Čitanje knjiga Isidore Bjelice uvek podrazumeva neku vrstu putovanja, kako psihološkog, unutrašnjeg, ličnog, tako i onog bukvalnog, pravog putovanja kroz razne gradove, zemlje, kontinente.
Ovoga puta u pitanju je, ni manje ni više nego neobičan opis puta oko sveta, a uz sve to još i putovanje kroz vreme.
Čudesno intrigantan citat na početku knjige, koji retko koga može da ostavi ravnodušnim je upravo poznatu spisateljicu toliko nadahnuo, da nije mogla da ostane mirna pred snagom tih moćnih rečenica dok nije rešila da spakuje kofere i krene na taj jedinstveni put.
A evo i dela citata ser Ronalda Blinsa:
“Obični ljudi ne razumeju potrebu za putovanjima, oni iscrpljuju svoje snove i energiju tako što zidaju kuće i skupljaju pare, ali putnici su jedini tragači na ovom svetu, oni znaju da su i život i smrt samo putovanje i zato oni putuju za života da bi putovali i u snovima i da ne bi bili na jednom mestu posle života…”
Ovaj svojevrsni putopis povešće čitaoca najpre kroz Indiju, pa do Singapura, Pekinga (i Zabranjenog grada), Japana. Takođe, utisci sa Havaja, Los Anđelesa, pa onda iz Meksika i Njujorka opisani su kroz prizmu trenutnih emocija spisateljice, a sve začinjeni njenim lucidnim humorom, originalnim opaskama i sporadičnim kritikama upućenih njenom suprugu.
Kada je u pitanju pisanje Isidore Bjelice, u jedno možete biti sigurni – neće vam biti dosadno dok čitate, bilo da vas interesuje opis samog putovanja ili neka pikanterija iz Isidorinog života.
Nit koja povezuje sve priče je razmišljanje o pojmu vremena, o prolaznosti istog, o ponovnom doživljavanju istog dana što se dešava kada putnici koji krenu na istok pređu datumsku liniju i prožive dva puta isti dan.
Sve u svemu, ovo duhovito putešestvije je krcato Bjeličinim kontemplacijama o životu, ljubavi, braku, gradovima u kojima boravi. Lako se čita, pruža zabavu i bez obzira na to što se može svrstati u komercijalno štivo, vredno je čitanja, jer nadahnjuje, inspiriše, a iznad svega vraća osmeh na lice.
Uključi se kroz komentar