinu da bi se osetio njegov pravi ukus, posebna je zadovoljština.

Tvrde, ali ljudi su uporni skeptici i boje se da budu prevareni. Pa, i ako nikada ne odu do Dablina, san ostaje da živi pri svakoj pomisli na tamno irsko pivo u debeloj krigli u sred pune i bučne gostionice klizavih podova i zagušljivog vazduha.

Nema sumnje da svaki stereotipno tvrdoglavi Irac ima svoje mišljenje o tome koji je pab najbolji u gradu, a njih ima oko 800. U St. James Gate Brewery, Ginis pivo se služi od 1759.godine. Tu je i istorijski Temple Bar, kao i mesta poput  Eamonn Doran, poznatom i po dobroj muzici i Palace Bar.

Uz kriglu crnog Ginisa, dablinski pabovi su mesta gde se najlakše sklapaju prijateljstva. Naravno, ukoliko ste u stanju da kvalitetno potegnete i izbegnete sprdnju na svoj račun. Nije ni čudo za grad koji su početkom prošlog milenijuma osnovali baš Vikinzi. Posebno je zanimljiv sve popularniji leksički turizam, kada putnici odlaze da uče jezik družeći se po pabovima.

Brisel – grad čokolade

Popularnost belgijskih gradova na šarolikoj mapi pivskih destinacija, mora se priznati, zaostaje za nekim drugim lokacijama. Ljubitelji lakih pilsnera favorizuju Nemačku i Češku a li pravi ljubitelji „ozbiljnijih“ ukusa znaju da je Belgija prava pivska destinacija za posvećene avanturiste. Naravno, ne upoznati čar belgijskih piva bio bi veliki propust i nijedan ga pivopija ne bi sebi oprostio, kada bi ga slučajno načinio.

Brisel je prestonica mnogih institucija Evropske unije, grad čokolade poznat po svojoj poslovičnoj udobnosti. Ali, belgijsko pivo je priča za sebe i gradu daje jednu drugačiju draž.

U samoj Belgiji proizvodi se danas preko 600 vrsta piva i to ne bi trebalo da začuđuje ako iole poznajemo istorijat ovog napitka i kultni status belgijskog manastirskog piva. Međutim, i ta je cifra ništa u poređenju sa činjenicom da poznati kafe Delirium u Briselu u svojoj ponudi ima preko 2000 vrsta piva. Potrebno je popiti šest različitih vrsta svakog dana da bi se za jednu godinu isprobala cela ponuda ovog kafea.

 

U Briselu su i danas najpopularnija piva sa voćnim ukusima koja se neguju i u beogradskoj Kornjači. Čuveno je Lambic  pšenično pivo koje se dobija spontanim vrenjem sa divljim kvascem. Lambic je najpopularnije pivo u samoj Belgiji, dok od belgijskih piva svetsku slavu uživa Stella Artois. Svako od belgijskih piva konzumira se u posebnoj čaši nalik vinskim jer Belgijanci veruju da je pivo jednako otmeno piće koliko i vino.

Prag

Među pivskim sladokuscima širom sveta nije mali broj onih koji češko pivo smatraju vrhuncem kvaliteta, idealom kojem se teži. Jedan od razloga za to leži i u činjenici da je hmelj onaj sastojak zaslužan za aromu piva i da se po kvalitetu hmelja određuje i kavlitet piva. Kao i vinova loza, i hmelj ima svoje omiljene oblasti gde daje poseban ukus a veći deo njih nalazi se baš u Češkoj.

U Češkoj se godišnje popije 153,6 litara piva po stanovniku, što Čehe čini svetskim rekorderima u količina piva koja se godišnje popije. Česi preferiraju svetla, lager piva, ali se može naći i tamnog piva. Češka verzija irskog Ginisa je pivo Kelt, a od ostalih tamnih piva čuveni su Flek i Velvet. Piva su uglavnom slabija od onoga na šta smo ovde navikli i sadrže tek nešto preko 4 procenata alkohola.

 

Uglavnom, u praškim pivnicama se prodaje po jedna vrsta piva, onog istog čiju reklamu možete naći na suncobranima, pepeljarama, čašama. Ima mnogo starih pivnica koje istu vrstu piva jednakog kvaliteta služe vekovima unazad. Češki barovi su zagušljivi, stolovi izgrebani od teških krigli, a narudžbie su glasne.

Najpoznatija češka piva su Pilsner Urquell i Budvar (Budweis) i, zaštitni znak Praga, Staropramen.



Glavni urednik TT Group

Glavni urednik TT Group

Glavni urednik, administrator i putopisac turističkog portala TT Group.

Uključi se kroz komentar

Kliknite ovde da bi ste komentarisali

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Molimo vas unesite: *

Povežimo se:

Prijavite se na našu mejling listu


Podelite sa prijateljima: